Пост пето—октобарска Србија
показала се у сваком смислу као држава без перспективе, ауторитета, унутрашње
самосталности, способности за организацијом друштва, и коначно, као држава чији
грађани дефинитивно не верују да ће им икада бити боље. „Демократска
транзиција“ је створила огромни спољнотрговински дефицит, и економију Србије
потпуно руинирала. Лоповске приватизације јавних добара по неким проценама
државу Србију оштетиле су за 15-так милијарди евра – поређења ради, по
информацијама Народне банке Србије, јавни дуг Србије на крају марта 2012.
године износио је 24.1 милијарду евра.[1]
Једино у чему је „деморкатска власт“ била добра, јесте склапање аранжмана са
ММФ-ом, што заправо представља успех у убеђивању поменуте институције да Србији
позајми новац које ће будуће генерације тек имати да врате, наравно уз
вртоглаве износе каматних стопа. Тиме, држава Србија, увевши саму себе у
дужничко ропство, изгубила је већину обележја самосталности и државотворења, и
сада је дужна да игра по правилима оних од којих је узимала новац. Уместо да
економија Србије постане једним одговорним и квалитетним системом који ће
штитити права српских радника и српских сељака, десило се сасвим супротно –
Србија је до гуше угазила у најгори облик лихварског либералног капитализма у
коме је битан само и искључиво профит, при чему се једино задовољавају интереси
крупног капитала и белосветских олигарха који у бесцење добијају српска
национална добра на слободно коришћење без икаквих ограничења. Још један, ко
зна који по реду случај оваквих суманутих експеримената над леђима српског
радника десио се управо ових недеља у нашем Пироту – једна од највећих
пиротских фабрика по којој је Пирот био надалеко познат, „Први Мај“,
приватизована је, и „продата“.
Наиме, почетком септембра ове
године, енглеско-словеначка групација „АХА“ купила је „Први Мај“ на аукцији, на
којој је она иначе била и једини интересент. Цена уговора је, како то медији
наводе, 2.1 милион евра, и то за три производне фабричке хале. По изворима
„Агенције за приватизацију“, приликом првог покушаја продаје фабрике који се
десио крајем јула, цена је била двоструко већа – ради се о суми од 4.113.453,34 евра, при чему је депозит за учешће износио 42.000
евра.[2]
Како купаца на тој лицитацији до крајњег рока – 16.08, није било, одлучено је
да се лицитација прогласи неуспешном.[3]
Само један дан након што је прва лицитација проглашена неуспешном, 17.08.2012 десио се наредни покушај продаје, овога пута
по цени од 2.098.000,00 евра уз депозит десетоструко
већи него претходног пута, дакле
420.000 евра.[4] Три дана
касније, дакле 20.08 2012, објављене су измене услова конкурса, у делу који се
односи на депозит, који је овом приликом смањен на 210.000 евра.[5]
Коначно, 07.09 2012, Агенција за приватизацију објављује да је лицитација за
продају „Првог Маја“ била успешна, и да је фабрика продата за 2.098.000,00
евра. Укупне обавезе купца по „АПР“-у, не постоје, а крајње информације не
казују ништа о депозиту.[6]
Све ове бројке које су овде приказане у виду вредности фабрике и потребних
депозита, резултат су рада „Дил инжењеринг консалтинг“ групе[7],
и она се наводи у заглављу свих ових уговора, па се с правом мора питати –
зашто је та агенција двоструко оборила цену „Првог Маја“, а потребан депозит за
куповину увећала у крајњем пет пута у односу на првобитну вредност, на тај
начин елиминишући потенцијалну конкуренцију? Уосталом, да ли могу грађани
Пирота да сазнају негде о власничкој структури, политичким везама, и намерама
агенција које одређују цене њихових фабрика?
Купац наводи како планира да до
краја ове године запосли око 1100 рандика, углавном оних радника који су већ
запослени у „Првом Мају“. Дакле, суштинског повећања броја запослених у Пироту
неће бити, пошто се не ради о лицима која нису у радном односу, већ о
квалификованом, и сјајно обученом кадру, коме не треба нити обука нтии додатно
усавршавање да би радио. Купац је у том смислу свакако на добитку, а држава
очигледно намагарчена. Но, као стимуланс за склапање овог уговора, држава
Србија се је, преко агенције
за страна улагања СИЕПА, обавезала да за сваког запосленог, купцу плати на
руке по 5000 евра. Уколико „Мура“ испуни оно што је обећала, и заиста до краја
2012-те врати на посао 1100 пиротских радника, рачуница каже да ће од државе
Србије добити 5.5 милиона евра, а да ће тачно 374 пиротских радника остати без
посла (јер, по подацима „Агенције за приватизацију“, фабрика тренутно запошљава
1474 радника). Или, другим речима, у чистом плусу „Мура“ ће бити за 3.4 милиона
евра, а тачно 374 пиротских радника и њихових породица биће у минусу. Уколико у
ову цифру улазе неки други државни стимуланси и бакшиши, „Мурин“ добитак биће
још већи. Лист „Политика“ цитира наводе потпредседник Асоцијације малих и
средњих предузећа и предузетника Милана Кнежевића, да „Мура“ од државе Србије,
за запошљавање нових/старих пиротских радника „Провг Маја“ добија око 6.75
милиона евра. Како год било, цифре су невероватне и од њих се обичном човеку
заврти у глави. Просто речено, реч је о обичној малверзацији, на основу које ће
неко дебело омастити бркове.
Министарство финансија наравно ове
наводе назива тенденциозним и нетачним, наводећи да „Мура“ планира да у
наредним годинама у фабрику уложи око 11 милиона евра. Но, објаснити овакав
купопродајни вратолом, тешко је, чак и ако се поверује у наводе о
инвестицијама. Прво и основно, о каквој се овде „продаји“ ради, ако знамо да ће
након свега „Мура“ бити у плусу око 3.5 милиона евра које ће узети директно из
буџета Србије, то јест из џепова пореских обвезника Србије? Друго, ако знамо да
ће највећи број запослених чинити они који су већ радници „Првог Маја“, због
чега онда „Мура“ има права на субвенцију када она не повећава запосленост у
Пироту већ само поново упошљава оне исте који су до сада радили а које ће сада
отпустити? Треће, зар држава Србија са тих 3.5 милиона евра које ће поклонити
„Мури“ није могла да изнађе трајно решење за „Први Мај“? Тих 3.5 милиона
су заиста могли помоћи погонима „Првог Маја“ који су лоше радили (трикотажа,
трговина), да стану на ноге, и с тим у вези постављамо питање – зар је
поклањање пара и фабрика странцима боље решење?
Сасвим је јасна једна ствар – када
више од једне деценије економију једне земље води једна те иста странка која из
избора у изборе једва прелази изборни цензус, и која се показала као
један од главних носиоца без-националне економске политике, овакви експерименти
као што је овај у вези с „Првим Мајем“; сасвим су за очекивање. Радницима
„Првог Маја“ нико се није обратио са било каквим објашњењем, нити су грађани
Пирота имали прилике да се информишу о томе шта се дешава са оним у шта су они
уложили цео радни век. Фабрички синдикати који су углавном одувек били
продужена рука капиталистичких лихвара које једино занима идеја дубоког џепа,
су листом били за ову приватизацију – од њих није ни било за очекивати да кажу
или ураде било шта што би ишло у корист интереса радника. А радници – па ко њих
шта пита? Они ће до краја године глумити позоришне статисте, и стрепети да ли
ће их нови газда узети под своје. Држава Србија је поклонила странцима још
једно своје добро, а Пирот остаје и даље ту где јесте, град све мањег броја
људи, људи који су без наде и вере у сутрашњицу. Ми из пиротског повереништва
Двери Српских се, као у једној песми питамо – колико то уопште данас кошта
Србија и да ли се на крају можда сви ми налазимо у неком уговору, продати
будзашто и ко зна коме?
Повереништво Двери Пирота
No comments:
Post a Comment