Мр Владимир Димитријевић и Бошко Обрадовић
Свечано Вам представљамо заједнички ауторски текст мр Владимира
Димитријевића и Бошка Обрадовића "Демонтажа или: Како коначно сахранити
Тита", који је Савиндански манифест поводом 14 година Двери!
Београд, 27.01.2013
Време у коме живимо најтачније се може назвати новим титоизмом.
Титоистички модел растакања српског националног бића и даље је актуелан и
делатан: од Косова и Метохије и Рашке области до северне Србије.
Стога је неизбежан предуслов преображаја српске нације и државе
разградња титоистичких матрица друштвеног живота. У току је борба на
живот и смрт између титоизма, који има за циљ укидање последњих остатака
организоване нације и државе у Срба, и светосавља, као начина повратка
себи, редефинисању сопственог идентитета и учвршћивању јединства нације и
државе.
Бити или не бити српског националног питања у 21. веку читамо као
наставак титоистичког укидања српског постојања на овим просторима и
крај историје Срба, или као нову изградњу нације и државе српског народа.
Наша генерација не може на себе узети ништа мањи циљ од овог прекида
континуитета историјских пораза и дробљења српске нације и васпостављања
ауторитета и приоритета самосвести једне нације и државе за коју радимо
и којој тежимо.
Ко мисли да је Броз мртав, комунизам давно пао, а титоизам
превазиђени непријатељ из прошлости, тај никада није разумео истинску
природу титоизма као фанатичне секте испуњене мржњом према свему што је
српско и православно. Чланови ове секташке духовне формације данас
живе и неуморно раде у нашој политици, службама безбедности, медијима,
култури, уметности, економији... Од расклапања механизма њиховог утицаја
на српско друштво зависи опстанак аутентичног погледа на свет српског
народа и његова свеукупна егзистенција.
Ми нисмо Титови
Посебно треба нагласити да је т
итоистичка историографија деформисала
истину о два српска антифашистичка покрета отпора у Другом светском рату
– првом европском устаничком покрету против нацистичке Немачке -
Равногорском и другом - Партизанском, у којима су највећи допринос дали
управо Срби, за разлику од других балканских народа који су масовно
били на страни Хитлера. Са оваквом антифашистичком историјом можемо да
се поносимо као народ и слободно станемо раме уз раме са другим
антифашистичким народима света, на првом месту руским народом.
Немамо нити један разлог да се одричемо српског партизанског покрета
који је у основи био борба за слободу против окупатора, али је од
ослободилачког покрета коминтерновском и савезничком преваром преокренут
у револуционарну комунистичку диктатуру усмерену против Срба и Србије.
Нема разлога ни да се не помену
позитивне социјалне тековине времена
после Другог светског рата, посебно у области здравства и школства, као и
других народних акција и подвига, који припадају корпусу истинских
хришћанских и социјалних народних идеја. Све друго припада
тоталитарној идеолошкој слици света која је укинула право на слободу
вере, мисли, информисања, организовања, приватног предузетништва, а чији
су резултати стотине хиљада убијених, утамничених, којима је одузета
имовина, емигриралих...
Ово
прецизно разликовање у времену титоизма између подухвата и резултата српске народне воље,
породичне снаге и хришћанске солидарности, са једне стране, и
партијског зла, терора и контроле, са друге стране, кључно је за
исправну оцену тог историјског периода.
Како коначно сахранити Тита?
Разминирати и демонтирати све митове титоизма у националној свести најпречи је задатак нове српске елите. То значи:
1.
Укинути Брозову забрану повратка протераних Срба на Косово и Метохију и
у Македонију из 1945. године, и тако прогласити идеју повратка на своје
као државотворну идеју и национални сан 21. века.
2. Расклопити
сваку титоистичку творевину, осмишљену као политичку инсталацију ради
прављења граница унутар српског народа, значи
на првом месту не
признавати авнојевске границе међу Србима и укинути аутономну покрајину
Војводину као најзначајнију преосталу терористичку експлозивну направу
постављену у темеље Србије.
3.
Расклопити братство и јединство
као лажну догму данас преобликовану у евроунијатство, оставити се
небулоза и коначно погледати како ствари стоје са чисто српског
становишта – гласи слоган нове српске политике, сумњичаве према било
каквим интеграцијама у којима се не види јасан српски национални и
државни интерес, и окренуте новој геополитичкој реалности пропасти
Запада и успона Истока.
4.
Уклонити НАТО-омчу око врата коју је
намакао Јосип Броз Тито још 1950. године када се определио за НАТО и
српски народ постепено увео у болест зависности према западњачким
животним моделима – предуслов је самосталности и независности не само
државе, него српског облика постојања као личности и заједнице уопште у
21. веку.
5.
Зауставити одлазак из села у град и потом у
иностранство, ограничавање бракова на једно или двоје деце, убијање
приватног предузетништва, задругарства и породичног посла – представља
преломну тачку обнове српског домаћинског духа, повратак на своје имање,
својој независности од власти, своме слободном мишљењу, својој
породици, кућном васпитању, предузетничком духу, социјалној
солидарности.
6.
Поразити хрватску и сваку другу антисрпску
културну политику у Београду и у српским институцијама културе –
освојити и усвојити смисао сопственог духовног наслеђа, националних
примера и моралних оријентира, означава тренутак националног буђења који
титоистичка анестезија онемогућава и одлаже већ 70 година.
7.
Најважнија тврђава титоизма коју треба ослободити је РТС и други медији
са националном фреквенцијом који користе државне ресурсе, а не раде у
корист државе. Вратити националној просвети и медијима слободу
образовања и информисања, изаћи из зачараног круга титовизије која нам
је узела памет и душу - значи доћи себи, освестити се, уразумити се,
пронаћи своју душу и мислити својом главом, а не туђом.
8.
Српски
језик означити као српски без обзира на политичка именовања српског
језика као хрватског, црногорског, бошњачког, босанског... – представља
кључну самоспознају главног тока разбијања Срба и брану даљим поделама и
цепањима нације. Спречити потискивање и маргинализовање ћирилице
директно значи зауставити даље потискивање и смањивање државе Срба на
Балкану.
9.
Откопати све гробнице жртава комунистичког терора
крајем Другог светског рата и достојно сахранити све убијене и обележити
њихова стратишта – елементарни је цивилизацијски чин од Антигоне до
данас и услов помирења међу Србима, а означава и почетак превенције
геноцида, памћења и изношења истине о свеукупном српском страдању у 20.
веку домаћој и страној јавности.
10. Фараонски храм култа личности
и светилиште титоистичке религије у Београду –
Кућу цвећа претворити у
Музеј жртава комунистичког терора, а Јосипа Броза Тита коначно достојно
сахранити у Хрватској као оца нације – завршни је услов трајне
детитоизације Србије и ослобођења духовног живота српског народа који је
још увек у тамници југоносталгије и кроатокомунизма.
Једина
српска политика у 21. веку која означава коначни крај титоизма и почетак
преображаја српске нације и државе јесте
интегрална политика Српства,
која не признаје границе између српског народа и ради на свесрпским
интеграцијама – духовним, медијским, културно-просветним,
пословно-економским и државотворним, имајући јасан циљ да овај век Срби
не заврше ни у Турској, ни у Европској, ни у Немачкој, ни у Ватиканској -
већ у Српској, Православној или Евроазијској Унији на Балкану.
О Савиндану 2013 – поводом 14 година Двери
Мр Владимир Димитријевић и Бошко Обрадовић