Сексуално образовање у Србији у очима детета шестог разреда

Поштовани грађани Пирота и целе Србије!

Писмо забринутог родитеља које смо недавно објавили на нашем блогу а тиче се злоупотребе положаја, деце и родитељског поверења од стране наставникабиологије у ОШ „Вук Караџић“ у Пироту, изгледа да је нагнало и друге родитеље да нам се обрате са својим бригама и (школским) проблемима.

Овога пута јавила нам се мајка која није из нашег града (живи са породицом у једном граду близу Београда). Она нам је проследила писмо које је њена ћерка, ученица шестог разреда, упутила свом надлежном епископу, тражећи да се он заузме и спречи безаконо наметање сексуалног васпитања у школама, „васпитања“ које има за циљ да протера из дечијих душа и православље, и стид, и част, и достојанство, и родитељско васпитање, и саме родитеље, и да брутално саспе у чисте душе савремену (риалити) бестидност и савремени разврат.

Ово писмо је важно јер указује и на то колико су нормалне, традиционалне породице усамљене и остављене на милост и немилост разних бестидника којима је дозвољено да чине то што чине. Зато је и реакција високих црквених јерарха насушно важна и по питању сексуалног образовања, и по питању хомосексуалних бракова, и језивог сакаћења деце коју би такви "брачници", недао Бог, усвојили. Сви ми добро знамо, како је некад причао патријарх Павле, да нам од породице све зависи, и какво ћемо сутра друштво бити, и какве ћемо у њему имати људе или нељуде, добре или лоше научнике, докторе, свештенике, владике...

У искреној нади да ће се Српска Православна Црква огласити и понети крст страдања савремене породице па тако и истрпети све медијске шибе и линчовања, објављујемо ово писмо из којег смо изузели пуна имена наставника, деце и родитеља.

Повереништво Двери Пирота

+ + +

Ваше Преосвештенство,

Знам да је данашњица пуна искушења и саблазни,иако имам само дванаест година. Ипак мислим да морамо да се боримо. Не против зла, већ за добро. Заправо, већ дуже време, моје одељење се бори за своја права. Не за право да тужимо родитеље суду или уклањамо ''досадне'' наставнике, већ за своје право на чисту душу.

Молим вас да добро размотрите наш проблем и одреагујете што пре!

У школи нас, осим српског и математике, уче нечему што је противно Божијем закону и што квари децу, спуштајући их на ниво животиња које воде нагони,а ми смо (мали) људи са бесмртном душом.

Средом најчешће, а понекад и другим данима, изненада и ненајављено нам на часове долази Г, главна библиотекарка у нашем граду, која нам прича да је природно оно што за наш узраст није природно и да није срамотно оно што јесте срамотно.

Једном је, на пример, упала на час физичког и рекла да ћемо да причамо лепим и ружним речима. Тражила је да деца кажу и напишу све лепе и ружне речи које знају (неки су написали само лепе), па их је после написала на табли ( тридесет ружних и шест лепих речи) и позвала једну девојчицу да све то наглас прочита и каже оне које зна. Мени је било мука, нешто ме је стезало у грудима, а приметила сам да је и другој деци било непријатно и одвратно. Ипак је једно да то чујемо на улици и склонимо се,а друго да нам се то говори на часу.Стешњени међу зидове,нисмо имали куда него да чекамо звоно (Узгред да напоменем, прозори у учионици су закуцани још пре него што смо је ''населили'',а и постављене су непровидне завесе).

Долазила је и у четврти разред (у који иде моја млађа сестра) и питала их: ,,- Да ли се радујете када добијете љубавно писмо?'' Цео разред је рекао: ,,-Нееее!'' (Они који пишу ''Школарац'' нису чули то ''нееее'' па су на насловној страни фебруарског броја за четврти разред крупним словима написали: Срећан вам дан заљубљених! ) У шестом разреду, иначе, исто питање гласи: - ,,Када сте последњи пут добили љубавно писмо?'' И шта да јој одговоримо?!

Касније сам у канцеларији (у коју иначе не улазимо,али смо тада ту имали час веронауке) видела папир закачен на зид, на коме је писало ''задужени за израду школских пројеката са децом'' и на њему име те жене, моје бивше учитељице (која нас је учила нечему што је на изглед добро, али увек противно Божјем закону) и имена још неких.

Нама увек говоре о нашим правима. Приметила сам да се њима вешто манипулише. Г. нас је наговорила да сменимо нашу разредну, преко које не би могла да нас учи свему и свачему, а деца, која тада нису схватила о чему се ради, брзо су је послушала.

Говорећи о законски дозвољеним стварима, често је убацивала оно чега је неку децу једноставно срамота. На пример, дан-два после Светског дана за борбу против АIDS, пред девојчицама и дечацима шестог разреда је на сва звона рекрамирала кондоме, називајући их ,,јединим средством против нежељене трудноће''! Деца су правила плакате, а један дечак, иначе немиран и непристојан (у чему има и Г. кривице) је нацртао кондоме,а поред је написао (срамота ме и да напишем):,,DUREX – ZA SEX BEZ BRIGE'' (!!!). По Галушкиној реакцији,видео је да јој се рад допао, па га је закачио у учионици.

Наставници који су га видели су били запрепашћени и запањени,поготово наставница С.,тако да је ускоро морао да га скине. Скоро је донео кондом у школу и играо се с њим. Рачунао је – ако нас томе уче у школи онда је то у школи и дозвољено. И због тога што је одлично памтио и упијао све што га је Г. учила,умало га нису избацили из школе.
Убрзо се ситуација погоршала. Г. нам је доносила књиге сумњивог садржаја, а онда нам је показала како да се информишемо о оним стварима преко интернета. Час информатике,уписан као час на коме се учи коришћење интернета, проведен у кабинету с рачунарима, је био гори од најгорег што бисмо могли да очекујемо. Интернет смо користили, али смо, по наређењу Г.,окупљени око два рачунара, морали да листамо дигиталну књигу ,,Секс за почетнике''!!! Некима (врло ретким) је то било занимљиво,а остали су се згрозили. И нека деца су то морала да читају,пред наставником информатике, Г. и целим разредом!!! Негде их је Г. прекидала,објашњавајући прочитано. Било је одвратно и страшно слушати је како прича о ''лажном'' стиду (то хришћани зову целомудреност), а заправо су она (која прича о томе) и наставник техничког и информатике (који је то дозволио на свом часу) без имало стида и срама, чим су изложили децу толикој саблазни (један дечак је, касније, код куће, нашао на интернету ту књигу и прочитао целу, као што се и хвалио у школи).Чак је и рекла да ми нисмо довољно ,,информисани'' на ту ''тему'' и да би наставници (!) требали да нас то ''науче''. Али, за многе ученике, који је ни раније нису волели, то је била кап која је прелила чашу. Деца су се узнемирила и забринула. Питали су се: - Шта ли ће бити следеће!?
Мени се није ни ишло у школу. Стрепела сам од истог од чега су и моји другови. Ни они ни ја нисмо хтели да се развраћујемо, па макар и као ''почетници''. Ја хоћу да се о ''љубави'' информишем када будем довољно велика и зрела за то, а и из пристојнијих извора, а не из оних које нам намеће тај тајни школски пројекат.
И тако, спонтано али и изненада креће побуна.

Када су јавили да Г. опет долази, сва деца су дубоко уздахнула, али неко је смогао снаге и викнуо: - Нећемо Г. ! Нећемооо! Цео разред се побунио, бранили смо своје право на чисту душу и било је немогуће ућуткати нас. Али – успели смо! Г. тога пута није дошла. Један дечак је уздахнуо: - О, хвалим те, Боже! Касније је Г. опет покушала да дође, али смо се опет побунили и она је поручила по наставнику да неће доћи јер је заузета.

Понадали смо се да више неће долазити. Она, збиља, подуже време није долазила, зато што су ученици очајно узвикивали ,,- о,нееее!'' чим би је неко угледао у ходнику. Моја мајка је на родитељском састанку испричала све што се дешавало, тако да су многи родитељи сазнали оно што су се деца стидела да им кажу. Наставница српског је чула за то, па је ускоро питала децу да им је Г. заиста нешто показивала у кабинету, на шта је добила потврдан одговор.

Међутим, наставница ликовне културе (и она је на листи задужених за пројекте) je наговарала ученике мог одељења да за Дан библиотекара цртамо Г. и нас у библиотеци (тј. она нам препоручује неку књигу, ми је прочитамо и кажемо, отприлике:-,,Како занимљива књига,вредело ју је прочитати...'' итд.) или како разговарамо са њом и да прикажемо нешто што смо радили с њом. Једна девојчица се усудила да пита:,,- А како да нацртамо оно што смо радили у кабинету(...)?'' Наставница је рекла ,,-Знате,децо...то је нормално и није срамота'' (Можда је и нормално, али јесте срамота, а и они нас томе уче у погрешно време, на погрешном месту и на погрешан, развратан начин, а можда и не само нас,него и ђаке из других школа). Онда ме је да наставница послала по столицу на спрат (која ми је требала од почетка часа) уз пратњу једне девојчице (зна се зашто), тако да незнам о чему им је причала за то време.

Моја мајка, која ми помаже у борби за дечје право на чисту душу, дала ми занимљиву идеју. Наставница ликовног се поприлично збунила када је, на цртежу, угледала мачку у фармеркама на чијој мајици пише ,,G'' која љутититом белом (!) мишу окруженом оградом од многобројних,,НЕ!'' (поред миша пише шесто два), нуди ,,СИР ЗА ПОЧЕТНИКЕ'', а около је писало ,,Иде маца око тебе, пази да те не огребе!''

Следећег часа, уместо наставнице ликовног, дошла је, ни мање ни више,него главом Г.!!! Када су моји вршњаци приметили да иде ка нашој учионици, покушали су да се успротиве, али су, одједанпут, схватили да не могу. Кроз цртање ње и себе, они су се, неприметно, поново зближили са њом. Ипак, бранили смо се, иако смо сматрали да нам нико не може помоћи, а неки су се, мада врло ретки, и обрадовали. Један дечак се наљутио, други су уздисали,а и сама атмосфера је била врло тешка. Г. је видела да није прилика да нас учи све и свашта, па је рекла да цртамо нешто за Дан књиге. Неки су се изговарали да немају идеју, неки су цртали и уздисали, онај дечак кога је учила о кондомима због којих га умало нису истерали из школе се на све начине трудио да омете час, а ја сам сломљено посматрала празан лист. Изненада,наставник техничког (и информатике) се појавио на вратима. Моја другарица из клупе је повикала ,,- СПАСИТЕ НАС!'' Бело ју је погледао и хладнокрвно изашао.

Чим смо је примили једанпут, могли смо да очекујемо да ће доћи поново, али не и кад и како. 10/23. априла, ни сама не знам зашто, од часова смо имали само други (историја) и пети (музичко). Први, трећи, четврти и шести час смо имали физичко ( напољу), док је Г. стално обилазила око нас. Неколико ученица и ја смо се буниле, једна је чак и плакала, један дечак је покушао да је силом отера, али је она ипак, на четвртом часу,окупила на терену седмаке, петаке и шестаке, да им прича о Дану планете Земље ( осмацима је досадила, па беже од ње или јој се ругају). Ипак, ми знамо да са тим само почиње, а знамо и са чим завршава. На пример: ,,Причаћемо о здравој храни...еј,ти, јер си заљубљен? А ти, јел' имаш девојку?''

И после тога, врло често, Г. обилази око нас, покушавајући да нас привуче на врло лукав начин. Нека деца су већ почела да сарађују!
Од неких људи сам сазнала да се планира увођење тзв. сексуалног васпитања (!) у редован школски програм, а ако родитељи не дозволе да се њихова деца уче разноразним бљувотињама (од литературе па до, (не дај,Боже) и ''праксе'') отићи ће на робију због ,,нарушавања дечјих права''. Зато:

ОБРАЋАВАМ ВАМ СЕ У ИМЕ СВЕ ДЕЦЕ ИЗ ОВЕ И ДРУГИХ ШКОЛА КОЈА СЕ БОРЕ, ОНЕ КОЈА ПОСУСТАЈУ ПА И ОНЕ КОЈА СУ ПРЕВАРЕНА УСЛЕД НЕСПОСОБНОСТИ ДА РАЗЛИКУЈУ ДОБРО ОД ЛОШЕГ И КОЈИМА ЈЕ УСКРАЋЕНО ПРАВО НА ЧИСТУ ДУШУ РЕЧИМА МОЈЕ ДРУГАРИЦЕ:
- Спасите нас !!!

Унапред захвална,
ученица шестог разреда .......

Извештај о аерозагађењу број 5.

Добро јутро Пироте!!!
Погледај небо над собом!

Три дана за редом траје стравично прскање нашег града, наших домова, наше деце, а КОМАНДАНТ ВАЗДУХОПЛОВСТВA И ПВО-а генерал-мајор РАНКО ЖИВАК нам још не одговора на постављена питања. Надамо се да одговор ПРВОГ ЧУВАР НАШЕГ НЕБА И НАШЕГ ЗДРАВЉА нећемо дочекати на одељењу за онкологију!

Погледајте две језиве фотографије које смо начинили управо данас у раним јутарњим часовима, једну из насеља Танаско Рајић а другу са Газеле.

Ми смо у овоме савим немоћни, али је Бог моћан и помаже ако има коме и ако има кога да му се обрати свим срцем и свом душом својом! Њему вапимо да прогна све непријатеље наше, да развеје све отрове из ваздуха кога удишемо и да сачува нас и нејач нашу од болести и немоћи сваке. Амин.

Повереништво Двери Пирота

Преносимо - писмо забринутог родитеља

Поштовани суграђани,

У току преподнева смо добили писмо једног забринутог родитеља под називом "Секташ врбује децу на часу биологије у ОШ Вук Караџић" које је упућено директору ове школе. По нашим досадашњим сазнањима, наставник биологије Душан Панајотовић је заиста својим ђацима поделио анкетне листиће мимо знања директора и савета родитеља те је тиме злоупотребио своју професију и на неки начин, обмануо родитеље који су тај листић потписали верујући да иза овог магловитог пројекта стоји сама школска установа "Вук Караџић". Зато смо одлучили да добивено писмо проследимо у целости а вас молимо да га проследите родитељима који су ове илегалне листиће умеђувремену потписали. Надамо се да ће одговорни у школи и Полицији ваљано одрадити свој посао и спречити сваку могућу злоупотребу деце. Све оне који имају неке информације молимо да нам се јаве како би правовремено реаговали. 

Повереништво Двери Српских - Пирот

.....................


Пирот, 4. октобар 2013. године

Директору ОШ „Вук Караџић“
Господину Тугомиру Цветковићу

Поштовани директоре,

Молим вас да хитно и неодложно свим својим расположивим могућностима спречите одржавање „Летњег кампа у Славињи“ за ученике који организује наставик биологије Душан Панајотовић а који је овом акцијом злоупотребио вашу установу и своју професију вероватно у интересу зараде као и врбовања деце за своја веома снажна религиозна убеђења, сасвим страна нашој традицији и нашем предању.

Мимо вашег знања, мимо Савета родитеља, мимо родитељских сатананка, Панајотовић је придобио децу за такозвани Летњи камп, те су многи родитељи под утицајем ове дечије импресије већ потписали анкетни лист, верујући да иза кампа стоји ваш ауторитет и ауторитет школе. Тако су унапред дали своју децу у руке овом дрском а и опасном човеку који је тако избегао одговоре на многа питања:

- Од ког министарства, од које званичне институције је добио дозволу за организовање овог дечијег кампа?

-Ко је издао све потребне лиценце за отварање и пуштање у рад „дечијег одмаралишта“ у Славињи?

- Ко ће та цела десет дана, колико траје камп, бринути о исхрани и здрављу деце? Који доктори, који педагози, који кулинари?

- И на крају, оно најважније, шта ће овај човек радити с децом и како ће он утицати на њиховно ментално и духовно здравље ако је опште познато да он активно промовише своја будистичка религиозна убеђења? (Он је аутори чак три будистичке књиге а власник је два будистичка сајта.)

Поштовани директоре, само ова неодговорена питања као и самовољна злоупотреба наставничке улоге и институције школе су довољни да „Дечији камп“ не буде одржан ни по коју цену.

Да кажем и да сам од више ваших колега, наставника школе, чуо да је то фамозно „дечије одмаралиште“ уствари будистички храм у којем се одржавају разноразне сеансе а најпознатија је она која је одржана пре неколико година када су припадници и поклоници Душанових убеђења голи голцати шетали по Славињи на општу саблазан старијих мештана.

Ово писмо не потписујем да бих заштитио од могућих шиканирања своје дете које ми је управо донело обавештење и листић за потпис, али дајем број телефона те тако остављам могућност да се у четири ока видимо и о свему поразговарамо. Примерак овог писма достављам лично и полицијском инспекторату.

Забринути родитељ.
М.С.


Прилог:

Штампана едиција „Вертикала хуманитета“ наставника Панајотовића садржи три књиге.

1. Агарта енклава - Уточиште оплемењеног хуманитета
2. Будизам - водич кроз Тхеравада будизам
3. Адваита Веданта - Истина о Недуалности

А две његове електронске презентације можете да погледате на овим адресама:

www.agarta-enklava.com
www.budizam.info/

Окултна позадина савремених сексуалних "слобода"

Готово цео један век је прошао од када је Освалд Шпенглер написао своје капитално дело о „пропасти Запада“, а овај рад све више добија на акутелности. Ако је до тада и било сумње, након Шпенглера и његове бриљантне анализе више је не сме бити. Идеја о линеарном прогресу људског глобалног друштва је неистинита, а тиме и све хуманистичко-социолошке доктрине настале из те идеје. „Цивилизација“ је жив организам, са својим животним током, од рађања, ка нестајању. Нестајање цивилизација одувек је било праћено тенденцијама уситњавања и индивидуализације, културног растапања, неумереним порастом градског становништва и стварањем мегалополиса, уметности без јасне и одређене поруке чији је једини смисао да „шокира“, те коначним нестајањем друштва које је поменуту цивилизацију изнедрило. 

Двадесети век, улаз у такозвани „New Age“, управо је време какво Шпенглер описује. Два драматична светска рата из темеља су променила стари поредак, а тенденције глобалног растапања никад нису биле јаче. Ово је доба уништавања свих супротности, негације свих разлика, брушења свих заостатака старог, умрлог времена, и глачања сваког људског појединца у фини, равни камен, који ће бити уграђен у темељ светске пирамиде једнообразног људства сиве боје, над којом, под паролом „новог светског поретка“, бди свевидеће око, као што је и приказано на давно дизајнираној новчаници од једног долара – симбола светске доминације. Као мото једног од самозваних гласника овог „новог доба“, енглеског окултисте Алистера Кроулија, стоји парола „чини оно што ти је воља“, а за његове следбенике, изнад овога нема другог закона. Ово је врховна идеја, крајња поука човеку и једина ултимативна тежња људског битисања, да ради оно што жели. 

У „књизи закона“ која је централни део рада Алистера Кроулија, и чију доктрину данас проносе секте које тврде да су наследници његовог дела, а пре свега Ордо Темпли Оријентис, речено је да је „сваки човек звезда“. У склопу максиме „чини што ти је воља“, ово значи да је сваки човек на свету универзум за себе, и да једини закон коме човек треба да се подвргава јесте закон сопствене воље, и љубави, која је најчистији израз те воље. Кроулијева доктрина тако, питања попут државе, брака, породице, или народа, одбацује са презрењем, а насупрот томе поставља безгранични индивидуализам човека довољног самог себи. 

Случајно или не, упоредо са Кроулијевим проглашењем новог доба, и идеје апсолутне личне воље као једине релевантне, човечанство је сведок појаве прве званично у идеолошком смислу формулисане идеје индивидуализма – комунизма, и његове идеје о светском пролетеријату једнаких. Утопијска идеја о бескласном друштву где ће сви бити исти, иако се то испрва не чини тако, по својој тежњи апсолутно се поклапа са идеалом масонске пирамиде која ће заравнати све супротности и уједначити све неједнакости. Индивидуалистичка доктрина комунизма, као и њен западњачки егал, оличен у либерализму, трансформисаном у либерални капитализам у коме је сходно социо-дарвинистичком становишту – човек човеку вук, као заједничко тло из којег су поникли, носе последице француске буржоаске револуције с краја 18-ог века, која је изнедрила паролу о „слободи, братству и једнакости“. Наивни и духовно отуђени Европљани никада и нису разумели да се ту не ради о слободи, братству и једнакости намењеним њима, већ „браћи“ из појединих тајних ложа, који – супротно једнакости које прокламују, унутар својих редова строго поштују хијерархију реда у коме се тачно зна положај и место сваког члана. Шегрт је „брат“ са осталим шегртима, али изнад свих њих увек стоји велики мајстор, стварајући e pluribus unum (из мноштва – јединство). Опет, случајно или не, са телевизијских екрана нама се свакодневно проповеда како ћемо једном, када постанемо чланови европске породице, и ми у Србији постати део тог великог мноштва у коме нема ни разлика ни граница.

Човек би помислио да у Кроулијевом проглашењу максиме апсолутне сопствене воље заиста има нечег епохалног, међутим треба се сетити, само примера ради, да и Бог Хришћана такође даје људима слободну вољу, и могућност да бирају. У том смислу, сва прича о епохалности Кроулијеве доктрине пада у воду још у старту. 

Велики Платон је, а с њиме и људи који су хиљадама година живели пре нас, а од којих тако често волимо да тврдимо да смо пуно паметнји, још у своје време знао да болест и пропаст људских друштава никада не долази од Богова, већ од људи самих. Зло никада не долази од Богова, већ се развија у душама људи, као грех. Када божански удео изгуби снагу због честог мешања са моћним људским делом, наговештен је почетак декаденције. Сама декаденција друштава наступа онда када човек изгуби оно божанско у себи, покушавајући да унутрашњи нагон ка узвишеном замени „религијом разума“, проглашавајући овај разум као апсолут. Тако, „ред источних Темплара“ тежи да циљ религије достигне научним методама, а управо ово је непобитно и симптом модерних друштава. Овакви покушаји се по правилу завршавају све бесмисленијим теоријама о постанку и природи света, али то што су резултати ових експеримената у свом елементарном смислу јалови, то поборнике оваквог става и даље не поколебава у њиховом ставу. 

Но, погледамо ли мало дубље о каквим се „научним методама“ говори у књигама Алистера Кроулија, од науке ћемо наћи врло мало. Једино што би томе можда могло бити блиско, јесте употреба јеврејске кабале, и математике на којој је ова заснована. Математика заиста јесте света наука, а о њеној светости модеран човек зна врло мало, штавише, стари Грци попут Питагоре у овој дисциплини изнад модерног Европљанина стоје као небо и земља. Али, тврдња да је налажење математичке вредности једне речи и проналажење њене духовне везе са другом речи која има истоветну математичку вредност, пут за достизање религијског циља, и одговор за сва човекова питања, је чиста бесмислица. 

У Кроулијевом окултном систему фигурише још једно средство ове псеудонаучне праксе, а то је секс. За њега и његове следбенике, секс је изузетно јако и моћно оружје за извођење магијских пракси. Све бајковите приказе о „љубави под вољом“ су ништа друго него инсинуација на ритуална оргијања којима су сам Кроули и његови следбеници били веома склони – све ово јасно је објашњено у његовим књигама. За жене које су биле вољне да преузму на себе магијски лик „скерлетне курве“ Бабалон, ово је значило вољно препуштање свог тела многим мушким „утицајима“, те дозвољавању само најјачем од њих да нађе пут до њене „јони“. Шта све ово значи, врло је очигледно. 

Књиге Алистера Кроулија препуне су изјава о љубави. За Кроулија „љубав је закон“, „љубав је за све и сваког“, иако је врло јасно о каквој се ту љубави говори. Опет случајно или не, Србија, и уопште запад данашњице, препуни су прича о „љубави за све“, а ово је све очитије у јеку кампање за права хомосексуалаца у Србији. С тиме у вези, интересантно је посматрати усхићене наводе Израела Регардијеа, Кроулијевог следбеника, на тему хомосексуализма и те, све раширеније појаве: „Једна од Кроулијевих идеја коју је он најчешће излагао, била је да, како године буду напредовале према овом новом добу, све више и више људи ће долазити у садашњу инкарнацију са бисексуалним карактеристикама. Они ће бити двополни.“ Регардије такође наводи да (по природи лењи) Телемити (следбеници доктрина Алистера Кроулија) не терају никог да силом прихвати њихове идеје - ово је вероватно тачно, али је исто тако тачно да њихове идеје бивају заиста силом наметане, и то од стране плаћених за ту работу медија, политичара, „невладиних“ организација и њима сличним. Остаје питање – како су идеје Алистера Кроулија о истрошености брака и породице, о необузадној љубави (сексу) и правима на слободно изражавање сексуалних афинитета – били они хомо или хетеросексуалне природе (овим првима је Кроули био склон како путем ритуалних оргијања, тако и за време своје мисије у Сахари – отуд и његове опаске о „мужевности Арапа“), моногамни, полигамни, педофилни или чак анимални – постали део званичних медијских и политичких саопштења, и како се десило да су идеје магијске ритуалне праксе Кроулијевог реда сада део званичне политике и васпитања људи Запада? Како то да поједини заговорници ових „слобода“ сада све гласније траже укидање институције брака и породице, исто као што је то Кроули тражио пре сто година?

Треба запазити још једну ствар. Као што је напоменуто, основ идеја Алистера Кроулија јесте љубав – секс, под контролом сопствене апсолутне воље. Дакле љубав – секс без ограничења, у сваком облику и сваком тренутку, све у име његове Нуит (египатска богиња неба). Дакле, нема ни питања ни одговора о човековом постојању, о свим стварима која муче човека, и на која су људи хиљадама година покушавали да пронађу одговоре, нема ничега, само је ту наводна слободна воља изражена кроз слободу сексуалног чина. И то је све. Зар је потребно доказивати духовну мизерност и ништавност оваквог погледа на свет? Зар може бити неког коме није јасно да само једна реченица „Горског вијенца“, наших старих песама, пословица или народних прича, садржи више људске и светске мудрости него сва ова гомила секташких којештарија? Какав то човек постаје ако се у животу поводи самоубилачким доктринама сопствене самодовољности која свој једини животни изражај и смисао налази у сексуалном пражњењу?

Све ово баца нову светлост на целокупну причу о „људским правима“, „слободама изражавања љубави“, „љубави за све и сваког“ и на све остале пароле које се у Србији последњих година сваког септембра нарочито, све учесталије и агресивније врте на тв-екранима. Постојање паралела између магијске окултне праксе Алистера Кроулија и његовог реда, и званичне политике запада по питању „људских слобода и права“ је очигледно, а незнање гласноговорника ових „права и слобода“ ни у ком случају их не лишава одговорности пред Богом и поколењема која ће испаштати због њихових грешака.

Дејан Алексовски

Повереништво Двери Српских - Пирот

Патријарх Павле о содомитима

Патријарх Павле је био сићушан телом али и неустрашив духом. Он је пастир добри који је увек и на сваком месту смео да објави став светог Православља о хомосексуализму, о породици, о рађању. Медији, повампирене жене у црном, невладине организације, сву су га пљували због ове "дрскости" а он је само ћутао и смерно примао њихове испљунке као какво ордење Христово. Чекајући саопштење данас утихле, и поделама и јересима новога доба, раслабљене Цркве Светосавске, преносимо речи Силнога Павла да се памте и понављају до свршетка века. Амин!

- У Содому и Гомору био је тежак грех хомосексуализма. Лот је покушао да их уразуми, али није вредело. Лот се спасао, а остали су пропали.

- Има о томе у Старом завету. На јужној обали Мртвог мора у Палестини био је град Содом, у коме се покварило и мушко и женско, и деца, у томе погледу. И Бог пошаље три анђела, да се тај град сатре...И онда паде с неба дажд од сумпора и огња и сагоре Содом и сву околину. Ето шта значи тај грех. Бог је створио мушко и женско, и рекао: "Рађајте и множите се." А овде нема никакве могућности зачећа, нема никакве везе са оним због чега је Бог створио мушко и женско. То је само једна развраћеност.

- Очински и матерински нагон je један од најјачих нагона који je дат и има свој дубок смисао. У његовом присуству нема ничег злог, али je зло у његовој злоупотреби. Вајнингер каже да постоји апсолутно мушко и апсолутно женско, не у физиолошком, већ психичком погледу. Ако je човек три четвртине мушко, а остало женско, он тражи жену која je једну четвртину мушко и остало женско, а они су идеална допуна. Хомосексуалци су пола мушко, а пола женско, по Вајнингеру, али нису апсолутно, што значи да могу да се боре против те слабости. Мушко - женски нагон je природан jep je дат од Бога, али ово je потпуна девијација, то je на једној линији која нема везе са Богом. Данас сви хоће само уживање а нико неће да носи свој крст. Није та сексуална енергија посебна енергија. Она je део опште енергије коју ми користимо овако или онако. Калуђери je, на пример, такође поседују, jep су они нормални људи, али je сублимирају и концентришу на духовни правац.

Поклон пиротском повереништву Двери

Помаже Бог добри људи!

Још увек нисмо сакупили довољно средстава за отварање канцеларије и малог културног центра у граду, а већ су почели да нам пристижу лепи поклони за усељење! Наш вредни уметник иконописац-кописта Ђорђе Маринковић даривао нам је једну изузетно лепу икону Светог кнеза Лазара коју је израдио на аутентичној подлози - пиротској тј. височкој плочи. Даће добри Бог да икона што пре украси будући културни центар а вас молимо да подржите иницијативу око њеног отварања. До сада нам се јавило тачно 33 добротвора спремних да сваког месеца одвајају по 100 динара за овај простор. Потребно је још 17 приложника и успели смо.

Срдачно се захваљујемо господину Маринковићу на поклону и подршци која много значи. Нека њега и његову породицу Свети цар Лазар заштити и спаси молитвама својим, а нас нека окрепи у даљој борби за бољитак нашег града и народа.

Повереништво Двери Српских - Пирот

Извештај о аеро-загађењу број 4

Драги Пироћанци!

Прослеђујемо вам писмо које смо пре пар дана упутили КОМАНДАНТУ ВАЗДУХОПЛОВСТВA И ПВО генерал-мајору ЖИВАК РАНКУ. Чекаћемо његов одговор и бројати дане док он не стигне. До онда, погледајте нове снимке из прилога које смо недавно забележили.

"Поштовани господине генерал мајоре,

У недостатку релевантних извора и било каквог званичног коментара на питања која се последњих година стално постављају пред јавност Србије, решили смо да се обратимо Вама, као особи која је засигурно најстручнија да по овом питању пружи појашњење. Наиме, реч је о чудним траговима на небу који остају након прелета појединих авиона над Србијом. Све више грађана нам се јавља с молбом да, уколико је то икако могуће, појаснимо питање „chemtrail“-ова, са којим сте засигурно упознати. Верујући да је најбоље потражити одговоре уместо пласирања тенденциозних неистина у јавност, и имајући вере да је Војска Србије темељ наше државе и да без ње држава не би ни постојала, обраћамо Вам се с молбом да нам упутите разјашњење које бисмо ми пренели у јавност, и на тај начин отклонили све недоумице. Уверени смо да управо Ви можете појаснити нашем народу све у вези са наводним запрашивањем из ваздуха, нелегалним прелетима преко наше територије, и да и Ви разумете да је народ коме је стало до очувања здравља и будућности своје деце, жедан одговора и правих информација.

Обраћамо Вам се са молбом да нам одговорите на следећа питања, а ми ћемо ваша појашњења пренети у јавности:

1. Знамо да је изнад Пирота јако фреквентан авио саобраћај али не знамо зашто само у појединим данима авиони остављају веоме дуге и густе трагове иза себе (Прилог 1: Фотографије неба изнад нашег града начињене 9. и 10. септембра у јутарњим часовима. Желимо да напоменемо да таквих трагова није било у претходних десет дана, те је ово разлог више за постављање овог питања)?

2. Да ли је уобичајено да авион оставља иза себе испрекидане трагове? Да ли је то наормалан продукт рада авио-мотора (Прилог 2)?

3. Зашто их иза једних авиона има а других нема трагова, иако лете приближно на истим висинама (прилог 3)?

4. Да ли је нормално да авионски траги не исчезавају већ се претварају у широке и дугуљасте облаке који дуго остају на небу (прилог 4, снимили смо промену на једном те истом трагом која се збила у року од 32 минута)?

Господине генерал-мајоре, ово су само нека питања која нам постављају забринути Пироћанци и други грађани Србије а ми одговоре на њих немамо. Зато их прослеђујемо вама, првом чувару нашег неба и нашег здравља. Вашу адресу смо нашли на сајту Војске Србије и верујемо да је ту постављена баш ради оваквих питања. Из разлога забринутости за опште здравље нашег народа, ово писмо ћемо понављати на свим расположивим медијима све док не добијемо јасне и ваљане одговоре који ће умирити савест грађанства.

Како радили, тако нам Бог помогао!
А како ћутали и не радили, тако нас Бог презрео!"

Повереништво Двери Српских у Пироту