Распад Система или Систем распада?

Милан Стевановић

Уместо једног века Система распада, сами морамо створити Систем стварања... Или нас једноставно неће бити.

13.09.2012
Причао сам пре неки дан са једним момком из Републике Српске.... Наравно, он као и бројна браћа преко Дрине су дубоко разочарани у матицу, а та разочараност код неких иде чак и толико далеко да се враћају неким предрасудама и стереотипима који су наметани за време најгоре аустроуграрске кампање против Србије. Слична је ситуација и са Србима у Црној Гори, у остатку региона и у дијаспори. Још само малобројни остају на чврстој вери да овакво стање ствари нема везе са тиме што смо ми „Србијанци“ тобоже напустили и преварили нашу браћу која не живе у авнојевској Србији (мада, ова Србијица није ни авнојевска, што се граница тиче).

Ипак, нешто озбиљно није у реду. Нешто озбиљно није у реду већ задњих 67 година, а можда још и пре четрдесет пете. Сви то негде дубоко осећамо. Уверен сам да чак и они који мање-више активно учествују у креирању или спровођењу данашње политике у овој земљи исто то знају, али ништа не предузимају или доприносе таквом стању. Проблем је велик, огроман, тешко сагледив. Ситуација се још више компликује тиме што су све политичке опције које тренутно имамо у земљи већ биле на власти. Ако нису те опције, били су ти људи, који су у међувремену само променили боју, односно партију или странку.

Шта је узрок нашој тренутној ситуацији? Да ли је то распад Система? Погледајмо аргументе у прилог овој тези. Комунистички систем у фази свог распада нам је искомпликовао ситуацију, довео до рата, данашњи демократски систем је ушао у кризу. Донекле се слажем се са овим тезама, али се природно поставља питање, да ли нам је било стварно сјајно у време пуне снаге ових система?

Зар је тајни споразум (који тада, на срећу, није спроведен) о предаји КиМ Албанији између Тита и Енвер хоџе стваран у време распада комунизма? Зар је пресељење фабрика из Србије у Хрватску, Словенију и остале земље бивше Југославије било последица распада система? Зар је устав из 1974. године последица кризе?

Да ли су наше фабрике продаване у бесцење у време зенита демократије? Да ли су хероји отаџбине испоручивани када је Систем био пред поразом? Да ли се сада, када једва преживљавамо, Систем налази пред распадом? Наравно да не. Систем је и тада, као и сада, у пуној снази. На политичкој сцени не постоји ни једна озбиљна организација која доводи у питање садашњи систем. Распад система предпоставља постојање система који је сада у фази распада. Будимо реални, Систем се не распада, може се слободно рећи да јача из дана у дан. Какав је то Систем, који опстаје упркос свакој вероватноћи, само на идеји слободе, братства и једнакости? То је исти онај, само замаскирани, Систем братства и јединства, који је Србију и Србство бацио на колена, а сада је води на пут пропасти.

Систем братства и јединства је еволуирао, није се распао. Само је, као змија, одбацио стару и обукао нову кожу. Променио је длаку, али није ћуд. Право му је име Систем распада. Јасно и гласно, потпуно једноставно. Систем распада је проблем, не појединци или политичке партије. Систем који омогућава најнегативнију селекцију, селекцију путем чланске карте партије, селекцију најбољих демагога, селекцију апаратчика и полтрона, селекцију корумпираних, једном речју селекцију малограђана. Тај систем, Систем распада, почива на обмани и лажима. Тај систем је у својој суштини тоталитаран, јер тежи да контролише друштво у целини, јер разара заједницу, разара породицу. Он је одговоран за стање у коме се налазимо.
 

Вратимо се сада наслову: распад Система или Систем распада? Да се Систем распада, већ једном би се свакако распао, да ли 1991. или 2000. или 2011. није толико битно, али распао би се. Главни и основни индикатор распада Система би био нови Систем, суштински, а не формално, различит од предходног. Да ли су грађани осетили разлику? Да ли се стварно нешто променило? Погледајмо чињенице.

Прва је да су скоро исти људи који су тада владали и данас утичу на политику ове земље. Друга чињеница каже да и данас, као и тада влада партијски систем. Неко ће рећи, тада једнопартијски а данас вишепартијски, али то је само промена форме никако суштине, и у самим речима се то види, дакле владавина партија или партије. Демагогија иста и тада као и сада, само мало анализирајте речник. Несврстани су замењени са НАТО пактом. Само форма али не и суштина.

Евроинтеграције уместо Јужнословенских интеграција. Осакаћена Србија у СФРЈ (од Србије су тада вештачки створене три државе и две аутономне покрајине: Црна Гора, БиХ и Македонија, Војводина и КиМ а Хрватској дата територија која је у ствари наша), докусурена Србија у ЕУ (без КиМ, а највероватније и без Војводине, са новим аутономијама као што је Рашка, Шумадија итд.). Све само формално различито, а садржински исто. Партијске књижице су неоподне за запослење и напредовање, само су црвене замењене жутим или плавим, док је код неких и боја остала иста. Протест против Система односно његових форми (и комунизма и демократије) завршава се затвором, полицијском тортуром и медијском сатанизацијом.

Мало дубље улажење у дубину проблема нам расветљава истинитост горе наведених тврдњи, само треба пажљиво размотрити ситуацију. Надам се да смо установили да је ово суштински исти Систем. Прелазимо на другу реч тезе да је ово Систем распада. Свакако да ово јесте распад, и то потпуни.

Распада се земља, заједница, породица. Пропада пољопривреда, индустрија, енергетика. Расте незапосленост, човек живи од данас до сутра. Морал не постоји, односно сматра се непожељним. Биолошки нестајемо. А сви ти процеси су започети пре скоро читав век.

Шта је циљ овог Система? Јасно и страшно, нестанак нашег народа. У сваком смислу и потпуно. Политички и биолошки. Духовно и културно. Свеобухватно брисање постојања Срба. Процес увелико траје, можда је чак и у завршној фази.

Постоји ли алтернатива? Постоји, макар ја верујем да постоји. Историја нас учи да је могуће васкрснуће једног народа који је био одавно отписан. И то историја нашег народа. Место Система распада, мора доћи Систем стварања, који ће стварно и суштински бити опозит овом првом. Систем који ће у први план ставити све оно што овај Систем плански уништава. А да ли има снаге у нашем народу за такву промену? На то питање ћете већ морати сами себи да одговорите.


Милан Стевановић

 

Извор - Двери Српске