Догађаји: Никола Алексић у Пироту - предавање о генетски модификованој храни

Двери Пирота Вас позивају на
ПРЕДАВАЊЕ

Аудио најава предавања:
http://www.zshare.net/download/96852322c16c20cb/

ВЕЛИКА САЛА ДОМА КУЛТУРЕ

Субота, 03.12.2011

Почетак - 17 часова

Петнаест година победе „демократских снага“ у Пироту

...зима 1996-те године. Доба инфлације, ратова од којих су неки тада прошли, а неки се тек наслућивали. У вртлогу великих геополитичких потреса, Србија и Српски народ покушавају да пронађу свој идентитет, и да што безболније изврше некакав прелаз са комунизма на нешто другачије. Србија подељена на две фракције, једну предвођену Слободаном Милошевићем, и другу, њему тада опонентску. Време удбашких сплетки, студентских протеста, пребијања, новог динара, све безвреднијег, и сјајне домаће андерграунд рок сцене које данас више нема. А у нашем Пироту, прва победа „демократских“ снага на локалним изборима, над комунистичким и нео-комунистичким снагама, након Другог светског рата. Аутор ових редова, заједно са својим пријатељима и многим другим Пироћанцима, обија пиротске улице, пружајући подршку коалицији „Заједно“ у борби за свој глас, и свету максиму да је „1+1=2“.

На улицама Пирота тих месеци било је неубичајено весело и занимљиво. Пиштаљке, шерпе, политички некоректни беџеви и песме. У знак солидарности, станари оближњих зграда пале и гасе светла када протестна поворка пролази. Бити на улици, била је ствар елементарне културе и пристојности. Чак и ако су нам старији говорили да се манемо политике јер су сви они исти, ми смо тврдоглаво одбијали да поверујемо у то, и врло често се искрадали из куће, да бисмо могли чути новости са трга. Понекад су ствари бивале напете поготово када би се преносиле вести о пребијању студената у Београду и Нишу. На срећу, ми Пироћанци смо имали довољно мудрости да то не радимо једни другима. Било је тешких момената када су нас кордони полиције терали да као затвореници ходамо пиротским централним тргом. Било је и пробијања кордона, али опет се мора поновити, Божијом милошћу, инциденти су избегавани, и у Пироту их није било. Људи су у оно време имали једну ствар коју већина Пироћанаца данас нема – веру да ће сутра, када се промене догоде бити боље.

Пре неких десетак дана, пиротски медији пренели су вест да је у нашем граду обележено 15 година од ових збивања, и да је тим поводом приређен пригодан пријем. Писац ових редова се искрено нада да су се господа са пријема лепо најела, утоплила и веселила, али ће управо због тога, ове редове користити да се обрати управо вама, који сте можда и гладни, и неугрејани, и бесни и разочарани. Након 15 година, дошло је време да се погледамо, и приупитамо оне пироћанске медиокритете које смо ми, шетачи, уздигли да нам буду вође и учитељи демократије – шта сте ви то урадили за овај народ, и шта сте ви то суштински у Пироту променили?

Господа политичари једну ствар као да су заборавили – ми се на улицама нисмо борили за њих. Већ смо се борили да они пре њих са власти оду. А поштено говорећи, мислили смо да од Слобиних нео-комуниста горих нема. Да ли смо се преварили, драги наши Пироћанци?

Сећам се какав је колорит преовладавао на пиротским улицама тога времена. Националне заставе Србије. Знамења четничког покрета, и момци који певају патриотске песме. Да ли је ико у то време причао да ће неко од тих политичких превртљиваца данас, 2011-те, да потписује некакве „Преокрете“ и признаје насилну окупацију Космета? Да ли је ико могао да посумња да ће тадашње највеће „патриоте“ међу политичарима, испасти ништа друго до обични лажови и манипулатори народном националном свешћу? Који би Србин у то време стао иза политичара који су имали отворене везе са мафијом? Да ли би ико пристао да шета улицама градова зарад оних који су касније испали ништа друго до доказани амерички шпијуни?

Како су нас само преварили, и поиграли се са нама!

А шта се то у Пироту променило суштински набоље? Раније је човек зарад запослења морао имати црвену партијску књижицу. Данас је она подједнако важна, једино је њена боја постала небитна. Зар није тако Пироћанци? Зар ове наше слобо-ослободилачке партије данас, не деле, баш као негда Јуловци, власништво над државним добрима? Зар они нису засели у истим оним управним одборима и медијима, сада још силнији и бахатији од својих црвених предака? И на крају зар се нису они сви, и црвени и жути, и победиоци и победитељи лепо и фино међу собом измирили око богате трпезе сумњивог профита, остављајући нама изиграним шетачима само бедне мрвице само бедне мрвице испод њиховог стола?

Како Пироћанци данас долазе до посла? Драги моји, да ли од вас траже да будете „члан партије“? Да ли вам можда траже одређене суме новца за ову услугу? Да ли сте ви мајка која је остала без посла јер је у другом стању? Да ли сте и ви од оних који размишљају да оду одавде, јер нећете да се понижавате зарад цркавице коју појединци зараде за само један дан? Да ли ваш глас ико у овом граду уопште слуша?

Дакле, ништа ново и још горе!

Претпостављам да пазе на вас. Али само кад дођу избори. Јуре вас по улицама туткајући вам у руке разне шарене папириће са својим порукама. Зивкају вас телефоном из разних изборних штабова и нуде куле и градове за ваш глас. А за то време, вама је кнедла у грлу јер знате да они које сте 96-те довели на власт уживају и ваше бриге не брину. Можда ће неко од вас свој бес и револт исказати тако што ће остати кући на дан избора, но то је још горе: штеточински демонократски систем ће дати "елити" сву власт овога града и ове државе, ако само 50% бирача изаће на изборе, а они од ове половине добију бар трећину! Очас посла ће наћи они себи сличне, да се повежу и збратиме у дељењу провизија, профита, и фотеља. Што се нас тиче, ту је ствар проста. Они ће рачунати и даље на нашу пироћанску повученост, жељу да не „таласамо“ премного и да живимо мирно своје животе, не глумећи арогантне бунџије.

Драги Пироћанци, шетали смо, звиждали смо, мрзнули смо, а добили - срамотно партијашење! И још срамотнију позицију и опозицију! Партијашење у политици запошљавања, партијашење у медијима, партијашење у просвети, здравству, администрацији, партијашења и партијских чиновника никад више! А сада, да иронија буде још већа, и срамотна политичка превртљивост која од престоничких политиканата ствара лажне децентралисте, која од заклетих слободоговорника ствара инквизиторе у обличју антифашиста, која чак удружује и заклете републиканце и монархисте, која све ради и све мења само да би се власти и наших судбина дочепала!

Знамо већ, политичари ће наћи одговора, уосталом, то је једино што они знају. Рећи ће они да то није тако, да смо ми који вапимо за помоћи, злонамерни, да смо само обични „фашисти“ па тако наше мишљење није ни битно. Ви, драги наши Пироћанци, по себи најбоље знате где сте. А ми ћемо само питати – преварили су нас тада, да ли ћемо им то дозволити опет?

Пиротско повереништво Двери

Извештај са пројекције филма "Клетва"

Поштовани пријатељи,

Са задовољством вас обавештавамо да је у Пиротском "Дому Културе" одржана пројекција филма "Клетва", организована од стране нашег повереништва и уз подршку "Дома Културе", чијим се руководиоцима најсрдачније захваљујемо. Филм је видело око стотину присутних гледалаца у сали, којима пиротско повереништво Двери жели да се захвали што су одвојили мало времена и погледали са нама на великом платну ово својеврсно упозорење, и вапај нашем народу на духовно буђење и отрежњење. Уједно, желели бисмо да упутимо још један позив на врло сличан догађај, овога пута на пројекцију филма "Срби, народ који нестаје", који смо на нашем блогу већ најавили. Захваљујемо свим пријатељима нашег покрета на подршци и позивамо вас да нам се јавите, пошаљете ваш коментар или предлог, или уживо поделите ваше ставове са нама.

У прилогу, постављамо уводну реч са отварања пројекције филма "Клетва".

Драга браћо и сестре, помаже Бог!

Кажу нам да Србији нема спаса, кажу да смо пропали ако останемо без бескрајних кредита и задуживања, кажу нам и да смо лош и неук народ кога разне западне организације морају да васпитавају и организују и да нам попут ротаријанаца показују како се чине корисна и добра дела за свој народ и свој град.

Са овим тврдњама се ми из Пиротског повереништва Двери не слажемо па својим делима показујемо управо супротно. Без иједне стране инвестиције, без зајмова и сумњивих фондова ево већ два месеца радимо и Милошћу Божијом успевамо да у нашем граду стварамо лепе догађаје, да помажемо несрећним суграђанима, да чинимо, што рече апостол „оно што смо и дужни чинити“. Наш једини скривени инвеститор јесте наша света Православна вера чије идеале и желимо да спроведемо у дело, наша једина плата јесте Благодат Божија, наша једина Узданица је Господ Христос, али и сви они који препознају нашу искрену и добру намеру и који нам од срца помажу међу којима морамо поменути најсрдачнијег – господина Мишка Ћирића, директора Дома културе који нам је уступио ову салу и своје особље. Наша узданица сте и Ви драги гледаоци који сте се нашем позиву одазвали и дошли овде вечерас.

Идеја филмског остварења „Клетва“, којим почињемо серију наших јавних дешавања, јесте уједно и почетак Хришћанског живота а то је буђење и покајање. Оно је у самом животу често болно и непријатно баш као што су болне и непријатне за наша чула неке сцене овог филма, али је оно и више него користно ако успе да пробуди наше успаване душе, покрене их и доведе до прага љубави Божије, до Господа нашег Исуса Христа, Који је сам Смисао свих светова и Који једини може да осмисли наша безнађа и наша животна лутања испуни миром и радошћу Духа Светога. Нека би Он, Милостиви Бог, дао да ова пројекција у томе успе на корист нашем граду и нашим душама. Амин.

Одговор на саопштење пиротског ЛДП-а: Антифашизам из Шилерове

У петак, 11.ог новембра, пиротски одбор Либерално Демократске Партије, а поводом нашег текста о порно и геј сајтовима у уџбеницима информатике за основну школу, издао је саопштење, у којем се на најгрубљи начин напада пиротско повереништво Двери. Не желећи да пред бахатим силеџијама чији је једини аргумент испразна, већ добро позната демагогија, и упирање прстом у стилу "држ`те лопова" устукнемо, овом приликом пренећемо саопштење ЛДП-Пирот у целости, и наш одговор. Позивамо све медије које су саопштење ЛДП-а пренели и пустили у јавност, да су по закону о јавном информисању, дужни, и у обавези, пренети и наш одговор.

ОО ЛДП: Фашистички проглас Двери Пирота

петак, 11. новембар, 2011.

Уз последње издање регионалног месечника „Пиротске новине” од 4.11.2011. грађанима округа подељен је летак у коме се дикриминаторски, тешким говором мржње, прозива ЛГБТ популација. Летак је објавило повереништво Двери за Пирот. Под маском забринутости за породичне вредности, српство и Косово пиротски Дверјани позивају на линч припадника ЛГБТ популације, без основа их окривљујући за недавни пропуст Министарства просвете везан за уџбенике са линковима ка порнографским сајтовима. Проглас не садржи имена и адресу потписника, већ само електронску адресу из које је немогуће видети ко је одговоран за садржину објаве којом се најгрубље крше Устав Републике Србије и Закон о забрани свих облика дискриминације.

Општински одбор Либерално демократске партије сматра да је у земљи чије је становништво током Другог светског рата десетковано захваљујући фашистичким идејама, у граду који је за само једну ноћ 1942. године изгубио целу јеврејску популацију, недопустиво било какво пропагирање фашистичких идеја. Из искуства ратова деведесетих, када смо били сведоци свих опасности које носе овакве идеје и њихово спровођење на територији бивше СФРЈ, научили смо да морамо стати на пут профашистичком деловању под плаштом бриге за становништво, а са правим циљем освајања власти и богаћења појединаца преко леђа народа.

Зато ОО ЛДП-а позива надлежне институције, пре свега тужилаштво и полицију, да примене Закон и хитно пронађу, привреду правди и најоштрије казне ауторе прогласа Двери Пирота.

Извор - "Пиротске Новине"

Ко су те Двери Пирота које позивају на линч хомосексуалаца? Ко је писао тај фашистички летак у прошлим Пиротским новинама? Дајте имена? Дајте адресе? Где је тужилаштво да пресуди? Где је полиција да хитно приводи? Где је најоштрија казна за починиоце?

Драги суграђани, шта да кажемо о овим урлицима локалнога ЛДП-а? Шта да кажемо када је наука о њима већ све рекла? У питању је школски пример тоталитаристичког дисквалификатива којим се ова малена странчица послужила да би нас чланове Двери Пирота сасвим поништила у интелектуалном и грађанском тоталитету. Сада би вама, после овог саопштења, требало да буде јасно да у нама Дверјанима нема никакве људскости, никаквих осећања, никакве милости, те смо ми као такви један обичан хитлеровски накот кога треба јурити, приводити и без икакве истраге и доказа - најстроже казнити. Заиста је антифашизам златна идеологија за све оне које су брутални нарко-босови васпитавали и демократији учили, златна јер су јој послератна наука и рационална морална филозофија дозволила сва могућа расположива средства (па и она најсуровија) у борби против свих оних којима ови вајни хуманисти без икаквих доказа надену етикету "фашиста".

О томе ће, наравно, да се позабави наша правна служба а ми остављамо по страни политику локалног ЛДП-а коју најблаже речено можемо да назовемо - шизофреном јер у саопштењу пишу о фашистичком погрому у Пироту 1942. и величају антифашизам, а истовремено, у центру града потурају народу петицију којом би да избаце из назива Трга - пиротске ослободиоце, управо оне који су Пирот од фашизма ослободили. Дакле, нека они и надаље бауљају у својим политичким халуцинацијама, а ми, Двери Пирота, само и само народа ради, објављујемо:

- Жалосно је што морамо (као углађени Ротаријанци) да трубимо оно о чему се ћути, но Истине ради морамо да кажемо: Двери Пирота су једина организација у граду која је помогла веома угроженој породици Јовановић ромске националности. Обезбедили смо им шпорет и дрва за зиму а затим сви скупа отишли у Циган-малу где је један од нас моторком секао а ми остали цепали и у сушину слагали дрва. Није било фотоапарата, камера, лажних суза и осмеха али је било пуно радости у срцима тамнопутих Јовановића и белопутих Дверјана.

- Најревноснији дистрибутер свих наших летака и прогласа јесте управо Ромкиња Санела Лазаревић (на слици) која је самоиницијативно приступила покрету. Њене речи "помажем вама јер сте и ви мени помогли" је наш најдражи орден и признање које смо за свој рад примили.

- Двери Пирота су једина организација у граду која је у јавној преписци на нашем блогу позвала особу хомосексуалног опредељења да дође у наше просторије на част и братски разговор, понудили смо му и да се учлани у наш Покрет и придружи у бројним хуманитарним акцијама које припремамо. Наше свето Православље позива на љубав ка сваком човеку па и ка хомосексуалцу. Његове слабости једнаке су нашим слабостима па ако за своје имамо разумевања имаћемо и за његове. Спремни смо да сарађујемо, спремни смо и физички да их бранимо од сваког насиља и урнисања, али смо и свим бићем својим спремни да сачувамо Богом установљену и благословену Тајну брака и родитељства од префидних удара анархистичких идеолога (међу којима је и ЛДП). Они и само они су мета свих наших саопштења јер знамо да су фарисејски лукави и лажљиви и да им је до хомосексуалаца баш колико и до Срба на Косову и лањскога снега. Они њима манипулишу само ради остваривања свог коначног циљ а то је - рушења породице и оно мало преосталих хришћанских вредности у држави и друштву (колико нам је познато, многи хомосексуалци су овога свесни те не подржавају и не учествују у њиховим бројним акцијама и парадама).

- На велико запрепашћење ЛДП-а и остале јадне и бедне локалне политичке сцене Двери Пирота највероватније на пролеће не излазе на локалне изборе (осим ако нас они сами просто не натерају на то). Дакле, ништа од нашег, како кажу ови Чедини питомци "освајања власти и богаћења појединаца преко леђа народа", ништа од нашег запошљавања по партијском кључу, ништа и од Чединих скупоцених џипова и ручних часовника... Циљ Двери Пирота је суштинско и органско јачање наше младе огранизације у граду кроз многе добротворне и просветне активности које ће тек након избора, ако Бог да, да се умноже (а не да усахну као што то обично код свих позиционих и опозиционих партија бива). Управо тада, након избора, очекујемо право квалитативно омасовљење за које верујемо да ће једнога дана да изнедри проверене, неподмитиве и доказане родољубе спремне за подвиг очишћења и освећења пиротске политике највишим хришћанским идеалима - поштењем, истином и правдом. Дакле, Двери Српске излазе на изборе само на републичком нивоу као и на оним локалним изборима где су повереништва спремна и сазрела за то.

...

Драги суграђани, једини фашизам у нашој земљи спроводе водеће Европске институције и шиптарске паравојне формације на југу Србије. Највећи концентрациони логор у Европи зове се "Република Косово" и у њему је тренутно утамничено око 150.000 безнадежних Срба. Од његовог свечаног отварања (тј. са доласком Унмика и Кфора 1999. године) убивено је више од 1000 голоруких логораша међу којима има и деце. Починиоци су анонимни чланови казнене логорске експедиције "Роса" који су поштеђени свакога суда и казне. Негдашње гасне коморе заменили су европски сузавци којима се енергично стишавају голоруки логорски побуњеници. Наше власти, наши министри, наши тајкуни показују исту ону безобзирност и безосећајност ка својим сународницима какву су за време Другог светског рата банкари и краљеви берзе показивали ка својим истокрвним логорским страдалницима. Наша (пре)окретна опозиција иде корак даље и просто блиста пред логорским властима, Чедомир Јовановић је ових дана имао важан задатак убеђивања грађана Србије (наравно, преко Б92) да су логораши из северног дела косовског логора уствари обични ектремисти који нападају и убијају мирне и часне логорске чуваре. Министар јавне забаве и пропаганде у нацистичкој Немачкој Јозеф Гебелс као да се повампирио у наше дане те преко својих моћних медија све нас тако добро и лудо забавља да не можемо ни једну помисао, ни једно осећање, ни једну молитву да узнесемо Богу за ове људе, за ове мајке, за ову дечицу који страдају само зато што имају ту срећу и несрећу да се Србима зову...

Хајте, драги суграђани да се запитамо пре него крене предизборни кабаре кроз србијанске градове и пре него почне да се остварује страшна али истинита тврдња фашисте Гебелса који каже да "хиљаду пута изговорена лаж на крају постаје -истина", хајде да се запитамо шта ће с нама до пролећа бити када нам и хиљадити пут буду поновили: "Време је за Преокрет!", "Двери су фашисти!", "Европа нама алтернативу!" и друге своје лажљиве слогане? Хоћемо ли опет да поклекнемо? Хоћемо ли опет у истину, као дан јасну, да посумњамо? Хоћемо ли још једном да заиграмо по такту њихових окретних игара и на изборима заокружимо њихова срамна имена? Хајте да се запитамо док још времена имамо: хоћемо ли, можемо ли и смемо ли ово оним нашим тужним логорашима, али и самима себи и своме потомству да учинимо?

Повереништво Двери Пирота

Догађаји - пројекција документарног филма "Срби - народ који нестаје"

Двери Пирота Вас позивају на

ПРОJEKЦИЈУ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА

"СРБИ - НАРОД КОЈИ НЕСТАЈЕ"

''Срби – народ који нестаје'' је документарни филм који представља живо сведочанство о трагичној демографској стварности српске државе и народа, сведочанство које открива трагичну и тужну истину да је српски народ на прагу свог историјског нестајања. Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечја граја све тиша и нечујнија. Србија је данас смежурана старица измождена, клана, вешана, стрељана, бомбардована, јендечена и од непријатеља и лажних пријатеља, али и од сопствене деце... Цели протекли век представља својеврсну историјску ретроспективу затирања свег српског народа кроз геноциде вршене над њим, ратове у којима је српски народ био принуђен да брани оно најосновније – праљво на живот. Србија је земља која је у протеклом веку прошла кроз осам ратова плативши цену од више од четири милиона живота.

Неодвојиви узрок нестајања српског народа су и асимилативни процеси који су више него код других народа у окружењу овде пали на плодно тле. И то како кроз даљу историју као резултат насилних и политичких процеса, тако и у савременом добу кроз економски мотивисане и узроковане принуде.

Најужаснија рана на телу српскога народа је, међутим, убијање будућности кроз нерођено потомство. Утробно чедоморство сваке године у неповрат однесе град величине Новог Сада. Према статиситици Србија у овоме држи неславни рекорд међу европским народима.

Тенденције савременог света који се глобализује, перфидност и бруталност профитократије, савремене друштвене болести као што су наркоманија, алкохолизам и изопачења људске природе, друштвени инжењеринг, преобликовање идентитета народа, упросечавање потрошачке масе су општи оквир у којем се нашло и наше друштво и које додатно притискају већ довољно раслабљен и изморен народ. Индивидуализација и духовно осиромашење кидају ионако танке везе које одржавају људску заједницу. Вишедеценијско одступање од вере православне и удаљавање од Христа и Цркве Његове кључни је узрок раслабљености нашег народа којој плаћамо превисоку цену.

О овим и другим чињеницама сведоче припадници духовне и интелектуалне елите који су своје научне ставове, сазнања и резулатете истраживања понудили на увид јавности: Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Марко Сандаљ, оснивач Фондације Пријатељ Божији, академици Василије Крестић и Смиља Аврамов, Радован Тврдишић из Двери Српских, протојереј-ставрофор др Милош Весин, публицисткиња Биљана Спасић, професор на Универзитету у Кембриџу Небојша Радић, професор Марко Младеновић, свештеници Жељко Латиновић и Бранко Ћурчин, али и такозвани обични људи из народа, сељаци, мученици, страдалници...

Документарни филм ''Срби – народ који нестаје'' пројекат је Фондације ''Пријатељ Божји'' и њене филмске Продукције, мотивисан је жељом да се њиме опомене на трагичну стварност нашега народа као и потребом да се укаже на пут за њено превазилажење, на покајање и враћање Христу кроз Цркву Његову као једином путу ка поновном остварењу духовних вредности као темељу постојања и опастајања сваког па и српског народа.

ВЕЛИКА САЛА ДОМА КУЛТУРЕ

Среда, 30.11.2011

Почетак - 19 часова

Повереништво - Двери Пирота

Догађаји - пројекција документарног филма "Клетва"

Двери Пирота Вас позивају на

ПРОJEKЦИЈУ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА

"КЛЕТВА"

Документарни филм „Клетва“ је својеврсна ретроспектива зла, па чак и више, с обзиром да открива његов узрок и илуструје последице очите у животу, како појединаца и породица, тако државе и целокупног човечанства. Он се бави снагом људског ума, јачином ријечи, изговорене или неизговорене, те духовном силом којом је обдарен човјек да може пренети на своју околину добро или зло, зависно од избора. А изборе и одлуке доносимо свакодневно...

ВЕЛИКА САЛА ДОМА КУЛТУРЕ

Понедељак, 14.11.2011

Почетак - 19 часова

Повереништво - Двери Пирота

Лекција претраге порно и геј сајтова

Саопштење за јавност Двери Пирота поводом откривања порнографских и хомосексуалних адреса у уџбенику за осми разред издавачке установе "Едука"

Један наш мудри човек приметио је да геј-парада, по државној па чак и државотворној важности која јој се придаје, неодољиво подсећа на неку од оних чувених војних парада негдашње Југословенске народне армије, те да је права штета што данас на свечаној трибини испред Скупштине не стоје генерали и сви високи државни званичници на челу са маршалом Тадићем да са поносом пропрате своје нове оружане снаге, своју елитну јединици чији су питомци, како то обично бива, увек и у свему повлашћенији од обичних смртника.

У овој пошалици, на жалост, итекако има истине нарочито када сагледамо наш "реформисани" систем одбране али и права породиља, инвалида, болесника и свих осталих који немају ту срећу да припадају једној од елитних (тј. званично-угрожених) сорти о којима режим у Србији изгледа једино и брине. Заиста, хајде за промену да уместо срцепарајућих прича о спутаној геј-сексуалности (којој очигледно није довољна спаваћа соба) погледамо какве су њихове привилегије и докле сежу њихови утицаји. Познато је њихов лоби мења државне законе и влада филмском индустријом (има ли филма "А" продукције у којем је геј приказан као негативац?), њима је сасвим наклоњена савремена (анархистичка и антипородична) култура, њих као принцезе на зрну грашака чувају овоземаљски владари, исти они који прождиру и сатиру све неподобне, све који се не уклапају у догмате њихове мрачне и сурове религије. Над њиховом угроженом судбом се и наше власти као и многи наши квази-опозиционари толико потресају да од силне медијске туге просто не могу да се усправе, осврну и пусте бар једну своју лажљиву суза ка распетом Косову где разуздани шиптари, чини се, просто из забаве, као у дивљач пуцају на незаштићене и голоруке Србе.... И још много тога је њихово у овој земљи и свету и просто је бесмислено и мучно писати о њима и њиховој угрожености док Срби на Косову зебну на барикадама остављени, понижени и заобрављени.

Једини разлог нашег писања и враћања на ову мучну тему јесте једна вест која нас је као родитеље потресла и још више утврдила у уверењу да се овај незасити анархо-геј легион све снажније и све дрскије обрушава на оне најсветије, на оне најдивније, на оне најчистије становнике ове загађене планете - а то су наша деца. Наиме, пре неколико дана, кроз медије је протутњала језива вест: неко од деце или родитеља је пронашао у уџбенику техничког образовања за осми разред издавачке установе "Едука" (дакле, ни Министарство просвете, ни стручни тимови, ни просветни савети, ни заводи за унапређење, ни директори школа, нико од њих ништа није видео...) лекцију о претраживању интернета у којој се нашој деци спонтано нуде пречице преко којих могу да стигну до три порнографска сајта, од којих је један, наравно - хомосексуални. Вест је на крају стигла тамо одакле је и пропуштена, до министарства, које ће сада, под притиском јавности, морати да повуче спорни уџбеник...

Ако верујемо Вајнингеру (а требало би јер му и мудри патријарх Павле верује) када каже да у свакоме човеку постоји одређени процентат супротног пола, и да недостатак мушкости у себи човек решава налажењем жене која баш толико супротног у себи има (те су зато чести и успешни бракови између нежних мушкараца и отреситих жена, али и отреситих мушакараца и кротких жена), ако верујемо њему и да овај проценат никада није већи од 50 посто, те сваки човек има Богом дану слободу по којој може да се избори са овом слабошћу или да крене супротним путем (који наш патријарх назива "потпуном девијацијом"), ако верујемо и знамо, дакле, да је свако (пало) биће рањиво по овом питању, а нарочито деца у пубертету - смемо ли ми родитељи да не бринемо? Сетимо се каквим су примерима јунаштва наши преци снажили мушкост својих синова, и каквим су примерима пожртвоване нежности и љубави матере богатиле своје ћерке (и вероватно несвесно, и код једних и код других оно супротно стишавали), а затим отворимо своје родитељске очи и погледајмо шта стишавају а шта поспешују у психама наше деце геј-параде, Едукина геј и порно едукација, анархистичка култура (чији су идоли подивљале жене и феминизирани loser-и), и сагледајмо чему води увођење негације полова у школама, у друштву, у родитељству!

Шта нама родитељима још треба да би смо се пробудили!? Да ли да чекамо да нас наша рођена деца, не изборивши се са овом слабошћу, сама напусте или можда чекамо да их од нас власти (законски!) отму због једне заслужене васпитне пљуске, а затим доделе примерним хомосексуалним паровим? Хоћемо ли скрштених руку да седимо и чекамо да нам на вратима закуцају државни отимачи, исти они који нашу децу свакодневно туку и пребијају медијском, образовном и просветном порнографијом, сатанизмом и анархијом и државном нарко мафијом која их пред свим србијанским школама са осмехом вреба?

Хајде, родитељи добри и чедољубиви да се и ми мало усправимо, хајде да се и ми мало наљутимо, хајде да ми њих претекнемо и на њихова врата први закуцамо и отмемо једном за свагда своју рођену децу од ових просветних разбојника, од ових медијских силеџија, од ових друштвених лицемера и лажних хуманиста, па на крају и од маршала Тадића и његових оружаних снага. Хајде до пролећа да саградимо једне велике, снажне и широке Двери у свакоме граду земље Србије кроз које можемо - по закону - све скупа да их избацимо, из својих душа, из своји домова, из свога потомства. Амин!

Повереништво Двери Пирота

Прва хуманитарна акција Двери Пирота

Саша Јовановић који са својом супругом и сином живи као подстанар у Тимочкој улици у Пироту, поред своје мукотрпне борбе са тешком болешћу (дијабетесом), упоредо води и борбу за голо преживљављавање своје породице. На позив Двери Пирота одазвали су се добри људи те је обезбеђен шпорет и огрев за предстојећу зиму, као и фрижидер и креветац за његовог синчића. Захваљујемо се свима који су се одазвали и молимо све благочестиве Пироћанце да се у што већем броју одазивају у будућим акцијама, али и да нас упућују на оне најугроженије којима је помоћ неопходна.

Повереништво - Двери Пирота

Ко су Двери, а ко су Звери

Данас, 20-ог октобра 2011, тачно је двадесет дана протекло како су „Н.Н.“ починиоци у Нишу мучки и под окриљем ноћи насрнули на нишко повереништво „Двери“, којом приликом је скинута и однешена државна застава Србије, а на зиду поред улаза у повереништво написани графити увредљиве садржине. До сада, нити једно саопштење поводом овог догађаја није дато, нити је јавност обавештена о томе докле се стигло са истрагом, и да ли је уопште покренута. Пошто ми из пиротског повереништва „Двери“ држимо да је напад на државну заставу кривично дело за које мора постојати нулта толеранција пред законом Србије (онај напад упућен нама ћемо прогутати, као и многе до сада), осећамо да смо дужни указати на неке ствари.

У јеку медијске хистерије везане за (не)одржавање срамне маскараде коју неки називају „парадом поноса“ у Београду, десило се пар догађаја који нису били медијски пропраћени ни изблиза у оној мери у којој би требали бити. Очито да је бљутава политичка коректност пустила своје корење и у медијима, и да се врло свесно оне вести које су „шкакљиве“ не пуштају превише у етар. Такође је очито и да су „Двери“, као најжешћи противници одржавања параде срама били често на мети оних који на себе воле да каче етикету „бораца за људкса права“, као и то да ти напади по правилу не добијају онолико медијског простора колико би то требало. Постављамо питање – зашто се у овим случајевима не говори о насиљу? Где су они чија су уста пуна „толеранције“, и „права на слободу окупљања и говора“? Да ли ћемо погрешити ако изустимо да је разлог томе, проста чињеница да је та и таква демократија о којој нам непрестано говоре са тв-а, само за одабране (у чије редове „Двери“, али и већина нормалних, здравомислећих Срба, не спадају)?

И сам поглед на реторику која је искоришћена за ово недело, пажљивом посматрачу социо-политичких догађаја у Србији довољан је да закључи о чему се овде ради. Зна се врло добро који су ти који данас у Србији на себе каче етикете „бораца против фашизма“. Зна се такође да ти „борци“ налазе да је најлакше блатити политичке противнике простом методом упирања прста, и викањем „фашиста!“. Без обзира што је став „Двери“ по питању фашизма више него јасан, ове „борце за људска права“ очигледно то не занима. За њих је фашиста сваки онај који не иде у линију њихових теорија о Карлу Марксу као врхунцу светске мисли, сваки онај који није спреман да у име некакве „светске револуције“ пристати да погази све своје, сваки онај који и даље слави славу, и обрађује своју њиву. Овом накарадном логиком, највероватније је творац ових натписа мислио да ће, у духу `45-те, бити у стању да народни покрет „Двери“ скрене са свог пута.

Такође, тон у коме је ова порука написана, јасно говори о психолошком склопу личности аутора. Недвосмислено, поручено је да они који се са њима не слажу, имају да се покупе и да оду. И то зашто? Јер су „секта“, „фашисти“, „мрзитељи“, и за њих у њиховој визији идеалног друштва места нема. Они су ти који су исправни, који ће „класним ратом“ прочистити свет, и ширити своје „братство, једнакост и љубав“. Питање је само које ће методе користити у ову сврху, но имајући у виду константне нападе на активисте „Двери“ у последњих пар месеци, и овакве поруке мржње, можемо само да претпоставимо. Свакако, овим идеолошким наследницима комунистичких агитатора, који су после Другог светског рата побили и побацали у јаме на стотине хиљада Срба без суђења, и на основу клевета, ништа није страно.

Међутим, треба нагласити да ово није ни изблиза једини „напад“ на „клерофашистички сектор“ града Ниша. Интересантно је подсетити се једног од транспарената окачених за Богојављање на нишком кеју, и еуфорије у „НВО“ медијима поводом ове вести, пример врло добро знаних е-новина[1]. 

Наравно, не ради се овде ни о питању пореза, нити су особе са ове фотографије неки вајни економисти које интересује имовинско стање појединих свештеника цркве, нити пак филозофи које интересује питање односа верских установа према држави, а тиме и питање пореза. Ради се о једном свеобухватном погледу на улогу религије у животу, о ниподоштовању верских традиција, о директном удару на традиционално васпитање и духовност народа. Другим речима, у питању је једна нихилистичка струја коју Империја већ дуго времена користи за растапање старих система вредности, и прављење новог сиво-масног конгломерата безличног, бездушног и безбожног човечанства, отргнутог од породице, племена, нације и Бога. Експоненти Империје не бирају речник, нити методе које ће користити у борби против непријатеља („фашиста!“).                                                                                                                             

До које мере безобзирност оваквих гласноговорника „људских права“ иде, илустроваћемо са још пар примера. На жалост, један такав случај десио се уочи Божића у нашем мирном Пироту. Наиме, опет ти исти „Н.Н.“ починиоци, бесрамно су ишарали зидове градских цркава у Пироту. Порукама „бандо црквена“ исписаним на улазима двеју пиротских цркава, јасно су ставили до знања ко су и за шта се боре. Утисак су додатно појачале и ове стиховите пароле, од којих су неке још одмах прекречене, а неке остале да ваљда овом народу објасне да, у очима аутора, и није баш вредан нити интелигентан.

Овде на ум пада врло добро позната сцена из једног од Булајићевих партизанских филмова када четници, заједно са Немцима, затварају народ у цркву коју потом пале. Ако се некадашња удбашка пропаганда служила таквим манипулативним методама, ми можемо само закључити да данашњи нео-комунисти и њихови медијски и финансијски спонзори, нису много одмакли.

Томе у прилог, подсетићемо и на случај из Јагодине, када су, како је „Б92“ пренео с нескривеним ликовањем, „лезбејке Јагодине узвратиле ударац“[2]. А како су „оне“ то „узвратиле“, види се врло јасно. Поигравањем са основном максимом Хришћанства, преправљеном у „љуби ближњу своју“, са две чврсто загрљене женске особе, на улазу у Православну цркву Јагодине. Аутор овог текста не може а да не запита, због чега извесни медији у Србији овако нескривено подржавају скрнављење верских објеката и извргавање руглу верских осећања Православног народа у Србији, и овакав говор мржње, ако се на другој страни, како то воле да кажу, против таквих ствари боре?

Неко би могао поставити питање – шта је то што повезује догађаје у Пироту и Нишу, са овим из Јагодине? Одговор је врло очит, само ли се присетимо прошлогодиње „параде поноса“, одржане између осталог, уз подршку Франка Ван Далена, оптуженог у Холандији за злостављање деце.

Јасно је дакле, да за „директну акцију“, активисти „ЛГБТ“ покрета имају директну подршку активиста анархо-синдикалистичке иницијативе. И то је ствар врло добро знана, и овде на југу Србије. Само је проблем то што је ово политички „некоректна“ истина, коју медији по правилу игноришу, а када то не могу учинити, као што је случај с нападом на нишке „Двери“, саопштења су штура и на њих се врло брзо заборавља. Због чега држава толерише овакве ствари, то је већ питање за њене носиоце. Министар Србије који стоји испод натписа „смрт држави“, то је заиста призор над којом се треба замислити. Прећутани напади на активисте „Двери“ по Српској Војводини током потписивања петиције против одржавања геј-параде, такође јесу ствар над којом заиста треба поставити питање – због чега се на једној страни насиље осуђује, а на другој преко њега ћутке прелази, па чак и одобрава? Због чега је вест о избоденој девојци у Београду[3] повод за реаговање свих политичких чинилаца, а вест о нападнутим активистима ДСС-а[4] скоро и да не налази простора у медијима, ако знамо да су оба ова догађаја ствар која се не сме дешавати у Србији? Или можда то неко жели да нам поручи нешто другачије?

Да закључимо ствари, и бацимо карте на сто. За сва ова дешавања одговоран је „НВО“ сектор, оличен у „ЛГБТ“ и „анархо-синдикалним“ експозитурама, подржаним и финансијски и логистички од стране разних иностраних фондација, и медијски пропраћеним од стране тзв. „независних“ медија. Управо оних чија су уста пуна слободе и толеранције, али када се ради само о другима, који нису Срби Православне вере.

Оно што ми као пиротско повереништво „Двери“ можемо рећи јесте, да нас овакви напади, под окриљем мрака, ма како били безобзирни, неће поколебати у намери да вратимо веру у срца опљачканих, понижених и прегажених Срба. Напротив, бићемо још гласнији, јаснији и решенији да унесемо топлине у срца свих српских домаћина.

Такође, позваћемо органе реда, да не затварају очи, и да не попуштају под политичким притисцима, већ да свој посао, у овим случајевима одраде до краја, ма како се извесни кругови бунили. Знамо да сте под пресијом, али као експоненте државе, ми верујемо у вас.

И на крају, уколико је то могуће, позваћемо пре свега оне медије, промотере „слобода и једнакости“, да још једном размисле шта раде, и да се при свом извештавању руководе искључиво принципима новинарске и људске етике. Јер за све што се буде догађало, кривицу ће, као промотери оваквог начина мишљења и деловања, несумњиво сносити и они.  

С вером у Бога,

Повереништво - Двери Пирота

---

[1] http://www.e-novine.com/drustvo/44025-Svi-plaamo-porez-zato-crkva.html

[2] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=19&mm=09&nav_category=12&nav_id=543159&yyyy=2011

[3] http://www.021.rs/Info/Hronika/Izbodena-devojka-zbog-LGBT-majice.html

[4] http://www.mondo.rs/s220833/Info/Hronika_i_Drustvo/Napadnuti_aktivisti_DSS-a_na_Dorcolu.html

Химна ЗА Живот Србије

 Химна ЗА Живот Србије

Драга драгом шапнула
Синоћ сан сам уснула:
Ратник неки велики
крсташ барјак виори

Застава је ватрена
Из борбе донета
Окрете се ка мени
Твој ме поглед скамени

Устај драги време је, Србија те сад зове
Ја ћу кућу чувати, ти се немој плашити

Твоје речи љубави,
Тињају и у мени
Идем, драга, не брини
Србију ћу бранити

Децу нашу чувај ми
Истину им пренеси
Живот нећу жалити
Србију ћу спасити

Ново време долази, време праве љубави
Устали су сви Срби, дају живот Србији


С њиве сељак говори
Србију ћу хранити
А и радник прозбори
Окове ћу разбити

Српска војска говори
Свети Саво, помози
Свети Срби са Савом
Молитву су вазнели

Помози нам Боже Ти, подај живот Србији
Грехове нам опреости и спасење подари


Са њим или на њему
И по Божјем закону
И ја идем у борбу
За Србију вољену

Само слога спашава
Ал' и спремност челична
Отаџбина Србија
Породица велика

Покрени се Србине, ЗА живот Србије!
Цело Српство дигло се, ЗА живот Србије!

Догађаји - промоција филма "Клетва" у Пироту

Двери Пирота Вас позивају на

ПРОJEKЦИЈУ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА

"КЛЕТВА"

Документарни филм „Клетва“ је својеврсна ретроспектива зла, па чак и више, с обзиром да открива његов узрок и илуструје последице очите у животу, како појединаца и породица, тако државе и целокупног човечанства. Он се бави снагом људског ума, јачином ријечи, изговорене или неизговорене, те духовном силом којом је обдарен човјек да може пренети на своју околину добро или зло, зависно од избора. А изборе и одлуке доносимо свакодневно...

ЧИТАОНИЦА ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ПИРОТУ

Петак, 28.10.2011

Почетак - 19 часова 

Повереништво - Двери Пирота

Ко финансира Двери Српске?

Ових дана се подигла велика мистерија око извора прихода Двери Српских. О
томе је нарочито бринуо напредњак Александар Вучић, а Марко Караџић из ЛДП-
а се, чувши да се Двери финансирају из сопствених прихода и продаје часописа,
громко насмејао у једној јутарњој емисији на Пинку, просто у неверици да тако
нешто може да изјави неко ко жели да уђе у круг отменог и раскошног страначког
света? Заиста, ко финансира Двери Српске? Ко стоји иза њих? Које стране владе,
који тајкуни, који нарко-дилери а да нису већ лепо укомпоновали своје интересе
у постојеће страначке буџете? Где се то Дверјани хране када их нико не виђа
у скупим ресторанима? Чиме ли се возе и како се уопште крећу без скупих
страначких аутомобила и гломазних бадигардова?

Ево пробаћемо ми, увек штедљиви Пироћанаци, да одговоримо и бар делимично
разрешимо мистерију, не ради горе поменутих силуета части и поштења, већ
једино ради оног годинама понижаваног и вараног народа којег би сада ти исти још
једном да преваре наметањем сумње у поштење Дверјана, а све у циљу ометања
невероватно брзорастућег народног поверења у Двери Српске.

Дакле, наш пироћански трошковник каже:

1. Петицију против геј-параде смо поставили на штанду импровизованом од једне
металне полице и једног пластичног стола, а натпис смо добили скоро па бесплатно
од штампара који нам је, прочитавши текст који је излазио на плотеру - наплатио
само хартију.

2. Салу за трибине и промоције смо више пута до сада добијали од појединих
пиротских јавних установа, увек бесплатно, на чему им неизмерно захваљујемо.

3. Сабирамо се и договарамо у нашим домовима и радњама, чујемо се преко
личних телефона, користимо сопствене аутомобиле (и бицикле) за превоз.

4. Почетком септембра угостили смо наше драге госте Бошка Обрадовића,
професора Драгишу Бојовића и Сашу Илијића за трпезом на којој су наше вредне
домаћице послужиле пиротске специјалитете: овчији сир са старе планине,
ручно "сукану баницу", и домаћу ракију (а за пиротско јагње морају још много да
се покажу).

Дакле, ништа америчко, ништа руско, ништа тајкунско, ништа из сумњивог
невладиног сектора, а све наше, све домаћинско (па још и укусно) - чисто српски
пројекат.

Тако смо до сада, тако ћемо и на даље, ако Бог да. Но сада и ми имамо право да
питамо оно што водитељица горе поменуте емисије није смела да приупита:

Ко вас ЛДП-овце све ове године (тј. пре и после пада Шилерове) финансијски
припомаже? И ко спонзорише данас Народњаке да се сада, када је идеја евро-
демократије од народа коначно презрена, поигравају и манипулишу са најсветијим,
родољубивим народним осећањима? Ко плаћа ваше страначке (и настраначке)
активности, ручкове, локале, рачуне, путовања...? И ко све вас жуте и шарене,
напредредне и назадне, либерале и квази-родољубе, финансира да више од десет
година урнишете ову јадну државу и још јаднији народ? Чијега ли ви`леба једете
док села пропадају, док незапошљени по бироима скапавају, док странци будзашто
купују постројења и погоне, изворишта и оранице? Ко вас плаћа да у белокужној
Србији медијски и парадно годинама уздижете хомосексуализам изнад породице
и раскалашну риалити порнографију изнад униженог мајчинства и домаћег
васпитања?

...

Грађани (и глађани) Србије! У овој земљи нема више позиције и опозиције, нема
народних посланика, нема народних власти. Сви су њихови и све је њихово. А
много је више нас који смо им туђи, који смо од њих унижених, обесправљених,
годинама лаганих и застрашиваних. Зато - пробудимо се и укључимо се.

Ако немате повереништво Двери у вашем граду - створите га, ако имате - оснажите
га. Ко има салу за трибине и договоре нека је уступи. Ко је домаћин - нека угости.
Ко је поштено радио и постигао - нека саветује, нека предлаже, нека планира
домаћински развој свога краја...

Пролеће је близу и Васкрс је близу. А да ли ће у Србији већ једном да васкрсну
правда и поштење, привреда и село, рађање и породица, то највише зависи - од нас
самих.

Повереништво - Двери Пирота

Добродошлица

Поштовани пријатељи,

Добродошли на интернет блог пиротског повереништва народног покрета "Двери". Ова страница ће бити посвећена промовисању идеје "Двери" у Пиротском округу, и остваривању контаката са свима које идеја нашег покрета привлачи. У наредном периоду трудићемо се да вас информишемо о нашим активностима, и свему битном везаном за наш рад.

С вером у Бога,
Повереништво - Двери Пирота.