Драги
суграђани,
у ишчекивању нове Владе које већ траје више
од два месеца и која „само што није“, где су преговори попримили облик
политичке пијаце, где ценкање за министарске фотеље сваким даном постаје мучно
за све нас исцрпљене
изборном грозницом, да кажемо коју о периоду за нама али и који нас очекује. Јер
утопијски облик поприма
Србија,
биће тешко извући се из проблема који се гомилају а о којима на очиглед свих
нас нико не води рачуна. Уз то, као обавезу, морамо да подсетимо јавност да је
изборне крађе било, на шта Двери још од самог почетка указују, да се десио
демократски преседан –
крађа, куповина гласова, манипулације са гласачким листићима,
што је учинило
да
идеја парламентаризма
пропадне. То дословце значи да изабрани
за
посланичке клупе немају легитимитет народа да тамо буду. Чак су поред нас, и
неке друге политичке снаге попут СНС-а, у почетку, указивале на сумњиве манипулације
са гласачким листићима. Но сада се о томе у највеће ћути у медијима и на свим конференцијама за штампу,
можда чак по
договору, као да је све регуларно
било, и да се сада може мирне савести наставити грађење парламентарне већине.
Зато упућијемо још једном апел одговорнима или бар онима који ће преузети
одговорност да се испита цео изборни процес и провере гласови грађана Србије.
Ово није лицемеран захтев да би се оправдао изборни резултат, већ борба да се
Србији да шанса да једном истина и правда постану стубови њене државности.
Али
позабавимо се сада постизборним преговорима и времену које су просипали у
својим „преговорима“-ценкању са политичким позицијама. У почетку мислили смо да
немамо Владу и да је на сцени политички пат, јер нико није имао парламентарне
већине. Међутим, сада се назире страначки Франкенштајн који ће водити народ
кроз транзицију, опет, на жалост. И што је поражавајуће, садашњи коалициони партнери су се оптуживали и прозивали, глумили љуте
противнике,
чиме су
границе политичке културе једноставно избрисане овога пута. Сви су тада били
опозиција и сви су кривили друге за лоше стање привреде и живота у Србији,
уопште. Упућивали су међусобно оштре осуде садашњи пријатељи за округлим
столом, многе афере су испливале на површину, да би потом све то било
заборављено или остављено по страни за неко друго изборно време. Зато су се
сада грађани нашли у чуду, јер пре су се ОНИ чудили неспособношћу противника, а
сада се обични људи чуде овој политичкој симбиози. Према томе, нико није остао
на темељима на којима је започео изборну кампању и на којима је приволео
гласаче да за њега гласају! Зашто баш толико јака констатација са призвуком
осуде? Дозволите нам да је појаснимо.
Ако
је СНС пре избора говорио против УРС-а да је преварио народ за акције, или није
испунио бар основна обећања да ће народу бити боље, са афером око пара на Кипру
као круном малверзација које је НС стално помињала, ако је метаморфозирани Г17+
прешао у Уједињене Регионе Србије и тиме наговестио разбијање управног
јединства државе, сада тај исти СНС олако зарад власти прелази преко својих
оптужби и прави коалицију са УРС-ом. Потом, ако су СПС нападали за путеве и лошу
електропривредну ситуацију, која на грбачу народа ставља глобу од рачуну за
струју, грејање или гориво, као да сада тога више нема - такорећи живимо
растерећени од месечних шокова када ти исти рачуни стигну. Стиче се утисак да
претхоници нису исти иако се ради о истим људима из исте партије или странке. Зар то
није покушај „лоботомије над сећањем“ грађања, да се све заборави и да се крене
у нове стратешке авантуре, кадровске поставке (мада неко беше махао папиром о
томе), политичке афере, док ће остатак народа само да преживљава кризу која му
сише и последњи атом воље и наде у боље сутра? Бојимо се да је тако, основано
сумњамо да ће се слика
тако нацртати, да властодршци неће померити кормило Србије у бољем смеру. Али,
оставимо им бар мало времена да или оповргну или докажу ове наше сумње.
Оно
што нам ипак не да мира, и што указује на континуитет са претходним режимом, јер ми
претходну власт управо тако доживљавамо, јесу многа лоша тренутна дешавања или
најаве које ће тек да погоде урушени стандард свих нас. Најпре осврнимо се на
алармантну ситуацију на Косову и Метохији, где се Срби и даље убијају или
протерују, скрнаве светиње и гуши слобода неалбанског живља, где је било какво
национално обележје на одећи Срба забрањено, док наш нови председник Србије,
Томислав Николић, даје изјаву: Никада
више председник у Приштини! Чак нас поштовани председник није удостојио
објашњења ове изјаве, тако да се народ осетио остављеним и изиграним. Руку на
срце, бар су опет барикаде доле на Југу остале место борбе за слободу целе
нације. Поред тога, хушка се о некој подели Јужне покрајне, мада нам није јасно
како се може подвући црта раздвајања Газиместан - Пећка Патријаршија? Ко може
да подели оно што је сковала вера и борба за слободу, то што је у духовном бићу
Србије вековима? Рецимо само да је боље покренути спољно-политичке преговоре са
пријатељима Србије на јачању позиција у очувању целовитости територије, него ли
тако олако давати катастрофална решења. Бар треба се дипломатски борити, и
показати одлучност и одговорност у вођењу земље. Уз причу о Косову додајмо
претећу опструкцију ЕXIT фестивала нашој државности! Зар није рушење Устава
Србије то што се поставља Нови Сад за главни град Војводине на билборду на
Петроварадинској тврђави? Коме се шаљу поруке и зашто се на мала врата, или као
мантра, провлачи нечија независност? Наравно, нико ни из претходне нити нове
властодржачке елите није смео то да осуди.
Потом,
подсетимо на низ лоших привредних потеза који остављају утисак као да неко
други управља ценама виталних намирница и производа, приливом средстава у
буџету и његову расподелу. Најпре, упозоравају нас да је Здраствени систем пред финансијским
колапсом, јер је огроман дуг послодаваца према Ребубличком фонду за здраствено
осигурање. Наравно да је тако када послодавци послују на ивици банкрота док држава
не помаже бар укидањем пореских намета не би ли се поспешила привредна
активност. Овоме додајмо алармантно упозорење да су фондови за пензије и плате
у јавном сектору почели брзо да пресушују, тако да се и питање исплата пензија
појавило као горуће! Уз ове муке, народу се најављује додатни терет повећања
ПДВ-а, и то док још Владе нема. Ко је то одговоран да у овом прелазном периоду
смене владајуће клике доноси тако оптерећујуће по становнике мере? Ако се
погледају искуства из земаља у свету, сви који су подигли ПДВ имали су контра
ефекат! Нико није успео да надомести „празнину“ у буџету, већ напротив, умањење
куповне моћи изазвало је још већи буџетски дефицит. Научимо нешто и на туђим
грешкама. Поменимо да је закон о приватним режимским утеривачима дугова постао
правоснажан који су почели да тероришу становништво. Зар власт не види да народ пара да
преживи нема, него му на кућни праг шаље кабадахије за наплату превеликих
камата, превеликих пореза или дугова за струју, воду, телефон?
Док
се преговара о подели владајућег колача, неко подиже цене меса и млечних
производа, уља, кућне хемије, најављује
повећање цене хлеба, ... У ствари, јасније речено, поскупљује живот. Најављује
се поскупљење цене струје у наредним месецима, као и укидање повластица за
најугроженије потрошаче. Кажу, морамо да будемо у просеку са осталим земљама у
региону и чланицама ЕУ. Због тога ће и акцизе на цигарете да оду за 300%, само
што некоме сметају мале акцизе на дуван у Србији. Такође се најављује
поскупљење грејања. Питамо све њих, да ли има нешто што неће поскупети? Да ли
ће једном да сване овом напаћеном народу? Радници започињу штрајкове - медији
ћуте (у тој тишини предњачи РТС), сељаци блокирају путеве - медији ћуте, за
студенте нема пара - медији ћуте, за сиромашне нема помоћи - медији ћуте,
држава се задужује - медији ћуте ... Да ли мислите да је овај медијски мрак
случајан?
Према
томе, драги
суграђани, без обзира кога поштујете и подржавате, ком програму сте наклоњени и
којим принципима одајете признање, долази време када се разлике морају
обрисати, када се морамо у памет узети, у себи променити и умирити, када
потрошачка еуфорија мора спласнути, када се хуманост мора показати на делу,
када слога и поштење морају бити стубови друштва. Долази ново време у коме само
сложно можемо пребродити изазове, када ће само заједничка решења дати основа за
успех, када ће договор градити напредак и омогућити бољи живот, када ће само
народна интегралност успети да сачува појединца од вихора деструктивних утицаја
који дувају, када ће само љубав и мир очувати савремену породицу без обзира на
материјално стање. Зато Двери позивају све људе, да се тргну од веровања о неком чаробном штапићу који ће у
трен ока све променити, јер ништа не долази одједном нити ће неко нешто урадити
за нас сем нас самих. Двери поручују да само својим снагама можемо обезбедити
своју будућност одрживом и мирном, само својим поштеним и одговорним радом
можемо решити проблеме привреде, само својим усавршавањем знања можемо
узнапредовати и постати конкурентнији и квалитетнији, само својом мудрошћу
можемо избећи даље кризе и исчупати себе из овог духовног растројства.
Са друге стране,
мора се стати на пут лажима и преварама, зауставити страначко запошљавање и
кумовање у послу, да се осуди свака проневера, казни крађа, да се провере сви
тендери, да се сазна колико су нас задужили и шта је од тога оправдано а шта
не! Шта су појединци на власти искористили у своју личну корист, код кога су се
омаснили брци, ко се уградио у јавном послу а није смео, где се закинуло на
набавкама или материјалу а није смело, где се десила пљачка имовине и ресурса
... све се мора испитати - истрајати на искорењивању ове пошасти. Јер ако се не
прекине са черупањем државе, ми будућности нећемо имати, већ само „рушевине“.
Ето,
у пар речи пренесмо делић онога лошега што је окупирало наш народ и оковало
наше животе, али са јасном поруком да нас само слога може избавити уз борбу до повратка живота у Србију!
Повереништво
Двери Пирот
