ЗАШТИТИМО ДЕЦУ, ЗАШТИТИМО СЕБЕ

Ради заштите деце и осталог становништва од пиротехничких средстава, како за време предстојећих празника тако и током целе године, шаље

АПЕЛ

Сваке године, при дочеку Нове Године, било на јавним или приватним местима, сведоци смо бројних повреда, најчешће наших најмлађих суграђана. Последице могу бити стравичне и трајне. Зарад пар минута пуцања, многи се излажу ризику повређивања, како других, тако и себе самих. Сваке године се десе неке повреде које некоме на горе измене живот из корена. Експлозивна средства се често при заједничким дочецима бацају у масу, што у многоме повећава ризик од повређивања. А сваке године се понавља иста слика на пријемном у болници: повреде руку, ногу, чак и уха или очију.

Зато шаљемо поруку суграђанима да се оставе ових пиротехничких "ужитака" тј. опасности, и да превентивно и поучно делују на младе и децу не купујући их. Увек је боље спречити него лечити ране. Нека нам празници прођу у радости и миру, а не у муци и болу.

Обрадујмо своје најмлађе новогодишњим и Божићним поклонима, али такође у духу предстојећих празника, учинимо и неки вид милосрђа. 

Срећни нам били новогодишњи и Божићни празници!

Повереништво Српске Двери Пирот,

Пирот против ГМО!

Пирот, 22.12.2012
У суботу 22. децембра у току преподнева, повереништво Двери у Пироту су отпочело је кампању против генетски модификоване хране. Том приликом подељено је преко 1000 летака у коме је грађанима пружена основна информација о ГМО-пошасти која хара у Србији и поред законске забране за њену употребу и производњу. Због великог интересовања Пироћанаца као и немогућности да се истина о опасности ГМО чује преко владајућих институција и медија, у Пироту ће у наредном периоду бити одржана јавна трибина о овој теми као и низ предавања по околним селима. У летку које је припремило Повереништво изнесени су одговори на следећа питања:

1. Шта је то генетски модификована храна?

То је храна у којој су помешани гени биљака са генима животиња, а у будућности врло извесно и са генима човека. Овај спој је невиђен у природи па су и његове последице  крајње неизвесне.

2. Како се ГМ-храна одражава на здравље?

Ми једино за сада знамо како се она одражава на здравље животиња. У другој генерацији ГМО-експеримената запажени су проблему у органима, у трећој се јављају тумори, а у четвртој - велика бесплодност и смртност.

3. Како ова храна може утицати на здравље људи?

То не знамо јер је овај експеримент у току и врши се управо над нама и нашом децом. Научници тврде да ћемо праве резултате овог нео-фашистичког експеримента добити кроз 75 година и да ће они бити катастрофални по човечанство.

4. Ко производи ГМО и из којих разлога?

"Из чисте хуманости" кажу моћне мултинационалне компаније које производе генетски модификовану храну правдајући своје богате приносе потребом да се смањи глад у свету. Наравно да је једини њихов интерес профит и управљање целом планетом  за коју власници ових компанија очигледно сматрају да је пренасељена и да је треба проредити.

5. Како ове компаније и поред очигледних научних сазнања успевају да некажњено пласирају генетски модификовану храну целом свету?

Преко корумпираних политичара и квази-научника. Преко првих мењају законе у корист ГМО или врше илегалне увозе и трговине у земљама у којима је ГМО забрањен, а преко других покушавају да умире и успавају јавну свест.

6. Где су прави научници и зашто се њихов глас не чује?

Они који могу да купе политичаре и квази-научнике то исто могу да ураде и са медијима те се зато глас честитих научника не чује далеко. У Србији су се против ГМ-отрова за сада огласила два угледна професора са Пољопривредног факултета у Београду: др Миладин Шеварлић и др Миодрага Димитријевића (управо са Катедре за генетику и оплемењивање биљака). Њихова стручна мишљења можете потражити на интернету.

7. Од када је ГМ храна присутна у Србији?

Званично негде након 2000. године када су наше власти прихватиле "хуманитарну помоћ" САД-а од 50.000 тона генетски модификоване сојине сачме која је тада ушла у ланац сточне исхране. Незванично (с обзиром на чувену карактерност и поштење наших државника) сасвим је изгледно да се она управо сада налази на рафовима мегамаркета и на појединим пијачним тезгама.

8. Како сачувати себе и своју породицу од генетски модификоване хране?

Једино великим опрезом и трудом. Храну треба куповати од оних произвођача које познајемо и којима верујемо (ако већ не можемо сами да је производимо). У нашој земљи постоје много посредника који паразитирају између потрошача и понижених пољопривредника и који оштећују обе ове стране. Управо они су највећи заговорници употребе генетски модификованог семена и хране, па је то разлог више да их се напокон и решимо. Потребно је само да игноришемо њихове рекламе, медије, мегамаркете и да се окренемо једни другима и нашој домаћој здравој храни. То је у овом тренутку важна одлука која се очекује од одговорних људи који мисле на своје здравље и своје потомство.

Повереништво Двери у Пироту

ЕУ диктатура српских власти!

Више нема дилеме шта је „реформистичка“ власт урадила, једноставно речено признала независну државу Косово и Метохију. Како се то зове у народу?

Пирот, 12.12.2012
Жалосна је Србија данас! Предала је своје „срце“ ЕУ колонијалистима заједно са терористима и кољачима из редова ОВК. Нећемо рећи ни помислити свих људи Косова и Метохије, јер и тамо се живи од данас за сутра, много је муке и огорчења у народу без обзира верску и националну припадност, али ћемо назначити да  мала група људи, која на рукама својим има крв људску, управља Светом Србском земљом. Дакле, ово је „тријумф“ зла над добрим, силе над нејаким, џелата над недужном жртвом! И све то је жртва добијања датума о преговорима за улазак у ЕУ, наравно, као колонија. Невероватно и стравично!

Али није то урађено мимо наше власти, мимо нашег сагласја, но уз директну и индиректну помоћ Власти у Београду. Без обзира на обећања у предизборној кампањи, без обзира на завет актуелног председника, тадашњег кандидата, без обзира на критике споразума госп. Стефановића, без обзира на жртве и јасну повезаност терориста са злочинима, садашњи режим  у остатку Србије је наставио да Бриселу доказује да ће управо они испунити обећања Бориса Тадића! Зато је 10. децембра на Јарињу и Брњаку почела примена тзв. договора о "интегрисаном управљању прелазима“ ! Опростите драги суграђани, сви ви који сте за ове странке које су продале српску земљу, Косово и Метохију, али морамо јасно означити ко је све у томе учествовао, власт: СНС, СПС, УРС, ПУПС, ЈС, НС, Покрет Социјалиста, а потом и опозиција: ДС, ЛДП, СПО и ЛСВ који су подржали све кораке а претходно омогућили да до њих дође. 

Показала је данашња ситуација да наши властодршци врло лако мењају стратешка пријатељства, и да обећања преиначују у неизречено, или ћуте о њима. Срамота! Србе са севера Косова и Метохије држава је именовала за народ друге „државе“, уручила им административни прелаз-царину и поручила да „пут Србије у ЕУ се не сме довести у питање“! Чак, више се не крију да кажу „не може се више водити политика и Косово и ЕУ“, мислећи да ћемо морати да бирамо једно од та два. Сада је јасно шта ће власт изабрати: на срећу противника Србије а на несрећу народа Србије. Са друге стране нико још не помера она срамна обележја: споменик у Бујановцу и спомен плоча у Новом Пазару! Зашто? Шта нам недавни догађај у метохијском манастиру Будисавци поручује?

Зато одбрана (свим правним средствима) за очувањем Косова и Метохије у оквиру српске државе се не може само тамо вршити, на лицу места, већ широм Србије! Јер народ треба да зна шта се дешава, да зна до које обмане је дошло, да се подсети ко је шта обећавао а шта је урадио! Ако то не урадимо, џаба нам све. Дакле, народ треба да се тргне, уразуми, јер ово није само криза власти већ народа. Међутим, не треба никога именовати јер обмана је вишеструка, како на пољу пољуљане историјске свести, губитка идентитета, неразумевања потребе за поседовањем и очувањем духовне баштине заједнице којој се припада, тако и на свођењу целе заједнице на рачуницу. Зато требамо да појаснимо, да одагнамо медијску маглу, и кажемо како обичног грађанина погађа овај проблем.

Наиме, Косово и Метохија није само проблем тамошњих Срба, па и осталог живља који живи тамо, мада су сви по држављанству Срби јер живе у држави Србији, већ то је и проблем сваког човека који се осећа напуштеним од стране државе. Како? Свако ко нема палату да зна да је власт затворила предузећа, уништила их! Свако ко нема кров над главом нека зна да је власт приграбила све за себе и своје поданике, нисмо више сви једнаки у држави! Свако ко не може да се лечи да зна да је власт то увела, сада је све скупо и за многе недостижно! Свако ко жели да се едукује да зна да власт је тако уделила! Свако ко жели нешто да уради у свом животу а не може да зна да је власт та која одређује ко може а ко не! Свако ко је гладан да зна да многи су на власти бахати и уживају у луксузу! Остао је народ - СИРОЧЕ на свом огњишту званом Србија.

И ево момента у коме ова Власт, онако осионо и бездушно наступа: Свуда где је проблем, она га ОДСТРАНИТИ, једноставно га остави на социјално-правној маргини, нека се мучи и потуца по ходницима молећи једног другог за своје право, своје здравље, своју хлеба! Постала је њихова парола: „Све ћемо склонити у страну само да Србија (њихова и под њиховом шапом) 'уђу' у ЕУ“. Дакле, држава је постала социјални хирург, све што јој смета на путу за ЕУ она одстрањује, тј. склања у заборав. Иначе, Власт би се одмах сукобила са нелегалним приватизацијама, покренула домаћу производњу, најурила партијске чиновнике и директоре из предузећа, обезбедила бесплатно здраство и школство, оснажила војску, решила проблем неправичних судија, итд. Е то је још једна заједничка нит тамошњих и овдашњих људи и прилика.

А сада и да појаснимо само шта је то ИБМ - „интегрисано управљање границама“ или у оригиналу „Integrated Border Management“. Цитираћемо Александра Павића о ИБМ-у:

„То је концепт граница који је садржан у Лисабонском споразуму, (појашњење: Лисабонски споразум или уговор је настао као неко компромисно решење након одбијања Европског Устава, који су прихватиле све државе чланице ЕУ 2007. године). Њиме се регулише гранични режим између суверених држава у ЕУ. Не постоји ни једна држава чланица Уније која има царину на својим административним прелазима. Прва тачка споразума који је власт потписала о „Интегрисаном управљању границом“ се позива на Лисабонски споразум. Значи, позива се на тај концепт граничне контроле између суверених држава ЕУ. И дословце, у тачки 5. Споразума се помиње да то значи и присуство царине, цитирамо поменуту тачку:

'Споразуми ће укључивати, у складу са захтевима, избалансирано присуство свих припадајућих служби обеју страна као што су царина, полиција итд, и покриваће материју као што су локација прелаза, својство објеката, радно време, итд. У складу са својим мандатом (3) на прелазима Јариње/Рудница и Табавије/Брњак, ово присуство ће укључивати званичнике ЕУЛЕКС-а. ЕУЛЕКС ће такође бити присутан на прелазима Дхеу и Бардх/Кончуљ, Мердаре/Мердар, Мутиводе/Мутивода и Депче/Мучибаба.'

По овом споразуму се административни прелаз тумачи као граница између два државна ентитета. Друго, током преговора терориста и убица је стављен у исти ранг као и премијер државе Србије.“

Према наведеном горе, више нема дилеме шта је „реформистичка“ власт урадила, једноставно речено признала независну државу Косово и Метохију. Како се то зове у народу? И још једно питање властима: Зашто јавно није доступан документ споразума?

Након свега, нама остаје да поручимо: Никад граница – Косово и Метохија су Србија!

Повереништво Српских Двери Пирот

Откриће века: Душа постоји!

Признати научници квантне физике успели су да дају одговор на питање које је мучило све религије и бројне филозофе: да ли постоји људска душа? Амерички доктор Стјуарт Хамероф и британски психијатар сер Роџер Пенроуз научно су доказали да она заиста постоји.
Мозак као рачунар
Два стручњака су аутори нове квантне теорије свести, према којој се наше душе налазе у специфичним структурама названим микротубуле или микроцевчице, смештене у ћелијама мозга, а одатле након смрти могу да изађу и наставе да постоје у универзуму.
Доктор Хамероф са универзитета у Аризони и Пенроуз радили су на тој теорији од 1996, кад су кренули од идеје да је мозак биолошки компјутер, састављен од готово 100 милијарди неурона, односно нервних ћелија, и специјалних, такозваних аксоналних варница и синаптичких веза, које се понашају као информационе рачунарске мреже. Они су желели да докажу да је наше свесно искуство резултат процеса који се одвија у микроцевчицама, што су назвали оркестрирана објективна редукција (Орцх-ОР).
Клиничка смрт је кључ
Стручњаци су изучавали случајеве људи који су доживели клиничку смрт. Њихове микроцевчице из ћелија мозга губиле су квантне податке, али информације у њима нису биле уништене. Тиме су Хамероф и Пенроуз потврдили да душа не умире, већ одлази негде у универзум.
- Уколико након клиничке смрти лекари успеју да оживе пацијента, све квантне информације враћају се у микроцевчице, а особа која је била на самој ивици живота тврди да има осећај као да је замало умрла. Тако је могуће да, када особа заиста умре, његове квантне информације потпуно напуштају тело у виду душе и настављају да постоје у вантелесном облику негде у универзуму – објаснио је доктор Хамероф.

Двери од данас организовано на барикади на Јарињу!

Двери ће од данас организовано бити на барикади у Јарињу, а позвали смо сва повереништва да формирају делегације за одлазак наредних дана.

Београд, 05.12.2012
Покрет Двери од данас се организовано прикључује српском народу са севера Косова и Метохије окупљеном на барикади против новог граничног прелаза на Јарињу који гради Влада Србије. Од првог дана на барикади се налазе представници повереништва Двери из Лепосавића и других општина са севера Косова и Метохије, а данас ће им се придружити делегација Двери коју ће предводити Зоран Радојичић, члан Старешинства Двери и Слободан Димовић, члан Руководства Покрета.

СтарешинствоДвери данас је позвало сва повереништва Двери у Србији да у наредним данима пошаљу своје представнике на Косово и Метохију и на тај начин својим присуством пруже подршку Србима окупљеним на Јарињу.

На нашем сајту моћићете свакодневно да пратите дешавања на барикади и укључења наших извештача са лица места.

Информативна служба Покрета Двери

САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА СРПСКЕ ДВЕРИ

 Двери поручују Влади Србије: Или обуставите издају

Косова и Метохије или да идемо на ванредне изборе!

Време је да неко упали светло и јасно осветли све шта премијер и Влада Србије раде на путу „техничких преговора“ о издаји Косова и Метохије.

Двери јасно поручују да било какви преговори премијера Дачића са Тачијем о тзв. интегрисаном управљању граничним прелазима – нису прихватљиви.

То што ти преговори треба да се одрже под покровитељством Кетрин Ештон и у Бриселу потврђује оно што су Двери већ међу првима означиле  - да су Брисел и ЕУ главни савезник терористичког Тачијевог режима и самим тим непријатељ Србије.

Влада коју води Дачић, уз подршку Динкића и Вучића, мора најзад да се определи и то у наредних 48 сати – да ли је Влада Србије или Влада издаје.

Ако се определе да наставе преговоре са Тачијем, по диктату ЕУ, и да успостављају границу између Косова и Метохије и остатка Србије, онда је једино решење да се иде на хитне и ванредне изборе, јер ниједна странка у Влади није кандидовала издају Косова и Метохије као свој предизборни програм.

На тим изборима Дачић треба да се појави са подршком Тачија уместо квазипатриотске реторике којом је крао гласове прошли пут; Динкић треба да се појави са новим задужењем грађана Србије од скоро две милијарде евра, даљим укидањем царина на границама Србије и уништавањем домаће производње, продајом српских ораница Саудијској Арабији, најављеном продајом Телекома и свим својим економским обећањима и лажима које је изрекао попут департизације јавних предузећа, док СНС треба да јавно подржи изборну крађу и кандидује своју политику чувања лика и дела Бориса Тадића и Драгана Ђиласа, и испуњавања свих договора које је жути режим направио са Тачијем и својим налогодавцима из ЕУ и САД.

Двери, наравно, неће мирно чекати да се Дачић и другари определе, већ позивамо све патриотске и народне снаге и институције у Србији да се направи јединствени фронт против издаје Косова и Метохије. Још на протесту Двери испред седишта ЕУ у Београду позвали смо на стварање фронта против ЕУ, подржали смо проглас ДСС-а, подржали протесте СРС против хашких пресуда,  као и став Светог Архијерејског Синода СПЦ против издаје Косова и Метохије, а најављујемо и подршку и учешће у протестима које ће наредних дана организовати бројне јавне личности, слободни интелектуалци и патриотске организације против срамног постављања граничних прелаза између Косова и Метохије и остатка Србије.

Двери настављају да преговарају и повезују и остале патриотске странке, организације и личности како би овај фронт што пре показао јединство и снагу.

Информативна служба Покрета Двери

В.Димитријевић: О, Косово, грдно судилиште или зашто плачу србске иконе

ПРОПЛАКАЛА БОГОРОДИЦА У МЕТОХИЈИ

У манастиру Будисавци у Метохији, код Клине, проплакала је икона Пресвета Богородице док је јеромонах Алексеј пред њом читао акатист. Из овог манастира потиче србски новомученик, јеромонах Стефан (Пурић), кога су Шиптари отели 19. јула 1999. године и убили га. У доба када домаћи политичари, маскирани у државнике, постављају гранични прелаз између Србије и Србије, између тела и срца (јер Космет је мистичко срце ове државе, и то ће увек бити), очито је да те сузе нису нимало случајне. Бог опомиње и подсећа на Себе и Свој Завет, који се у Срба зове Косовским, и због кога је отац Стефан умучен од непријатеља крста са три прста.

ИЗ ИСТОРИЈЕ БОЖЈИХ ОПОМЕНА

Крајем седамдесетих година прошлог века, у доба арнаутског дивљања на Косову и Метохији, у области у којој се налази манастир Високи Дечани, било је велико невреме, и гром је ударио у крст куполе манастирске цркве. Ватра је испунила читав храм. Највише пламена било је око ћивота Светог Стефана Дечанског. Ништа није оштећено – ни ћивот, ни било шта у цркви. Ондашњи игуман, отац Јустин (Тасић), о томе је одмах обавестио надлежног епископа рашко – призренског, Павла, потоњег патријарха србског. У то исто доба, у селу Медна код Мркоњић Града, четврте недеље Великог Поста, при крају Свете Литургије, пред свештеником који је служио и тројицом старијих људи, чланова црквеног одбора, свети антиминс, на коме се служи Литургија, три пута се сам отворио и склопио. О овоме су одмах обавештени надлежни епископ и СА Синод СПЦ, а патријарх Павле је истакао да овај догађај најављује велика страдања. Рат у Босни и Херцеговини 1992-1995. потврдио је патријархова предвиђања. Године 1989. у манастиру Сланци плакала је копија иконе Богородице Тројеручице, а 199О. у манастиру Студеници појавила се крвава суза на лику Светог Саве на завеси олтарских двери. У зиму 1991, уочи почетка „рата за југословенско наслеђе“, у Саборној цркви у Београду из трновог венца на челу Христовом и из ране на Његовом ребру потекло је миро. Рат против Срба у Хрватској најавио је следећи догађај. У пролеће 1991. у кући Србина из Бјеловара копија чудотворне иконе Богородице Лепавинске (из србског манастира у близини Крижеваца у данашњој Хрватској), почела је да се креће по зиду. Чуду је претходило изненадно заблиставање собе, као и паљење кандила самог од себе. У соби је стално мирисало ружино уље. Митрополит загребачко – љубљански Јован чудо је потврдио. Ускоро почиње распеће Срба Славонаца, Крајишника, Банијаца, Кордунаша, Личана. Мала црква манастира Савина код Херцег Новог на црногорском приморју 1992. и 1993. била је сведок плакања Христове иконе. На Благовести 1992, плакала је икона Богородичина у цркви у Севојну. Године 1993, у пролеће, над Радовањским Лугом, местом где је кум Вујица Вулићевић, убио вожда Карађорђа, небо се жарило целе ноћи, а одасвуда су се чули чудни, несхватљиви звуци. У години 1995, кад су, од маја до августа, Туђманови бојовници протерали Србе из Славоније и Крајине, грмело је на Светога Саву широм србских земаља, а гром је ударио у Саборну цркву у Београду, у Авалски торањ и у полиијску антену на Београђанки. „Гром загрме на Светога Саву, усред зиме, кад му време није“, каже епска народна песма... Уочи великог изгона Срба са Косова и Метохије 1999. године, у Дечанима се данима у круг вртело кандило пред једном од манастирских икона. У руском храму у Риму, уочи Савиндана 2ОО2. године, на бденију, које је, уз домаћине, служио и србски свештеник, проплакала је икона Светог Саве. У храму Светог Саве у Крагујевцу, од 8. до 11. септембра, из Распећа Христовог текло је миро у виду суза. То је први угледао црквењак Радомир Стефановић,који је 1999, протеран из Призрена. А онда је, уочи великог арнаутског погрома над србским народом и његовим светињама на Косову и Метохији, марта 2ОО4. године, избио пожар у највећој србској светињи, манастиру Хиландару на Светој Гори, чије последице ни до данас нису саниране. Пред Васкрс 2ОО4. године (о томе су писале „Вечерње новости“ 25. априла те године), у храму Светог Ваведења у Липљану, опет на Космету, проплакала је икона Богородичина. Свештеник Ранђел Денић је рекао да је то „знак да останемо јер су свеци са нама!“ Јасно је да све ове опомене и подсећања имају велики, свештенотајни смисао. Свака је била и позив на покајање и позив на борбу за Крст часни и Слободу златну.

ЗАШТО ПЛАЧЕ СИН БОЖЈИ?

Свето Предање Цркве од Истока каже да се Господ Христос за земног живота никад није насмејао. Окружен људском патњом на једној, и мржњом оних који су Га распели на другој страни, Он заиста није имао разлога да се насмеје у свету који је, библијски говорећи, долина суза. Али је зато плакао. Плакао је над умрлим Лазаром, јер човек није намењен за смрт, него за живот вечни (Јн.11,35). Плакао је улазећи у Јерусалим, знајући да ће Га, после одушевљеног дочека, Јерусалимљани распети, а да ће онда, пошто се већина не буде покајала за своје недело, доћи војске сурових римских окупатора и Свети Град сравнити са земљом, при чему ће његове становнике побити и протерати. Христос је Свој плач над Јерусалимом пропратио речима бола: “И кад се приближи видјевши град ЗАПЛАКА ЗА ЊИМ, говорећи: “Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих. Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна; и срушиће тебе, и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен“ (Лк.42-44). Христос је плакао и плаче над грешним родом људским који одбија да позна Њега, Пут, Истину и Живот, а окреће се беспућу, лажима и смрти. Тако Христос и Његова Мати плачу и над Србима.

РЕЧ НА КРАЈУ

Косово и Метохија нису света србска земља само због храмова и олтара који су на том простору сазидани. Косово је свето и пресвето због толике крви проливене за Христа, од Видовдана 1389, преко страдања и борби против турског зулума, Првог балканског и Првог светског рата, до данас, када су нови злочинци и зулумћари Србима (који су их преклињали Богом да то не чине), вадили органе да би их продали „потрошачима“ са папско-протестанстког Запада. Своју крв за Христа је пролио и јеромонах Стефан из манастира Будисавци у Метохији, где плаче икона Богомајке. То су подсећања, опомене, које, ако не буду услишане, и кроз покајање оделтоворене, јесу најава казне Божје. А Бог кажњава тако што се повлачи и пушта људе да жању оно што су са ђаволом сејали. Зато србски политичари не смеју да забораве речи руског религиозног философа Семјона Франка: “Мртви ћуте. Њихова безбројна армија не устаје из гробова, не урла на митинзима, не пише резолуције. Па ипак, та бројна армија мртвих је велика политичка сила читавог нашег живота, и од њеног гласа зависи судбина живих, можда многих поколења. За слепе и глуве, за оне који живе само у овом тренутку, не сећајући се прошлости и не предвиђајући будућност, за њих мртви не постоје, и помињање њихове снаге и утицаја за њих је само бесмислено празноверно бунацање. Али они, који умеју да виде и чују, који су свесни да садашњица није самодовољна, да није од прошлости откинут живот садашњег дана, него пролазни трен живе пуноте, засићене прошлошћу и бремените будућношћу, знају да мртви нису умрли, него су живи. Каква год да је њихова судбина тамо, са оне стране границе овога света, они живе у нашим душама, у подсвесним дубинама велике, надличне народне душе... Њихове душе јасно говоре о једном - о Отаџбини, о заштити државе,о  части и достојанству земље, о лепоти подвига и срамоти издаје. У тој дубини народног духа они се немо буне против издаја са предумишљајем и без предумишљаја, против демократизованог мародерства, против несавесног пировања на њиховим гробовима, против разграбљивања родне земље, окупане њиховом крвљу. Али наша дужност је пажљиво ослушкивати тајанствени, час добронамерни, час страховити смисао њиховог ћутања“. Председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић и министар одбране Александар Вучић, као Срби и православни хришћани најодговорнији за будућу одбрану свете србске земље, не би смели да не слушају гласове наших мученика, који су на Косову и Метохији лили крв за Христа, Бога Правде Коме пева србска химна, Бога Који нам је завештао и Крст часни и Слободу златну. Сузе Богородице из манастира Будисавци и њих и нас на то подсећају.

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. Јеромонах Мирон ( Косаћ ):Српски деизис, у књизи „Чуда Божја у 2О. веку“, Београд, 2ОО6, стр.334-339.

2. Владимир Димитријевић: Зашто плаче Свети Сава? Штампа, Чачак 2ОО6.

3. Мртви питају, у књизи „Царство Божије и царство празнине“, Светигора, Цетиње, стр.428-429.

http://srb.fondsk.ru