Мало је који век у историји нашег народа протекао мучно као што је
то био случај са двадесетим веком. Када то кажемо, мислимо подједнако и на
страдање нашег народа, које је током двадесетог века било немерљивих размера,
али такође мислимо и на духовно безнађе, изгубљеност, и идеолошку ослепљеност
којој је наш народ био током целог овог века изложен. И не признати да је ово
народно слепило први и основни узрок свих наших недаћа, значило би само
скретање пажње са правих узрока нашег народног пада.
Српски је народ у овом веку био налик човеку изгубљеном у магли.
Лутајући од јарка до јарка, вечито ходајући по ивици понора и не схватајући да
се над њега надвија смртна опасност, српски је народ безглаво срљао из једне
пропасти у другу, немоћан да из ове магле нађе себи спас. Божију светлост
светосавља, која је једина могла бити водич нашем народу, он није видео. Они
ретки који су приносили барем трачак ове светлости желећи да нашем народу
покажу пут, били су исмевани, понижавани и клеветани. Због тога, иако је за
бојним пољем низао победу за победом, на крају, на „зеленом
столу“, српски народ
доживљава пораз за поразом. Треба добро размислити, зашто блиставу епопеју
великог рата, другог светског рата, и војну надмоћ током ратова деведесетих
година, Србија није умела да искористи, и због чега су на српским војним
победама политички
профитирали једино српски
непријатељи.
Од прве, друге и треће Југославије, историја прошлога века била је
испуњена разрушеним идеалима, духовним пропадањем и биолошким нестајањем
српског народа. Од негдашњих илузија о светском миру, универзалним људским
правима, јужнословенског братства и јединства, остале су само рушевине. А
Србија и Срби су своју приврженост овим идеалима прескупо платили. Ова наивност
Србе је коштала милиона живота, државе и земље, а то је најскупља цена коју
један народ може да плати. Широм бивших Југославија налазе се гробови Срба који
су наивно веровали у ове идеале. Њихови гробови су сада запуштени, преорани,
порушени и избрисани из регистра постојања.
У мору ових туробних чињеница, на данашњи дан, треба се сетити
једине тековине која представља једину, макар делимичну,
али ипак победу, српског народа у овом веку. Ова победа
оличена је у стварању Републике Српске, прве српске државе створене западно од
Дрине још од Котроманића. Вреди данас сетити се свих оних који су дали своје животе за стварање
Републике Српске, као и оних који због тога трпе тешка искушења од стране
антисрпског хашког казамата. На овај дан треба поменути и све оне невино
страдале и оне који су прогнани само зато што су Срби. Коначно, треба се сетити
и агресије НАТО пакта на народ и положаје Војске Републике Српске, током које
је први пут на српски народ бацана радиоактивна муниција,
и срамотних санкција, које је у то време Србима у Босни увео издајнички жреим
Слободана Милошевића.
Република Српска је једини светионик данашњем битствовању нашег
народа. Ми не прихватамо тврдње антисрпских плаћеника да су Срби геноцидан
народ, нити да су Срби једини кривци за рат. Због тога данас се клањамо сенима оних који су у овој
борби за живот нашег народа пали, и подсећамо да ћемо продужити њихово дело,
све док наш главни циљ, уједињење Србије и Републике Српске, не буде остварен.
Свим Србима, а посебно онима у Републици Српској, желимо срећну славу
Свети Стефан, и срећну 22. годишњицу постојања Републике Српске.
Повереништво Двери Српских, Пирот.
