Wednesday 31 October 2012
Wednesday 24 October 2012
Преносимо - Београд: "Шетња захвалности" у знак сећања на победу у Кумановској бици
Скупом под називом „Шетња захвалности – сећање на поносну Србију
1912“ данас је обележена стогодишњица победе српске војске у бици код
Куманова и у Првом балканском рату. Уз звукове патриотских песама из
Балканских ратова и Првог светског рата и транспаренте са натписима
„Србијо сећаш ли се слободе?“, „Били смо поносни ратници“ и „За војску
са образом“ поворка која је бројала око 800 грађана је прошетала од
зграде Владе Србије до Новог гробља где је положен венац за све погинуле
у Алеји великана.
Након минута ћутње којима је указана почаст страдалима у Првом балканском рату окупљенима се обратио Жељко Цвијановић који се захвалио свима који су дошли што су били спремни да се у толиком броју одазову позиву и што су тиме показали да су део Србије која не заборавља и која не пристаје, након чега је дао реч младом редитељу Борису Малагурском.
Малагурски се такође захвалио присутнима и свим организаторима, након чега је подсетио присутне на величину жртве коју су за нас поднели наши преци.
- Не сме никоме да буде тешко да се макар прошета до гробова наших вечних браниоца и да заједно кажемо једно велико „Хвала“. Хвала Вам што сте нас бранили, захвални смо што нас Ваш дух и данас брани, и захвални смо што ћете увек бити уз нас, као што ћемо и ми бити уз Вас – рекао је Малагурски, који се потом осврнуо на данашње стање у српском друштву, нарочито код млађих генерација.
- Ја имам 24 године, и кад ћу да се борим за истину и правду - ако нећу сада? Генерација моја... Некада се омладина борила за промене система, а данас многи гледају како да се што боље уклопе у овај постојећи систем. Доста! Доста је било да се мисли само на себе, доста је егоизма и саможивости, борба за све нас је и борба за себе. Ако је свима боље, биће и нама – закључио је Малагурски додавши да он није део ни једне политичке странке или организације, већ да се искључиво бори за револуцију више свести, какву су наши преци 1912. имали.
Након Малагурског присутнима се обратио Слободан Ненадић, оснивач хуманитарне организације „Отаџбина“.
- Када погледамо нашу историју и историју нашег намученог, напаћеног и крстоносног народа, видећемо много успона и падова. Толико поднетих жртава и за себе и за друге. Видећемо да нема ни једног педља ових балканских врлети где за неког Србина гроб није ископан – рекао је Ненадић, истакавши да сувише лако заборављамо своје жртве.
- Да ли би могао опстати наш народ да није било храбрих и мудрих крстоносаца, оних који ће народ и духовно и војнички мудро водити и мудро ујединити? Када је расуту војску требало скупити, опремити, дисциплиновати и тактички обучити, када је са таквом војском на њеном челу требало кренути у славу и победе, позван је био Војвода Радомир Путник. Кроз Балканске ратове, кроз Први светски рат, све до Крфа – подсетио је Ненадић додавши да су те победе овенчале славом и данашње Србе.
- Требам ли да Вас подсетим да је пре 100 година исти војвода Путник са српским браниоцима ослободио Косово и Метохију, које је данас окупирано од стране терориста и НАТО-црних анђела – запитао се Ненадић, закључивши да је данас потребан нови војвода Путник који ће повести српски народ у победу, до чега може доћи само уколико се са поштовањем односимо са својом историјом и жртвама.
Скуп се завршио паљењем свећа за покој душа свим страдалим српским војницима у Балканским ратовима. Међу присутнима су били Бранко Павловић, Мило Ломпар и Младен Обрадовић, као и представници Двери и ДСС-а.
(Марко Радовановић – НСПМ)
Извор - НСПМ
Након минута ћутње којима је указана почаст страдалима у Првом балканском рату окупљенима се обратио Жељко Цвијановић који се захвалио свима који су дошли што су били спремни да се у толиком броју одазову позиву и што су тиме показали да су део Србије која не заборавља и која не пристаје, након чега је дао реч младом редитељу Борису Малагурском.
Малагурски се такође захвалио присутнима и свим организаторима, након чега је подсетио присутне на величину жртве коју су за нас поднели наши преци.
- Не сме никоме да буде тешко да се макар прошета до гробова наших вечних браниоца и да заједно кажемо једно велико „Хвала“. Хвала Вам што сте нас бранили, захвални смо што нас Ваш дух и данас брани, и захвални смо што ћете увек бити уз нас, као што ћемо и ми бити уз Вас – рекао је Малагурски, који се потом осврнуо на данашње стање у српском друштву, нарочито код млађих генерација.
- Ја имам 24 године, и кад ћу да се борим за истину и правду - ако нећу сада? Генерација моја... Некада се омладина борила за промене система, а данас многи гледају како да се што боље уклопе у овај постојећи систем. Доста! Доста је било да се мисли само на себе, доста је егоизма и саможивости, борба за све нас је и борба за себе. Ако је свима боље, биће и нама – закључио је Малагурски додавши да он није део ни једне политичке странке или организације, већ да се искључиво бори за револуцију више свести, какву су наши преци 1912. имали.
Након Малагурског присутнима се обратио Слободан Ненадић, оснивач хуманитарне организације „Отаџбина“.
- Када погледамо нашу историју и историју нашег намученог, напаћеног и крстоносног народа, видећемо много успона и падова. Толико поднетих жртава и за себе и за друге. Видећемо да нема ни једног педља ових балканских врлети где за неког Србина гроб није ископан – рекао је Ненадић, истакавши да сувише лако заборављамо своје жртве.
- Да ли би могао опстати наш народ да није било храбрих и мудрих крстоносаца, оних који ће народ и духовно и војнички мудро водити и мудро ујединити? Када је расуту војску требало скупити, опремити, дисциплиновати и тактички обучити, када је са таквом војском на њеном челу требало кренути у славу и победе, позван је био Војвода Радомир Путник. Кроз Балканске ратове, кроз Први светски рат, све до Крфа – подсетио је Ненадић додавши да су те победе овенчале славом и данашње Србе.
- Требам ли да Вас подсетим да је пре 100 година исти војвода Путник са српским браниоцима ослободио Косово и Метохију, које је данас окупирано од стране терориста и НАТО-црних анђела – запитао се Ненадић, закључивши да је данас потребан нови војвода Путник који ће повести српски народ у победу, до чега може доћи само уколико се са поштовањем односимо са својом историјом и жртвама.
Скуп се завршио паљењем свећа за покој душа свим страдалим српским војницима у Балканским ратовима. Међу присутнима су били Бранко Павловић, Мило Ломпар и Младен Обрадовић, као и представници Двери и ДСС-а.
(Марко Радовановић – НСПМ)
Извор - НСПМ
Двери обележиле 100 година од ослобођења Новог Пазара!
У уторак, 23. октобра, навршило се тачно 100 година од ослобађања Новог Пазара од турске управе.
Београд, 24.10.2012
Генерал Михајло Живковић 23.10.1912.године са српском војском је ушао у
Нови Пазар и тако вековну српску земљу после 453 године ослободио од
окупације, чиме је остварен сан о ослобођању Старе Србије.Повереништво Двери из Новог Пазара је са саборцима и пријатељима у цркви Светог Николе организовало и присуствовало парастосу генералу Михајлу Живковићу и свим српским војсковођама и војницима који положише своје животе за ослобођење Старог Раса од турске окупације.
Нека им је вечана слава и помен!
Као један од доказа о сасвим ослободилачком карактеру Првог балканског рата, доносимо наредбу бр. 10 генерала Михајла Живковића, команданта Ибарске војске и ослободиоца Новог Пазара, која је донета приликом уласка наших јединица у овај град.
Наредба број 10 команданта Ибарске војске за 10. октобар 1912. године
„Становништво Новог Пазара, муслимани и Срби, нудећи ми предају вароши, молили су ме да их у име Њ. В. Краља примим и заштитим, као од сада српске држављане. Ја сам им то дао и обећао.
Наређујем: да нико не сме дирати у живот, имање, част и светиње мирних грађана, ма које вере и народности они били, јер се од данас имају сматрати као српски држављани. Сви мештани пак, који се не би држали исправно и било би уопште разлога да се каштигују за њихову нелојалност и неисправност, предаваће се месној војној власти – команданту места, да се са њима даље по надлежности поступи.
Свакога онога ко би поступио противно овој наредби ставићу под суд и најстрожије казнити, а за теже случајеве стрељаћу га.
Како је у интересу реда и војничког држања трупа, тако и нарочито у интересу здравствености наређујем: да нико од војника не иде сам по вароши, сем службеног посла, нити да у вароши што купује, једе или пије, док претходно за то не тражи нарочито одобрење. Излазак у варош биће увек под командом старешина, подофицира или официра. Односно куповања потреба јела и пића поступати по постојећим наређењима и санитетским прописима, имајући на уму све опасности по здравље војника на које се опасности у овим крајевима може наићи и о којима има саопштења у мојим наредбама и наређењима референта санитета штаба.
Команданте и командире јединица позивам да најенергичније настану да своје јединице најдаље за 24 сата од пријема ове наредбе потпуно уреде и успоставе држање појединаца и целе команде достојно српске војске. Ова наредба да се саопшти свима без разлике, који саставу Ибарске војске припадају, ради знања и управљања, са потребном поуком и опоменом да никад нико не заборави да је српска војска, војска једне уређене просвећене државе, која и ратује зато, да би ослободила своју подјармљену браћу и прекинула ропство и дивљаштво које још постоји у најлепшим крајевима раније славне српске државе.
Ђенерал Михајло Живковић, Командант Ибарске војске и ослободилац Новог Пазара“
Sunday 14 October 2012
Порука Србије за ЕУ: „Сад је стварно доста!“
САОПШТЕЊЕ
Од Владе Србије очекујемо да једноставно поручи Венсану Дежеру и Штефану Филеу да више неће трпети ЕУ ултиматуме!
Београд, 11.10.2012
Захтев ЕУ да Србија треба да поштује „територијални интегритет Косова“ а што је садржано у Извештају Европске комисије о напретку Србије у 2012.године урученом Влади Србије јуче – последња је граница после које нико у Србији нема легитимитет да преговара са терористичким режимом у Приштини о Косову и Метохији.
Од Владе Србије очекујемо да се мане громопуцателних изјава те да једноставно поручи Венсану Дежеру и Штефану Филеу да више неће трпети ултиматуме у рукавицама и да нема о чему више да се преговара са Тачијем.
Двери су свесне притисака које садашња власт трпи из Брисела, свесни смо и да је суверенитет Србије радикално нарушен поступцима претходног режима, али оно што поручујемо свима који сада и тренутно представљају званични Београд је да се сете шта су говорили у изборној кампањи, да се присете да су гласове на изборима добили на сасвим другачијем програму и на обећањима да их неће обавезивати оно што је претходна власт по питању Косова и Метохије прихватила или можда и потписала.
Двери сматрају лицемерним изјаве да се Србија под претходним режимом обавезала на уступке према Бриселу и Приштини. Суверенитет једне власти се и огледа у томе што првенствено слуша глас својих грађана и води рачуна о интересима свог народа. Обавезе које су претходне власти преузеле нас не обавезују ако имамо суверену власт. Ако је немамо онда то мора да објави народу и свету.
Све што је потписано под притиском, подлеже рушљивости. Ако је било који уговор по питању односа Србије према питању Косова и Метохије потписан под притиском из Брисела, он нашу државу не може обавезивати. Двери ће се према свему томе тако односити када преузму одговорност за наш народ и државу те исто очекујемо и од садашње власти у Србији.
Информативна служба
Monday 8 October 2012
Како америчке беретке шире „демократију“ по свету
Миодраг Новаковић
Београд, 05.10.2012
Поводом 12 година од петооктобарских промена, поново објављујемо текст који јасно показује ко је обмануо грађане Србије лажним надама и због чега.Редакција сајта
Бивши амерички командос из Вијетнама, и војни обавештајац са дипломатским имунитетом у Бурми, оперативац разних специјалних и хладних ратова- пуковник Роберт Хевли се сећа са носталгијом свог тајног састанка почетком 2000-те, у будимпештанском хотелу Хилтон, са првом групом од 12 српских регрута, који ће чинити језгро америчке обавештајно-субверзивне групе под звучним називом „ОТПОР“, и чији ће задатак бити уклањање тадашњег демократски изабраног српског режима на челу са Слободаном Милошевићем, и наравно његова замена са „овим“ што имамо данас!
Један од његових првих и највреднијих „студената“, назочни Срђа Поповић, се такође са носталгијом сећа своје прве лекције, коју је научио напамет: „Уклањање ауторитета владаоца је најважнији елемент током „ненасилне“ борбе“. Наравно, „ненасилном“ Срђи Поповићу, не да није сметало НАТО бомбардовање и комадање „његове“ отаџбине Србије, већ је шта више углас, заједно са још једним другим назочником тог доба, Зораном Ђинђићем, јавно позивао Америку и НАТО земље да бомбардују Србију и убијају њихов властити народ - „све док се тај народ не дозове памети“…
Појаву и деловање пуковника Хевлија, и њему сличних, на овим нашим просторима, који су се у примени метода специјалног рата против наше нације, почели да служе до тада непознатим и неконвенционалним методама - овај пут кроз разне америчке НВО, али и будуће „српске“, невладине организације - је тешко разумети без увида у период са почетка 80-их година, када је на британско-америчком самиту 1984 дато зелено светло за уништење „српски доминиране“ Југославије, и сабсеквентно „кастрирање“ Српске државе.
Реганова доктрина и амерички- „ненасилни“ тероризам
Тада је усвојена „Реганова доктрина“, којом се многе ингеренције, до тада искључиво у домену ЦИА-е, пребацују на тзв. невладине организације, у стварности параван агенције за ЦИА организацију. Њихова основна карактеристика је била да, иако наводно независне, су биле финансиране непосредно (или посредно) из буџета америчког конгреса и тајних фондова америчке владе. У ту сврху, субверзивног рушења тадашње Југославије, и „кастрирања“ Србије као државе, још је у то време формирана Балканска Иницијатива при америчком Институту за Мир.
Истовремено је формирана „невладина“ организација (финансирана владиним парама) USAID, специјализована за субверзивно „ненасилно“ рушење система у другим земљама. На тај начин, у случају да „ствари крену погрешним путем“ (као што се то десило са ЦИА режираним пучем против демократски изабраног чилеанског председника Аљендеа), америчка влада је сада могла званично да „пере руке“, пошто су сав ризик и „бламажа“ за евентуални неуспех операције били упућени на ове фантомске невладине организације са којима америчка влада званично „нема ништа“.
Наравно, у периоду након тог самита, никло је још доста сличних параван (ЦИА) агенција (или фондација), попут: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS (OSI - Open Society Institute), CANVAS итд (о тим параван агенцијама и другим аспектима специјалног рата против наше отаџбине сам детаљније писао у тексту под називом „Хронологија НАТО злочина над Србијом"
Пуковник Роберт Хевли је био само један од (највише експонираних) америчких обавештајних оперативаца, док су у сенци постојали многи други кључни појединци, којима је „занат“ такође био рушење политичких режима широм света „неконвенционалним средствима“, попут овде споменуте методе „ненасилног отпора“, која је и главна тема овог мог чланка. Један од тих значајних људи из сенке је свакако Питер Акерман, корумпирани амерички банкар (Rockport Capital Inc.), који је стекао богатсво манипулишући банкарским меницама преко својих пријатеља у америчкој администрацији.
Акермана и његов „карактер“ је најбоље описао један од идеолога и креатора стратегије „ненасилног отпора“ (која је еволвирала из ЦИА стратегије дестабилизације страних режима) господин Џин Шарп. Господин Шарп је скоро сав свој „интелектуални опус“ посветио овој неконвеционалној обавештајно-терористичкој методи рушења режима, и његове књиге (најпознатије дело: „Од диктаторског режима до демократије“) су постале обавезни приручник не само српских петоколонаша (отпораша), већ и свих других „активиста“ широм света, који би се нашли на платном списку западних служби. Ево шта је господин Шарп изјавио за Акермана:
„Када неко од америчких владиних службеника не жели да изазове међународни инцидент кроз директне контанкте са дисидентима из земаља у којима су САД заинтересоване за промену режима, онда они дискретно сугеришу господина Акермана коме се такве ствари „не гаде“.“
Акерман, „отац“ отпора - у клубу са Олбрајтовом, Холбруком…
Лик и дело господина Акермана је много лакше разумети, ако знамо да је он један од директора озлоглашеног Савета за Иностране Односе - CFR (Counsil for Foreign Relations). Поред њега у управном одбору тог савета седи читава колекција америчких ратних злочинаца, попут: Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Хенри Кисинџера, Колин Пауела, брачног пара Клинтон и многих других. Овде је важно разумети да је CFR само једна од интересних група (оперативних центара) корпорацијске и државничке светске елите, и да су те интересне групе, или „елитни клубови“, попут Трилатералне Комисије и Билдерберга, међусобно чврсто повезани, тако да је у управним одборима тих група, стално присутан један број чланова, који је истовремено заступљен у свим групама.
Све то омогућава ефикасну координацију тих група, чије деловање, једино необавештеним грађанима, личи на неповезане активности. Поред овде споменуте Мадлен Олбрајт, Ричарда Холбрука, Колина Пауела и Хенри Кисинџера, у таквим „координационим“ улогама се налази и фамозни Дејвид Рокефелер, као и многи бивши амерички председници, чланови европских краљевских породица, и многе друге западне „високопрофилне“ личности. Ово сам сматрао важним да разјасним, јер иза насилне смене „ненасилним методама“ председника Милошевића, као и многих других, укључујући текућу (покушаја пуча) против Гадафија, није стајала само америчка влада и владе НАТО земаља, већ пре свега творци новог глобалног корпорацијског и финансијског (и политичког) поретка, који су заступљени у горе наведеним тајним и полутајним организацијама (интересним групама).
Појаву и улогу ОТПОРА у Србији, је могући посматрати само у оквиру специјалног (и током 1999, конвенционалног) рата коме је Србија била изложена крајем 90-их година, и почетком овог миленијума.
Као што је НАТО рат против Републике Српске и касније СР Југославије био тест нове и проширене улоге НАТО алијансе као „глобалног полицајца“, тако је и обавештајно-терористичка употреба српске пете колоне у виду организације ОТПОР, приликом организовања насилног државног удара против Милошевића „ненасилним методама“, била пробни балон за глобалну употребу тог западног обавештајно-терористичког модела широм света.
„Отпораши“ постају амерички агенти у целој Источној Европи
Сврху тог „пробног балона“ (ОТПОРА) је најбоље описао новинар Марк Бајзингер у магазину „Дисент“: „(ОТПОР)… сада постаје интернационални „бизнис“. Поред утрошених милиона долара, успостављају се многобројне „консултантске агенције“, на чијем челу се сада појављују бивши „револуционари“. Од тзв „српске револуције“, ОТПОР активисти које је тренирао Хевли, постају, како је то описао један српски аналитичар, нова модерна врста „легионара“ (плаћеника) који путују око света, углавном плаћени директно од америчке владе, или посредно путем разних Невладиних Организација - све са циљем тренирања локалних група и организовања „демократских револуција“. Један велики број вођа украјинског студентског покрета „Пора“ су тренирани у Србији, при Центру за Ненасилни Отпор (консултантску организацију коју су успоставили активисти ОТПОРА да би тренирали омладинске лидере широм света како да организују „покрете“, „мотивишу“ гласаче и покрећу масовне протесте)…“
Вашингтон Пост је 2000, у скраћеној верзији али сликовито, описао „прљаву улогу“ ОТПОРА у рушењу председника Милошевића:
„Консултанти плаћени из буџета америчке владе имали су кључну улогу, иза буквално сваког елемента кампање против Милошевића - контролишући јавно мнење, тренирајући хиљаде опозиционих активиста и организујући „витално“ паралелно пребројавање гласова. Амерички порезници су платили из свог џепа око 5,000 спреј контејнера са бојом које су дате студентским активистима да по целој Србији исписују по зидовима анти-Милошевићевске графите, и финансирали су око 2,5 милиона стикера са слоганом „Готов је!“(опет „западни“ дизајн), који је евентуално постао „кључни“ слоган револуције.“
„Спонтана“ петооктобарска демонстрација- коштала 25 милиона долара
Када смо већ овде, код улоге „прљавог“ америчког новца у довођењу пете колоне на власт у Србији у октобру 2000 - овде треба цитирати самог пуковника Хевлија, који је сам признао (у свом интервјуу уреднику магазина „Мир“, госпођи Мети Спенсер, почетком 2008) да је био изузетно (пријатно) изненађен, када је председник Клинтон одобрио, само за финансирање и обуку ОТПОРА, 25 милиона долара. Оно што пуковник Хевли тада није споменуо јесте чињеница да је у 2000, Данијел Сервер, директор Балканске Иницијативе при Институту за Мир (то је иста она „установа“ коју формирао Реган 1984, у време када је одобрио план НСДД133 за „уништење“ Југославије) упутио америчком конгресу захтев за око 45 милиона долара, да би финансирао насилну промену Милошевићевог режима, „ненасилним“ методама. Његов захтев је одобрен. Касније је америчка влада кориговала ту информацију, тврдећи да је за „рушење“ Милошевића потрошила „свега“ 41 милион долара. У сваком случају, то је до тада била највећа сума америчког „прљавог новца“ икада утрошена за такав тип субверзивне активности против једне суверене нације. То наравно говори о значају који су Американци придавали увођењу овакве врсте „тихе окупације“ Србије, и успостављању трајног НАТО присуства на Балкану.
Сам тренинг „отпораша“ је био пажљиво разрађен, и у многим елементима сличан специјалном тренингу полицијских, пара-полицијских и обавештајних формација на западу, нарочито у области тактичке (ненасилне) комуникације, односно примене такозване методе „конфликт резолуције“. Тај тренинг су водили искусни инструктори примењујући интер-активни модел „поделе глумачких улога“ међу полазницима тренинга („role play scenario“).
Поред учења „гандијевских метода“, полазници су подучавани како да пасивним физичким отпором и изазивањем „ненасилних“ нереда (буком и физичком обструкцијом), прекидају режимске манифестације, ометају трибине, говоре, провоцирају полицију на насиље, а потом документују и публикују у медијима то насиље, ради стварања анти-режимског сентимента. Истовремено су подучавани како да „седуцирају“ режимске представнике - на пример, тако што ће полицајцима и војницима делити цвеће и памфлете; Како да шире дезинформације - и то тако што ће економске недаће настале као резултат санкција, упорно приказивати као грешке режима - или како да манипулишу пензионере: наводним залагањем за решавање њиховог статуса…
USAID: Б92, Данас, Време… и даље непрофитабилни!?
Паралелно са организовањем пете колоне у Србији, у виду „отпораша“, пета колона је организована у виду такозваних „независних медија“ и невладиних организација. Највећи део горе споменуте суме од 41 милион долара, је управо потрошен за финансирање тих облика пете колоне. Овде је важно напоменути да се западно финансирање тих „институција“ наставља и данас, јер према самом признању западних оперативаца, ти медији, пре свега Б92, Време, Данас и многи други, су и даље непрофитабилни, али су и даље финансирани из западних извора!? Ту се сада отвара питање разлога финансирања тих непрофитабилних медија, јер према самом USAID агенцији (госпођи Кришни Кумар), првобитна функција тих медија није било независно новинарство, већ „анти-Милошевићевско“ деловање, и једном кад је Милошевић био уклоњен, отвара се логично питање - која је сада сврха даљег западног финансирања тих „петоколонашких“ медија, који на првом месту никада нису ни били профитабилни?
Односно против кога су ти медији данас усмерени? Оно што ми сви можемо да видимо данас и голим оком, јесте да ти „петоколонашки“ медији и даље воде непријатељску кампању против своје „земље домаћина“- односно Србије. Постојање таквих медија и врста кампање коју они воде, требало би да нам свима буде јасна индикација правих намера Запада, и њихове наводне добронамерности…
Иначе, из свих ових „западних“ докумената, који су наведени на крају овог чланка, могу јасно да се виде финансијске трансакције западног прљавог новца (само у периоду 2000-2002 за потребе Б92, АНЕМ-а и НУНС-а, Сорош фондација је исплатила преко 12 милиона евра). Укупна сума новца исплаћеног такозваним независним медијима и невладиним организацијама из западних фондова је у десетинама милиона евра. Свако разуман би очекивао, да одкако је Србија постала „демократска“ земља, испунила све разумне и неразумне захтеве, испоручила све криве и „некриве“ Србе „србождерском“ суду у Хагу, организовала све захтеване параде хомсексуалцима и западним ратним злочинцима, као и светским педофилима - да ће потом логично престати „анти-српска“ активност, тих назови медија и НВО-а. Како ствари стоје, изгледа да је њихова активност данас јача него икада, и да славина из које дотичу прљави амерички долари још није пресушила!?
Наташа Кандић и Соња Бисерко у преговарачком тиму за Косово!
Чиме се све то данас баве „петооктобарски“ превратници - отпораши? За Слободана Хомена и његове „језиве“ намере према српској омладини сви добро знамо…
Националног „камелеона“ Дулића, и политичког „камелеона“ Чеду, не вреди посебно обрађивати, њих једино још клинци у јаслицама нису „провалили“. Марко Благојевић (ЦЕСИД) је посебна прича, он вероватно сматра да „својој“ отаџбини Србији још није довољно дубоко забио нож у леђа…
Недавно, приликом покушаја организовања субверзивне и анти-државне (анти-руске) активности (за потребе западних обавештајних служби) у руском „Подмосковљу“ је демаскиран јавно од стране руске државне телевизије и сабсеквентно протеран из братске Русије.
Али то га није спречило, да се уз посредство Борка Стефановића - шефа преговарачког тима са лажном „државом“ Косово, и уз благослов министра Јеремића- нађе на челу „елитне“ Консултантске групе (дебело плаћене од стране српских порезника) у чијем саставу су се „неким чудом“ нашле и две најозлоглашеније „анти-српске“ даме: назочна Наташа Кандић, директорка западно-обавештајно финансираног Фонда за хуманитарно право - и председница другог, западно-шпијунски финансираног, Хелсиншког одбора за људска права, назочна Соња Бисерко!? Какве ће то националне „српке“ интересе заступати ове две „минхенске“ даме заједно са другим, горе споменутим петооктобарским превратницима, на челу са „про-српским“ председником Тадићем? Мислим, да нам то није тешко претпоставити…
РЕФЕРЕНЦЕ:
https://wikispooks.com/wiki/Council_on_Foreign_Relations#Board_of_Directors_and_Membership
https://wikispooks.com/wiki/Document:Overthrow_Inc
http://adm.rt.com/usa/news/democracy-promotion-usa-regime/
http://www.aforcemorepowerful.org/
http://www.centaronline.org/postavljen/60/izlazeng.pdf
http://www.mcclear.net/Serbia%20Paper%20Final.pdf
http://archive.peacemagazine.org/v19n2p10.htm
http://www.dissentmagazine.org/article/?article=155
Извор: Покрет за Србију
1. Текст је на сајту првобитно објављен 11. 12. 2011.
Wednesday 3 October 2012
САОПШТЕЊЕ ДВЕРИ ПИРОТА ПОВОДОМ НАЈНОВИЈИХ ДОГАЂАЈА ОКО ГЕЈ „ПАРАДЕ“
Поштовани,
Данас су се поводом најављене геј „параде“ која је требала да се одржи
у Београду у суботу десиле две важне ствари. Прво, оно што имамо да захвалимо
Богу, јесте да су наши апели коначно стигли код садашњих носиоца власти, који
су, схвативши да је огромна веина грађана Србије против ове манифестације,
забранили одржавање овог скупа. Друго, изложба „ecce hommo“ на којој су на погрдан и накарадан начин
представљене неке од најважнијих сцена Хришћанства, а на коју су Двери Српске
прве скренуле пажњу јавности, одржана је, уз огромне мере безбедности. Изложбу данас
у Београду „чува“ око 2000 полицајаца. Комплетан прилаз кварту у коме се налази
„центар за културну деконтаминацију“ блокиран је, а изложби се је могло прићи
само проласком неколико прстена обезбеђења.
Прво и пре свега, Двери Пирота желе да упуте изразе захвалности
Патријарху српском господину Иринеју што је недвосмислено изнео у јавнст
мишљење Православног народа Србије о овом насилничком наметању тоталитарне
идеологије хомосексуализма, и јасно затражио од премијера Дачића да параду
срама, као и пратеће накарадне манифестације забрани. Ма колико сорошевски
гласноговорници сиктали преко својих медијских гласила због овога, Патријарх
српски јесте човек који представља глас Православних верника у Србији, и с
обзиром да је Православни народ у Србији већински, глас Патријарха се свакако
има чути када су овакве ствари у питању. Патријарх је са пуним моралним и
људским правом изнео свој став, и у пуном смислу пренео глас српског народа, на
чему му овом приликом Двери Пирота желе упутити изразе јасне подршке. У коментарима
медија попут Б92 на рачун Патријарха свакако има обиље елемената верске
нетолеранције и мржње, али од поменутих медијских кућа ништа се друго и не да
очекивати.
Друго, али не и мање важно, желимо да се захвалимо Мешихату Исламске
заједнице у Србији, који је у свом саопштењу упутио изразе подршке СПЦ и
Патријарху. Ако је ова невоља ишта доброг донела, то је јединство Хришћана и
Муслимана у борби против разврата и блуда. Уз све напоре, ми се не можемо
сетити историјске прилике када су верни људи Србије на овај начин стали на исту
страну, заједнички схватајући против чега се боре. Нека се сада лажни промотери
људских права запитају – да ли је могућа већа верска јединственост,
толеранција, разумевање и снага, него што су показали Муслимани и Хришћани
Србије? Ми с пуним правом питамо – ко је сада овде борац за верско разумевање,
толеранцију, и заступник религијских права човека у Србији? Да ли су то можда
они који скрнаве лик и дело Бога већинског народа Србије?
Коначно, желимо да такође упутимо изразе братске захвалности
Пироћанцима који су нас претходне суботе подржали у акцији спречавања „глобалног
заГЕЈавања“. Свима нама кристално је јасно да је у времену када ПДВ одлази на
20%, када цене основних животних намирница скачу вртоглаво, када се наша
државна добра поклањају странцима (пример „Првог Маја“), причати о политички
инструисаним темама попут параде срама потпуно је депласирано, али за ово имамо
захвалити одсуству правовремене реакције владајућег режима у Београду. За утеху
су свакако изјаве премијера и председника Србије, али Двери чврсто стоје иза
становишта да се питању хомосексуализма мора прићи на радикално другачији
начин, а то свакако није удовољавање бриселским и вашингтонским хировима по
прихватању идеологије хомосексуализма. Ово је већ трећи октобар заредом од како
Србија води једну те исту дебату. Време је да се локалним „лгбт“ бизнисменима
коначно већ једном објасни да немају права да у Србији спродове своје науме. Нама
је јасно да се они не боре за интересе особа хомосексуалне оријентације, већ
само и искључиво за своје џепове. Но како год њихови интереси били, Двери
Пирота ће и даље настављати да се боре и разоткривају њихове праве намере. Наш глас
ће се свакако чути, а они који мисле да ће својим грактањем успети да нас
склоне, варају се.
Повереништво Двери Пирота
Tuesday 2 October 2012
СВИ НА ПРОТЕСТ 6. ОКТОБРА ИСПРЕД ВЛАДЕ СРБИЈЕ!
ДВЕРИ НА ДЕЛУ
Двери, 6. октобра у 11 часова, испред Владе Србије организују породични протест „Слушајте народ, а не Брисел“
Београд, 01.10.2012
„Слушајте народ, а не Брисел“ назив је породичног протеста који у
суботу, 6. октобра у 11 ч, организују Двери испред зграде Владе Србије.Влада Србије и министри морају да схвате да народ каже:
- стоп геј-паради;
- стоп промоцији хомосексуализма малолетним лицима;
- стоп вређању верских осећања грађана Србије;
- за све наше породице;
- за слободу Србије.
Очекујемо вас 6. октобра, у 11 часова, у Немањиној 11, испред зграде Владе Србије!
Двери су пријавиле скуп испред Центра за културну деконтаминацију!
Двери су за среду, 3. октобар, у 18 часова, пријавиле скуп испред Центра за културну деконтаминацију, где ће бити организована скандалозна изложба „Ecce Homo“!
Београд, 02.10.2012
На управо одржаној конференцији за медије у Прес центру Двери,
Вишеградска 6, Бранимир Нешић је новинарима представио наредне акције
које ће Двери предузети против геј параде и пратећих манифестација. Том приликом су најављени штандови Двери испред Центра за културну деконтаминацију, где ће бити постављена скандалозна изложба Ecce Homo!
За додатне информације, погледајте саопштење испод.
Саопштење за медије
Двери су обећале да ће учинити све да зауставе геј параду и оне манифестације које њени организатори најављују, а које на најгрубљи начин провоцирају већину грађана Србије. „Све“ је увек подразумевало ненасилне и цивилне облике отпора геј паради.
Двери су за среду, 3. октобра 2012.год, у 18 часова пријавиле штандове на којима ће делити летке против геј параде испред Центра за културну деконтаминацију, где ће бити организована скандалозна изложба „Ecce Homo“.
Под видом „борбе за људска права“ и „права на уметничко изражавање“ организатори тзв. Недеље поноса СВЕСНО спроводе безочно вређање верских осећања, не само православних хришћана као доминантне верске популације у Србији, него и свих традиционалних религија и верских заједница.
Став Двери је да „уметничка слобода“ престаје када се вређају национална, религиозна и верска осећања других људи. Одлучно се залажемо против сваког насиља на верској и националној основи. Сматрамо и захтевамо од државних органа да ову изложбу, која суштински представља насртај на религиозна осећања и учења традиционалне вредности и свесно изазива дестабилизацију Србије, забране.
Један од озбиљних видова притиска је кривична пријава коју подносимо против организатора изложбе „Eccе Hоmо“, а на основу чл. 317 Кривичног законика Србије.
Двери упозоравају да организатори ове изложбе њеним организовањем врше кривично дело Изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости. Став 2. овог члана предвиђа казну од 1 до 8 година затвора за онога ко верске симболе излаже порузи. Двери ће кривичну пријаву поднети против организатора изложбе и руководства Центра за културну деконтаминацију.
Такође, став 3. члана 317. КЗС наводи да за дело из ст.2. казна може бити и од 2 до 10 година затвора ако дође до нереда и тежих последица, као и да овако строго може бити кажњено лице које је ово дело учинило злоупотребом службеног положаја и овлашћења. На основу овог члана, Двери ће кривичну пријаву проширити и на лица која су ову изложбу омогућила.
Као вид протеста против одржавања геј параде, Двери су за суботу, 6.октобра 2012. године, заказале протест испред Владе Србије.
Оба заказана скупа Двери, као и обраћање отвореним писмима институцијама државе, опозиционим странкама, Патријарху, медијска кампања коју смо водили су видови институционалног притиска да се парада не одржи.
Двери чине све да, с једне стране, пробуде институције система у Србији и
да их, свим законом дозвољеним средствима, натерају да реагују и
заштите грађане Србије. С друге стране, устајемо у заштиту
полицајаца, као и оних припадника ЛГБТ популације који не подржавају
одржавање геј параде, а који су на овај начин доведени у опасност.
Уколико све ово не уроди плодом, тј. ако држава не забрани геј параду и изложбу, потпуно је легитимно организовати ненасилне протесте.
Уколико све ово не уроди плодом, тј. ако држава не забрани геј параду и изложбу, потпуно је легитимно организовати ненасилне протесте.
Двери – Покрет за живот Србије
ДВЕРИ НА ДЕЛУ
Активности - са промоције књиге „Равногорски покрет у округу пиротском“
Захваљујући
младом истраживачу историје овога краја Миљану Манићу, град Пирот је добио
једно трајно сећање на догађаје везане за Други светски рат, са централном
темом улоге Равногорског покрета у пиротском округу. Реч је о јединственом
издању у коме се по први пут на систематичан начин говори о делу историје
пиротског краја о коме се до сада мало причало, пре свега из разлога
комунистичког послератног тоталитаризма и једноумља. Неправда према људима које
је вртлог судбине одвео на страну Равногораца, а којима је свакако слобода
отаџбине била врховни идеал се, макар на симболичан начин, овим путем ублажује.
Историјски коректно сагледавање братоубилачког
сукоба из времена другог светског рата неопходно је, како би се показала истина
и објективно стање тога времена, а све у циљу спречавања истих грешака у
будућности. Овакав посао пред сваког истраживача и његов рад поставља додтну
озбиљност на терет, јер дати чињенично тачну слику а при том избегавање
субјективности није нимало лак посао, и одлика је крајње стручности.
Овом
приликом желимо да се захвалимо господину Манићу из Пирота, који је
на један систематичан начин анализирао Равногорски покрет на југоистоку Србије.
Његово дело "Равногорски покрет у округу Пиротском" скида, можда по
први пут када је Пирот у питању, вео тајне са догађаја везаних за Југословенску
Војску у Отаџбини, и дело равногорског покрета у Пироту. Историјски догађаји
попут спасавања савезничких пилота, или саботаже окупаторских ратних планова, у
којима су Равногорци Пирота такође дали свој допринос, само су део онога што
ово издање чини интересантним за нас Пироћанце.
Данас,
свима нама у Србији потребно је духовно помирење и јединство, јер управо у томе
лежи једини могућ пут нашег народа - но, без знања чињеница, признавања грешака
које су чинили сви независно од полиитчке припадности, овај процес се никада неће
покренути. Зато је битно знати ко смо и шта смо, ма шта то значило у
историјском погледу, јер само тако нећемо поновити грешке дедова и нећемо
трагати за оним шта су они открили. Нама у овој социјално трусној земљи,
требају озбиљни људи, попут господина Миљана, који ће на основу чињеница,
крајње објективно и темељито осликати минула времена и приказати их јавности.
Можда ће болети некога истина, можда ће неко ликовати над истином, али бит је у
помирењу и градњи мира и разумевања. Оно што је било грешка нека се не понови, а
на нама је да увидимо то и кренимо даље.
Повереништво
Двери Пирота
Monday 1 October 2012
О „ПРОДАЈИ“ ПРВОГ МАЈА
Пост пето—октобарска Србија
показала се у сваком смислу као држава без перспективе, ауторитета, унутрашње
самосталности, способности за организацијом друштва, и коначно, као држава чији
грађани дефинитивно не верују да ће им икада бити боље. „Демократска
транзиција“ је створила огромни спољнотрговински дефицит, и економију Србије
потпуно руинирала. Лоповске приватизације јавних добара по неким проценама
државу Србију оштетиле су за 15-так милијарди евра – поређења ради, по
информацијама Народне банке Србије, јавни дуг Србије на крају марта 2012.
године износио је 24.1 милијарду евра.[1]
Једино у чему је „деморкатска власт“ била добра, јесте склапање аранжмана са
ММФ-ом, што заправо представља успех у убеђивању поменуте институције да Србији
позајми новац које ће будуће генерације тек имати да врате, наравно уз
вртоглаве износе каматних стопа. Тиме, држава Србија, увевши саму себе у
дужничко ропство, изгубила је већину обележја самосталности и државотворења, и
сада је дужна да игра по правилима оних од којих је узимала новац. Уместо да
економија Србије постане једним одговорним и квалитетним системом који ће
штитити права српских радника и српских сељака, десило се сасвим супротно –
Србија је до гуше угазила у најгори облик лихварског либералног капитализма у
коме је битан само и искључиво профит, при чему се једино задовољавају интереси
крупног капитала и белосветских олигарха који у бесцење добијају српска
национална добра на слободно коришћење без икаквих ограничења. Још један, ко
зна који по реду случај оваквих суманутих експеримената над леђима српског
радника десио се управо ових недеља у нашем Пироту – једна од највећих
пиротских фабрика по којој је Пирот био надалеко познат, „Први Мај“,
приватизована је, и „продата“.
Наиме, почетком септембра ове
године, енглеско-словеначка групација „АХА“ купила је „Први Мај“ на аукцији, на
којој је она иначе била и једини интересент. Цена уговора је, како то медији
наводе, 2.1 милион евра, и то за три производне фабричке хале. По изворима
„Агенције за приватизацију“, приликом првог покушаја продаје фабрике који се
десио крајем јула, цена је била двоструко већа – ради се о суми од 4.113.453,34 евра, при чему је депозит за учешће износио 42.000
евра.[2]
Како купаца на тој лицитацији до крајњег рока – 16.08, није било, одлучено је
да се лицитација прогласи неуспешном.[3]
Само један дан након што је прва лицитација проглашена неуспешном, 17.08.2012 десио се наредни покушај продаје, овога пута
по цени од 2.098.000,00 евра уз депозит десетоструко
већи него претходног пута, дакле
420.000 евра.[4] Три дана
касније, дакле 20.08 2012, објављене су измене услова конкурса, у делу који се
односи на депозит, који је овом приликом смањен на 210.000 евра.[5]
Коначно, 07.09 2012, Агенција за приватизацију објављује да је лицитација за
продају „Првог Маја“ била успешна, и да је фабрика продата за 2.098.000,00
евра. Укупне обавезе купца по „АПР“-у, не постоје, а крајње информације не
казују ништа о депозиту.[6]
Све ове бројке које су овде приказане у виду вредности фабрике и потребних
депозита, резултат су рада „Дил инжењеринг консалтинг“ групе[7],
и она се наводи у заглављу свих ових уговора, па се с правом мора питати –
зашто је та агенција двоструко оборила цену „Првог Маја“, а потребан депозит за
куповину увећала у крајњем пет пута у односу на првобитну вредност, на тај
начин елиминишући потенцијалну конкуренцију? Уосталом, да ли могу грађани
Пирота да сазнају негде о власничкој структури, политичким везама, и намерама
агенција које одређују цене њихових фабрика?
Купац наводи како планира да до
краја ове године запосли око 1100 рандика, углавном оних радника који су већ
запослени у „Првом Мају“. Дакле, суштинског повећања броја запослених у Пироту
неће бити, пошто се не ради о лицима која нису у радном односу, већ о
квалификованом, и сјајно обученом кадру, коме не треба нити обука нтии додатно
усавршавање да би радио. Купац је у том смислу свакако на добитку, а држава
очигледно намагарчена. Но, као стимуланс за склапање овог уговора, држава
Србија се је, преко агенције
за страна улагања СИЕПА, обавезала да за сваког запосленог, купцу плати на
руке по 5000 евра. Уколико „Мура“ испуни оно што је обећала, и заиста до краја
2012-те врати на посао 1100 пиротских радника, рачуница каже да ће од државе
Србије добити 5.5 милиона евра, а да ће тачно 374 пиротских радника остати без
посла (јер, по подацима „Агенције за приватизацију“, фабрика тренутно запошљава
1474 радника). Или, другим речима, у чистом плусу „Мура“ ће бити за 3.4 милиона
евра, а тачно 374 пиротских радника и њихових породица биће у минусу. Уколико у
ову цифру улазе неки други државни стимуланси и бакшиши, „Мурин“ добитак биће
још већи. Лист „Политика“ цитира наводе потпредседник Асоцијације малих и
средњих предузећа и предузетника Милана Кнежевића, да „Мура“ од државе Србије,
за запошљавање нових/старих пиротских радника „Провг Маја“ добија око 6.75
милиона евра. Како год било, цифре су невероватне и од њих се обичном човеку
заврти у глави. Просто речено, реч је о обичној малверзацији, на основу које ће
неко дебело омастити бркове.
Министарство финансија наравно ове
наводе назива тенденциозним и нетачним, наводећи да „Мура“ планира да у
наредним годинама у фабрику уложи око 11 милиона евра. Но, објаснити овакав
купопродајни вратолом, тешко је, чак и ако се поверује у наводе о
инвестицијама. Прво и основно, о каквој се овде „продаји“ ради, ако знамо да ће
након свега „Мура“ бити у плусу око 3.5 милиона евра које ће узети директно из
буџета Србије, то јест из џепова пореских обвезника Србије? Друго, ако знамо да
ће највећи број запослених чинити они који су већ радници „Првог Маја“, због
чега онда „Мура“ има права на субвенцију када она не повећава запосленост у
Пироту већ само поново упошљава оне исте који су до сада радили а које ће сада
отпустити? Треће, зар држава Србија са тих 3.5 милиона евра које ће поклонити
„Мури“ није могла да изнађе трајно решење за „Први Мај“? Тих 3.5 милиона
су заиста могли помоћи погонима „Првог Маја“ који су лоше радили (трикотажа,
трговина), да стану на ноге, и с тим у вези постављамо питање – зар је
поклањање пара и фабрика странцима боље решење?
Сасвим је јасна једна ствар – када
више од једне деценије економију једне земље води једна те иста странка која из
избора у изборе једва прелази изборни цензус, и која се показала као
један од главних носиоца без-националне економске политике, овакви експерименти
као што је овај у вези с „Првим Мајем“; сасвим су за очекивање. Радницима
„Првог Маја“ нико се није обратио са било каквим објашњењем, нити су грађани
Пирота имали прилике да се информишу о томе шта се дешава са оним у шта су они
уложили цео радни век. Фабрички синдикати који су углавном одувек били
продужена рука капиталистичких лихвара које једино занима идеја дубоког џепа,
су листом били за ову приватизацију – од њих није ни било за очекивати да кажу
или ураде било шта што би ишло у корист интереса радника. А радници – па ко њих
шта пита? Они ће до краја године глумити позоришне статисте, и стрепети да ли
ће их нови газда узети под своје. Држава Србија је поклонила странцима још
једно своје добро, а Пирот остаје и даље ту где јесте, град све мањег броја
људи, људи који су без наде и вере у сутрашњицу. Ми из пиротског повереништва
Двери Српских се, као у једној песми питамо – колико то уопште данас кошта
Србија и да ли се на крају можда сви ми налазимо у неком уговору, продати
будзашто и ко зна коме?
Повереништво Двери Пирота
Идеологија хомосексуализма и њене опасности
Данас се иза заступања појединих људских права и слобода крију запарво
лукаво осмишљене идеологије. Овде није проблематично заступати људска права,
поготову темељних права на живот и његово очување. Опасно међутим може бити
када се права и слободе заступају кроз облик идеологизма.
Свака идеологија заступа одређени систем вредности који покушава да
спроведе у дело, међутим немају све идеологије исти утицај на друштво. Једна од
изразито опасних идеологија у данашње време, јесте идеологија хомосексуализма, јер ширењем њених вредности нарушавају
се темељи породичног живота, уноси немир у држави, и ремети свако људско достојанство.
Да би ствар била
јаснија мора се указати на једну важну разлику!
Једно је када се хомосексуализам појављује код појединаца на нивоу слободног
личног опредељења. Тада имамо случај хомосексуалне особе која слободно бира
хомосексуалност као део свог приватног живота, и овде нема идеологије
хомосексуализма, јер све спада у домен интиме и
личног.
За разлику од тога, сасвим је другачије када имамо промовисање
хомосексуализма као система вредности. У том смислу хомосексуализам престаје да
буде само приватни чин појединаца, и прераста у образац живљења који се нуди
другима, и овде већ итекако имамо проблем са идеологијом хомосексуализма.
Зашто је идеологија
хомосексуализма опасна, или зашто је хомосексуализам као идеологија опасан? У идеолошком смислу хомосексуализам не само да жели постати водећи
животни образац, већ и то да постане једина и неприкосновена истина. Хоће да
задобије чврст облик који треба да промени постојеће облике друштвено -
духовног кретања на нивоу сваке
личности. Иде у правцу свеобухватног прожимања, у смислу
да постане слика људске свакодневне
уобичајности.
Појединачни чин хомосексуалног акта јесте слободно, лично опредељење, и
то је ствар приватности појединца. У том смислу сваки појединац има право да
сам бира и одлучује, то је право које се не може одузети никоме, и у погледу
тога не постоји никакав проблем.
Идеолошки хомосексуализам постаје нешто сасвим друго и проблематично,
јер је реч о понуди хомосексуализма као ваљаног али и пожељног друштвеног
обрасца. У смислу идеологије, хомосексуализам има циљ да прерасте у водећу
друштвену категорију која иза себе крије новоуспостављене вредности. Са једне
стране циљ је да ове вредности буду приказане у што бољем светлу како би их
други лакше прихватили, а са друге стране да вешто прикрије и угуши сваки вид
другачијег мишљења. Идеологија
хомосексуализма тежи да постане озакоњена, и тиме открива свој дубоко политички
карактер, који питање хомосексуализма поставља као једно од виталних и
најзначајнијих за целу државу. Све расправе на тему хомосексуализма не
узимају овај идеолошки аспект већ га вешто скривају од очи јавности.
Суштина идеологизације хомосексуализма заправо није у промовисању
појединачних права хомосексуалаца, већ у ширењу и наметању хомосексуалних
облика животних вредности, пре свега младима који су у потрази за својим личним
идентитетом, а потом и свим осталим
појединцима. Дакле, иза ове опаке идеологизације крије се велика подвала
целокупној јавности, јер се под видом заштите људских права крије борба за
успостављањем вештачког друштвено - политичког система.
Творци идеолошког хомосексуализма
радо младима нуде један „модеран избор“. Понуђен је потпуно другачији облик
поимања породице! Можемо овом приликом само да истакнемо велику опасност за оне
који су у фази сазревања, а понуђени су им овакви обрасци. Нјаслабија су деца, и њих посебно имамо обавезу да штитимо од ове
опасности!
Поменута идеологија хоће да успостави нове моралне норме, под видом
„бољег“, такозваног, транспарентног (провидног) друштва. Заговарачи и промотери
идеологије хомосексуализма врше страховит притисак на државну апаратуру како би
прихватила и законски регулисала хомосексуалне заједнице.
После тога на ред долазе и захтеви да истполне заједнице имају законску
могућност усвајања деце. Разуме се да је потреба једнога човека продужење
врсте, али разумљиво је и да се из истополне заједнице неће зачети потомство,
па сада ако већ не може природним путем онда ајде да успоставимо модерни закон
којим ћемо занемарити и урушити целокупну природу.
Посебано треба
нагласити да се такође врши страховит притисак и на целокупно школство како би
се несметано кроз уџбенике и наставу могла промовисати хомосексуална
идеологија!
Јавност још више могу забринути неки од извештаја доктора наука,
психолога и психијатара. Академик др Владета Јеротић у једној емисији изнео је
психолошка истраживања која говоре, да хомосексуалност може бити стечена у периоду
сазревања и индивидуације личности, уколико се у том периоду појаве извесни
проблеми. Јавно подржавају овај став доктор Марић, као и др Миодраг Петровић,
који тврди да хомосексуализам може бити поседица болести. Слични ставови могу
се наћи и код неких западно - европских психолога,
међутим они су потпуно маргинализовани, јер подржаваоцима ове идеологије та
истраживања итекако сметају.
Поред поменутих психолошких извештаја могу се пронаћи и они социолошки
који потврћују да се хомосексуалност може јавити као друштвени, па и политички
револт појединаца, посебно младих. Такође наводи упућују да хомосексуализам
може бити последица слабе друштвене изражености појединаца, то јест њихове
запостављености од стране других. То је изражено кроз потребу да неко буде виђен јавно и то по
сваку цену, то јест да се помери са маргина друштвене анонимности. У том смислу
хомосексуализам поприма облик чисте потребе за егзибиционизмом и јавним
парадирањем.
На основу ових навода
могу се подвући следећа запажања: Пре свега да
је хомосексуализам нешто што се може стећи, то јест да по природи нисте
хомосексуалац а да такав временом можете да постанете. Замислите онда како се
спровођење ове идеологије може одразити на децу у развоју која тек откривају
своју сексуалност? Замислите даље, ако би се дозволило истополним заједницама
могућност усвајања деце, под каквим би притиском била та деца?
Хомосексуални идеологизам чак хоће да редефинише и појмове, па тако да
промени досадашњу формулу брака као заједнице мушкарца и жене. Нова дефиниција
мора да буде прилагођена потребама “модерног времена“ па у складу са тим да
браком назове и истополну заједницу. Јасно остаје међутим да то неће бити лако
постићи, па се стога приступа страховитим притисцима на јавност и улаже новац у
телевизиске емисије, концерте и остале забаве
које промовишу ову идеолошку форму.
Идеолошки облик хомосексуализма управо хоће да понуди један нови облик
живота у коме се хомосексуализам прихвата сасвим нормално без испитивања дали
је то природна склоност појединца или можда стечена особина. То за креаторе
новог система вредности није ни потребно испитивати. Овакав идеологизам пре свега има за циљ да понуди наметнуте друштвене
норме запаковане у облик закона који допушта несметано ширење хомосексуализма и
утицај на младе. Са друге стране има за циљ да осуди и санкционише сваку
полемику на ову тему, кршећи при томе темељне слободе и људска права тиме што
другима забрањује да изразе своје неслагање. Наметање је још очигледније кроз
школство где се деци представља нови систем вредности и темељ „модерног доба“ у
коме морал није исти као раније, а онај стари морал породничног живота се
приказује превазиђеним и застарелим.
Овде је реч о једној веома софистицираној опасности, јер заговарачима
таквог поредка нису битна права хомосексуалаца, већ злоупотреба тих људи зарад
спровођења ове опасне идеологије. О каквој је идеолошкој опасности реч сведочи
и чињеница да када год треба нешто важно у земљи одлучивати, ето случајности да
се у исто то време и покрне питање геј параде. Сетимо се и тога да се питање
права хомосексуалаца најчешће покреће када треба решавати горућа питања, а пре
свега питање Косова и Метохије.
На крају проблем нам је
јасан, а решење је близу, готово пред носем.
Идеологија
хомосексуализма је једна од најсофистицарнијих
опасности у данашње време, и док Србија гладује, а други је комадају, неко
треба да врши додатне ударе ширећи немир и ову опасну идеологију.
Пред наведеном опасношћу не смемо седети скрштених руку, већ морамо да
истакнемо и свој глас, а то је да не желимо да наша деца уче како је
хомосексуална орјентација нормална природна орјентација и да се ради о
„варијетету људске природе“ Имамо разумевање за проблеме ЛГБТ особа, али смо
против афирмације идеологије хомосексуализма. Тражимо да се забрани промоција
хомосексуализма малолетним лицима. Захтевамо да се заштите природне породице и
јавни ред и морал.
Повереништво Двери Пирота
Subscribe to:
Posts (Atom)