Лекција претраге порно и геј сајтова

Саопштење за јавност Двери Пирота поводом откривања порнографских и хомосексуалних адреса у уџбенику за осми разред издавачке установе "Едука"

Један наш мудри човек приметио је да геј-парада, по државној па чак и државотворној важности која јој се придаје, неодољиво подсећа на неку од оних чувених војних парада негдашње Југословенске народне армије, те да је права штета што данас на свечаној трибини испред Скупштине не стоје генерали и сви високи државни званичници на челу са маршалом Тадићем да са поносом пропрате своје нове оружане снаге, своју елитну јединици чији су питомци, како то обично бива, увек и у свему повлашћенији од обичних смртника.

У овој пошалици, на жалост, итекако има истине нарочито када сагледамо наш "реформисани" систем одбране али и права породиља, инвалида, болесника и свих осталих који немају ту срећу да припадају једној од елитних (тј. званично-угрожених) сорти о којима режим у Србији изгледа једино и брине. Заиста, хајде за промену да уместо срцепарајућих прича о спутаној геј-сексуалности (којој очигледно није довољна спаваћа соба) погледамо какве су њихове привилегије и докле сежу њихови утицаји. Познато је њихов лоби мења државне законе и влада филмском индустријом (има ли филма "А" продукције у којем је геј приказан као негативац?), њима је сасвим наклоњена савремена (анархистичка и антипородична) култура, њих као принцезе на зрну грашака чувају овоземаљски владари, исти они који прождиру и сатиру све неподобне, све који се не уклапају у догмате њихове мрачне и сурове религије. Над њиховом угроженом судбом се и наше власти као и многи наши квази-опозиционари толико потресају да од силне медијске туге просто не могу да се усправе, осврну и пусте бар једну своју лажљиву суза ка распетом Косову где разуздани шиптари, чини се, просто из забаве, као у дивљач пуцају на незаштићене и голоруке Србе.... И још много тога је њихово у овој земљи и свету и просто је бесмислено и мучно писати о њима и њиховој угрожености док Срби на Косову зебну на барикадама остављени, понижени и заобрављени.

Једини разлог нашег писања и враћања на ову мучну тему јесте једна вест која нас је као родитеље потресла и још више утврдила у уверењу да се овај незасити анархо-геј легион све снажније и све дрскије обрушава на оне најсветије, на оне најдивније, на оне најчистије становнике ове загађене планете - а то су наша деца. Наиме, пре неколико дана, кроз медије је протутњала језива вест: неко од деце или родитеља је пронашао у уџбенику техничког образовања за осми разред издавачке установе "Едука" (дакле, ни Министарство просвете, ни стручни тимови, ни просветни савети, ни заводи за унапређење, ни директори школа, нико од њих ништа није видео...) лекцију о претраживању интернета у којој се нашој деци спонтано нуде пречице преко којих могу да стигну до три порнографска сајта, од којих је један, наравно - хомосексуални. Вест је на крају стигла тамо одакле је и пропуштена, до министарства, које ће сада, под притиском јавности, морати да повуче спорни уџбеник...

Ако верујемо Вајнингеру (а требало би јер му и мудри патријарх Павле верује) када каже да у свакоме човеку постоји одређени процентат супротног пола, и да недостатак мушкости у себи човек решава налажењем жене која баш толико супротног у себи има (те су зато чести и успешни бракови између нежних мушкараца и отреситих жена, али и отреситих мушакараца и кротких жена), ако верујемо њему и да овај проценат никада није већи од 50 посто, те сваки човек има Богом дану слободу по којој може да се избори са овом слабошћу или да крене супротним путем (који наш патријарх назива "потпуном девијацијом"), ако верујемо и знамо, дакле, да је свако (пало) биће рањиво по овом питању, а нарочито деца у пубертету - смемо ли ми родитељи да не бринемо? Сетимо се каквим су примерима јунаштва наши преци снажили мушкост својих синова, и каквим су примерима пожртвоване нежности и љубави матере богатиле своје ћерке (и вероватно несвесно, и код једних и код других оно супротно стишавали), а затим отворимо своје родитељске очи и погледајмо шта стишавају а шта поспешују у психама наше деце геј-параде, Едукина геј и порно едукација, анархистичка култура (чији су идоли подивљале жене и феминизирани loser-и), и сагледајмо чему води увођење негације полова у школама, у друштву, у родитељству!

Шта нама родитељима још треба да би смо се пробудили!? Да ли да чекамо да нас наша рођена деца, не изборивши се са овом слабошћу, сама напусте или можда чекамо да их од нас власти (законски!) отму због једне заслужене васпитне пљуске, а затим доделе примерним хомосексуалним паровим? Хоћемо ли скрштених руку да седимо и чекамо да нам на вратима закуцају државни отимачи, исти они који нашу децу свакодневно туку и пребијају медијском, образовном и просветном порнографијом, сатанизмом и анархијом и државном нарко мафијом која их пред свим србијанским школама са осмехом вреба?

Хајде, родитељи добри и чедољубиви да се и ми мало усправимо, хајде да се и ми мало наљутимо, хајде да ми њих претекнемо и на њихова врата први закуцамо и отмемо једном за свагда своју рођену децу од ових просветних разбојника, од ових медијских силеџија, од ових друштвених лицемера и лажних хуманиста, па на крају и од маршала Тадића и његових оружаних снага. Хајде до пролећа да саградимо једне велике, снажне и широке Двери у свакоме граду земље Србије кроз које можемо - по закону - све скупа да их избацимо, из својих душа, из своји домова, из свога потомства. Амин!

Повереништво Двери Пирота

Прва хуманитарна акција Двери Пирота

Саша Јовановић који са својом супругом и сином живи као подстанар у Тимочкој улици у Пироту, поред своје мукотрпне борбе са тешком болешћу (дијабетесом), упоредо води и борбу за голо преживљављавање своје породице. На позив Двери Пирота одазвали су се добри људи те је обезбеђен шпорет и огрев за предстојећу зиму, као и фрижидер и креветац за његовог синчића. Захваљујемо се свима који су се одазвали и молимо све благочестиве Пироћанце да се у што већем броју одазивају у будућим акцијама, али и да нас упућују на оне најугроженије којима је помоћ неопходна.

Повереништво - Двери Пирота

Ко су Двери, а ко су Звери

Данас, 20-ог октобра 2011, тачно је двадесет дана протекло како су „Н.Н.“ починиоци у Нишу мучки и под окриљем ноћи насрнули на нишко повереништво „Двери“, којом приликом је скинута и однешена државна застава Србије, а на зиду поред улаза у повереништво написани графити увредљиве садржине. До сада, нити једно саопштење поводом овог догађаја није дато, нити је јавност обавештена о томе докле се стигло са истрагом, и да ли је уопште покренута. Пошто ми из пиротског повереништва „Двери“ држимо да је напад на државну заставу кривично дело за које мора постојати нулта толеранција пред законом Србије (онај напад упућен нама ћемо прогутати, као и многе до сада), осећамо да смо дужни указати на неке ствари.

У јеку медијске хистерије везане за (не)одржавање срамне маскараде коју неки називају „парадом поноса“ у Београду, десило се пар догађаја који нису били медијски пропраћени ни изблиза у оној мери у којој би требали бити. Очито да је бљутава политичка коректност пустила своје корење и у медијима, и да се врло свесно оне вести које су „шкакљиве“ не пуштају превише у етар. Такође је очито и да су „Двери“, као најжешћи противници одржавања параде срама били често на мети оних који на себе воле да каче етикету „бораца за људкса права“, као и то да ти напади по правилу не добијају онолико медијског простора колико би то требало. Постављамо питање – зашто се у овим случајевима не говори о насиљу? Где су они чија су уста пуна „толеранције“, и „права на слободу окупљања и говора“? Да ли ћемо погрешити ако изустимо да је разлог томе, проста чињеница да је та и таква демократија о којој нам непрестано говоре са тв-а, само за одабране (у чије редове „Двери“, али и већина нормалних, здравомислећих Срба, не спадају)?

И сам поглед на реторику која је искоришћена за ово недело, пажљивом посматрачу социо-политичких догађаја у Србији довољан је да закључи о чему се овде ради. Зна се врло добро који су ти који данас у Србији на себе каче етикете „бораца против фашизма“. Зна се такође да ти „борци“ налазе да је најлакше блатити политичке противнике простом методом упирања прста, и викањем „фашиста!“. Без обзира што је став „Двери“ по питању фашизма више него јасан, ове „борце за људска права“ очигледно то не занима. За њих је фашиста сваки онај који не иде у линију њихових теорија о Карлу Марксу као врхунцу светске мисли, сваки онај који није спреман да у име некакве „светске револуције“ пристати да погази све своје, сваки онај који и даље слави славу, и обрађује своју њиву. Овом накарадном логиком, највероватније је творац ових натписа мислио да ће, у духу `45-те, бити у стању да народни покрет „Двери“ скрене са свог пута.

Такође, тон у коме је ова порука написана, јасно говори о психолошком склопу личности аутора. Недвосмислено, поручено је да они који се са њима не слажу, имају да се покупе и да оду. И то зашто? Јер су „секта“, „фашисти“, „мрзитељи“, и за њих у њиховој визији идеалног друштва места нема. Они су ти који су исправни, који ће „класним ратом“ прочистити свет, и ширити своје „братство, једнакост и љубав“. Питање је само које ће методе користити у ову сврху, но имајући у виду константне нападе на активисте „Двери“ у последњих пар месеци, и овакве поруке мржње, можемо само да претпоставимо. Свакако, овим идеолошким наследницима комунистичких агитатора, који су после Другог светског рата побили и побацали у јаме на стотине хиљада Срба без суђења, и на основу клевета, ништа није страно.

Међутим, треба нагласити да ово није ни изблиза једини „напад“ на „клерофашистички сектор“ града Ниша. Интересантно је подсетити се једног од транспарената окачених за Богојављање на нишком кеју, и еуфорије у „НВО“ медијима поводом ове вести, пример врло добро знаних е-новина[1]. 

Наравно, не ради се овде ни о питању пореза, нити су особе са ове фотографије неки вајни економисти које интересује имовинско стање појединих свештеника цркве, нити пак филозофи које интересује питање односа верских установа према држави, а тиме и питање пореза. Ради се о једном свеобухватном погледу на улогу религије у животу, о ниподоштовању верских традиција, о директном удару на традиционално васпитање и духовност народа. Другим речима, у питању је једна нихилистичка струја коју Империја већ дуго времена користи за растапање старих система вредности, и прављење новог сиво-масног конгломерата безличног, бездушног и безбожног човечанства, отргнутог од породице, племена, нације и Бога. Експоненти Империје не бирају речник, нити методе које ће користити у борби против непријатеља („фашиста!“).                                                                                                                             

До које мере безобзирност оваквих гласноговорника „људских права“ иде, илустроваћемо са још пар примера. На жалост, један такав случај десио се уочи Божића у нашем мирном Пироту. Наиме, опет ти исти „Н.Н.“ починиоци, бесрамно су ишарали зидове градских цркава у Пироту. Порукама „бандо црквена“ исписаним на улазима двеју пиротских цркава, јасно су ставили до знања ко су и за шта се боре. Утисак су додатно појачале и ове стиховите пароле, од којих су неке још одмах прекречене, а неке остале да ваљда овом народу објасне да, у очима аутора, и није баш вредан нити интелигентан.

Овде на ум пада врло добро позната сцена из једног од Булајићевих партизанских филмова када четници, заједно са Немцима, затварају народ у цркву коју потом пале. Ако се некадашња удбашка пропаганда служила таквим манипулативним методама, ми можемо само закључити да данашњи нео-комунисти и њихови медијски и финансијски спонзори, нису много одмакли.

Томе у прилог, подсетићемо и на случај из Јагодине, када су, како је „Б92“ пренео с нескривеним ликовањем, „лезбејке Јагодине узвратиле ударац“[2]. А како су „оне“ то „узвратиле“, види се врло јасно. Поигравањем са основном максимом Хришћанства, преправљеном у „љуби ближњу своју“, са две чврсто загрљене женске особе, на улазу у Православну цркву Јагодине. Аутор овог текста не може а да не запита, због чега извесни медији у Србији овако нескривено подржавају скрнављење верских објеката и извргавање руглу верских осећања Православног народа у Србији, и овакав говор мржње, ако се на другој страни, како то воле да кажу, против таквих ствари боре?

Неко би могао поставити питање – шта је то што повезује догађаје у Пироту и Нишу, са овим из Јагодине? Одговор је врло очит, само ли се присетимо прошлогодиње „параде поноса“, одржане између осталог, уз подршку Франка Ван Далена, оптуженог у Холандији за злостављање деце.

Јасно је дакле, да за „директну акцију“, активисти „ЛГБТ“ покрета имају директну подршку активиста анархо-синдикалистичке иницијативе. И то је ствар врло добро знана, и овде на југу Србије. Само је проблем то што је ово политички „некоректна“ истина, коју медији по правилу игноришу, а када то не могу учинити, као што је случај с нападом на нишке „Двери“, саопштења су штура и на њих се врло брзо заборавља. Због чега држава толерише овакве ствари, то је већ питање за њене носиоце. Министар Србије који стоји испод натписа „смрт држави“, то је заиста призор над којом се треба замислити. Прећутани напади на активисте „Двери“ по Српској Војводини током потписивања петиције против одржавања геј-параде, такође јесу ствар над којом заиста треба поставити питање – због чега се на једној страни насиље осуђује, а на другој преко њега ћутке прелази, па чак и одобрава? Због чега је вест о избоденој девојци у Београду[3] повод за реаговање свих политичких чинилаца, а вест о нападнутим активистима ДСС-а[4] скоро и да не налази простора у медијима, ако знамо да су оба ова догађаја ствар која се не сме дешавати у Србији? Или можда то неко жели да нам поручи нешто другачије?

Да закључимо ствари, и бацимо карте на сто. За сва ова дешавања одговоран је „НВО“ сектор, оличен у „ЛГБТ“ и „анархо-синдикалним“ експозитурама, подржаним и финансијски и логистички од стране разних иностраних фондација, и медијски пропраћеним од стране тзв. „независних“ медија. Управо оних чија су уста пуна слободе и толеранције, али када се ради само о другима, који нису Срби Православне вере.

Оно што ми као пиротско повереништво „Двери“ можемо рећи јесте, да нас овакви напади, под окриљем мрака, ма како били безобзирни, неће поколебати у намери да вратимо веру у срца опљачканих, понижених и прегажених Срба. Напротив, бићемо још гласнији, јаснији и решенији да унесемо топлине у срца свих српских домаћина.

Такође, позваћемо органе реда, да не затварају очи, и да не попуштају под политичким притисцима, већ да свој посао, у овим случајевима одраде до краја, ма како се извесни кругови бунили. Знамо да сте под пресијом, али као експоненте државе, ми верујемо у вас.

И на крају, уколико је то могуће, позваћемо пре свега оне медије, промотере „слобода и једнакости“, да још једном размисле шта раде, и да се при свом извештавању руководе искључиво принципима новинарске и људске етике. Јер за све што се буде догађало, кривицу ће, као промотери оваквог начина мишљења и деловања, несумњиво сносити и они.  

С вером у Бога,

Повереништво - Двери Пирота

---

[1] http://www.e-novine.com/drustvo/44025-Svi-plaamo-porez-zato-crkva.html

[2] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?dd=19&mm=09&nav_category=12&nav_id=543159&yyyy=2011

[3] http://www.021.rs/Info/Hronika/Izbodena-devojka-zbog-LGBT-majice.html

[4] http://www.mondo.rs/s220833/Info/Hronika_i_Drustvo/Napadnuti_aktivisti_DSS-a_na_Dorcolu.html

Химна ЗА Живот Србије

 Химна ЗА Живот Србије

Драга драгом шапнула
Синоћ сан сам уснула:
Ратник неки велики
крсташ барјак виори

Застава је ватрена
Из борбе донета
Окрете се ка мени
Твој ме поглед скамени

Устај драги време је, Србија те сад зове
Ја ћу кућу чувати, ти се немој плашити

Твоје речи љубави,
Тињају и у мени
Идем, драга, не брини
Србију ћу бранити

Децу нашу чувај ми
Истину им пренеси
Живот нећу жалити
Србију ћу спасити

Ново време долази, време праве љубави
Устали су сви Срби, дају живот Србији


С њиве сељак говори
Србију ћу хранити
А и радник прозбори
Окове ћу разбити

Српска војска говори
Свети Саво, помози
Свети Срби са Савом
Молитву су вазнели

Помози нам Боже Ти, подај живот Србији
Грехове нам опреости и спасење подари


Са њим или на њему
И по Божјем закону
И ја идем у борбу
За Србију вољену

Само слога спашава
Ал' и спремност челична
Отаџбина Србија
Породица велика

Покрени се Србине, ЗА живот Србије!
Цело Српство дигло се, ЗА живот Србије!

Догађаји - промоција филма "Клетва" у Пироту

Двери Пирота Вас позивају на

ПРОJEKЦИЈУ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА

"КЛЕТВА"

Документарни филм „Клетва“ је својеврсна ретроспектива зла, па чак и више, с обзиром да открива његов узрок и илуструје последице очите у животу, како појединаца и породица, тако државе и целокупног човечанства. Он се бави снагом људског ума, јачином ријечи, изговорене или неизговорене, те духовном силом којом је обдарен човјек да може пренети на своју околину добро или зло, зависно од избора. А изборе и одлуке доносимо свакодневно...

ЧИТАОНИЦА ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ПИРОТУ

Петак, 28.10.2011

Почетак - 19 часова 

Повереништво - Двери Пирота

Ко финансира Двери Српске?

Ових дана се подигла велика мистерија око извора прихода Двери Српских. О
томе је нарочито бринуо напредњак Александар Вучић, а Марко Караџић из ЛДП-
а се, чувши да се Двери финансирају из сопствених прихода и продаје часописа,
громко насмејао у једној јутарњој емисији на Пинку, просто у неверици да тако
нешто може да изјави неко ко жели да уђе у круг отменог и раскошног страначког
света? Заиста, ко финансира Двери Српске? Ко стоји иза њих? Које стране владе,
који тајкуни, који нарко-дилери а да нису већ лепо укомпоновали своје интересе
у постојеће страначке буџете? Где се то Дверјани хране када их нико не виђа
у скупим ресторанима? Чиме ли се возе и како се уопште крећу без скупих
страначких аутомобила и гломазних бадигардова?

Ево пробаћемо ми, увек штедљиви Пироћанаци, да одговоримо и бар делимично
разрешимо мистерију, не ради горе поменутих силуета части и поштења, већ
једино ради оног годинама понижаваног и вараног народа којег би сада ти исти још
једном да преваре наметањем сумње у поштење Дверјана, а све у циљу ометања
невероватно брзорастућег народног поверења у Двери Српске.

Дакле, наш пироћански трошковник каже:

1. Петицију против геј-параде смо поставили на штанду импровизованом од једне
металне полице и једног пластичног стола, а натпис смо добили скоро па бесплатно
од штампара који нам је, прочитавши текст који је излазио на плотеру - наплатио
само хартију.

2. Салу за трибине и промоције смо више пута до сада добијали од појединих
пиротских јавних установа, увек бесплатно, на чему им неизмерно захваљујемо.

3. Сабирамо се и договарамо у нашим домовима и радњама, чујемо се преко
личних телефона, користимо сопствене аутомобиле (и бицикле) за превоз.

4. Почетком септембра угостили смо наше драге госте Бошка Обрадовића,
професора Драгишу Бојовића и Сашу Илијића за трпезом на којој су наше вредне
домаћице послужиле пиротске специјалитете: овчији сир са старе планине,
ручно "сукану баницу", и домаћу ракију (а за пиротско јагње морају још много да
се покажу).

Дакле, ништа америчко, ништа руско, ништа тајкунско, ништа из сумњивог
невладиног сектора, а све наше, све домаћинско (па још и укусно) - чисто српски
пројекат.

Тако смо до сада, тако ћемо и на даље, ако Бог да. Но сада и ми имамо право да
питамо оно што водитељица горе поменуте емисије није смела да приупита:

Ко вас ЛДП-овце све ове године (тј. пре и после пада Шилерове) финансијски
припомаже? И ко спонзорише данас Народњаке да се сада, када је идеја евро-
демократије од народа коначно презрена, поигравају и манипулишу са најсветијим,
родољубивим народним осећањима? Ко плаћа ваше страначке (и настраначке)
активности, ручкове, локале, рачуне, путовања...? И ко све вас жуте и шарене,
напредредне и назадне, либерале и квази-родољубе, финансира да више од десет
година урнишете ову јадну државу и још јаднији народ? Чијега ли ви`леба једете
док села пропадају, док незапошљени по бироима скапавају, док странци будзашто
купују постројења и погоне, изворишта и оранице? Ко вас плаћа да у белокужној
Србији медијски и парадно годинама уздижете хомосексуализам изнад породице
и раскалашну риалити порнографију изнад униженог мајчинства и домаћег
васпитања?

...

Грађани (и глађани) Србије! У овој земљи нема више позиције и опозиције, нема
народних посланика, нема народних власти. Сви су њихови и све је њихово. А
много је више нас који смо им туђи, који смо од њих унижених, обесправљених,
годинама лаганих и застрашиваних. Зато - пробудимо се и укључимо се.

Ако немате повереништво Двери у вашем граду - створите га, ако имате - оснажите
га. Ко има салу за трибине и договоре нека је уступи. Ко је домаћин - нека угости.
Ко је поштено радио и постигао - нека саветује, нека предлаже, нека планира
домаћински развој свога краја...

Пролеће је близу и Васкрс је близу. А да ли ће у Србији већ једном да васкрсну
правда и поштење, привреда и село, рађање и породица, то највише зависи - од нас
самих.

Повереништво - Двери Пирота

Добродошлица

Поштовани пријатељи,

Добродошли на интернет блог пиротског повереништва народног покрета "Двери". Ова страница ће бити посвећена промовисању идеје "Двери" у Пиротском округу, и остваривању контаката са свима које идеја нашег покрета привлачи. У наредном периоду трудићемо се да вас информишемо о нашим активностима, и свему битном везаном за наш рад.

С вером у Бога,
Повереништво - Двери Пирота.