СИРИЈА

Оно што је пре две године започело као наводни социјални бунт у Сирији против владајућег режима председника Башара ел Асада, а наставило се избијањем грађанског рата између владајућег режима и, углавном милитантних исламиста, ових последњих дана лета 2013. године по свему судећи улази у свој крвави епилог. Западне земље, предвођене Америком и Британијом, изгледа су решене да на своју корист разреше овај конфликт. Још једна војна интервенција, то јест свргавање легалног режима једне суверене и самосталне земље, је на видику. Повод је, као по већ добро виђеном и у више наврата опробаном сценарију, наводни злочин владе Сирије против „побуњеника“, и употреба хемијског оружја. 

Сама чињеница да је у овом сукобу дошло до ове крајње границе људског зверства, само је показатељ у ком је стадијуму дашашње човечанство. Ко год да је ово урадио, заслужује презир. Али посматрајући дешавања на глобалној политичкој сцени, а посебно она која су и на нас саме имала огромне последице, не могу да се отмем утиску да између извесних дешавања постоји одређени континуитет. 

За ратове током 90-тих на Балкану, два су догађаја имала пресудни значај – Маркале, и Рачак. Први је довео до бомбардовања Срба западно од Дрине, од стране западних земаља. Други је довео до бомбардовања Србије и Црне Горе. Изговор је у оба случаја врло сличан – запад је тражио повод да се умеша, и добио га је, на најгротескнији начин. Ова два злочина која се приписују Србима тек ових дана се полако расветљавају, а све је више оних који јавно говоре да српски народ није кривац (додуше, већ пуно раније у случају Рачка ово је изнесено у јавност). Међутим, само ово сазнање у овом тренутку није од неке практичне користи, јер је запад испунио свој злочиначки наум на овом простору, а с обзиром да велике мајсторе лажи и преваре истина никад није ни занимала сем уколико није у служби њихових прљавих циљева, она ће остати скривена у понеком уџбенику, или ће и бити заборављена. 

Следећи овај принцип, запад је на сличан начин поступио и у случају Ирака. Под изговорм да Ирак поседује оружје за масовно уништење, Ирак је нападнут, владајући режим је свргнут, а председник Садам Хусеин ритуално обешен. То што оружје за масовно уништење није нађено у Ираку, ни тада а ни сада није интересовало готово никог од западних званичника. Дивљачко иживљавање америчких маринаца над Ирачанима добро је забележено, али починиоци ових бестијалности добијају само укоре, и у најбољем случају, бивају разрешени с дужности, и послати на друга места. 

Такође, врло је индикативно што западни медији готово у целости игноришу варваризам америчких војника на територији Авганистана. Навешћу само један случај од пре пар месеци, када је, „грешком“, амерички авион отворио ватру на Авганистанце на једној свадби, и том приликом усмртио око 40 цивила – жена, деце, старих, младих, невиних људи, који су убијени на правди Бога, а о чему, понављам, није било никаквог извештаја у јавности. 

„Арапско пролеће“, то јест свргавања владајућих режима земаља Африке и Блиског Истока, само је добро изрежирана фарса западних обавештајних служби, у циљу свргавања неподобних, и постављања послушника. Излишно је говорити како ове земље нису добили ништа од прокламованог благостања и обећане демократичности. Примери Египта и Либије говоре сами за себе. Америчке бомбе / читати - доносиоци демократије, оставиле су за собом пустош, разорене економије ових земаља, ко зна колико мртвих и унесрећених, и велик број потенцијалних нових жаришта која се у сваком, пожељном тренутку, могу потпалити. Сем тога, индикативно је како су управо ти „побуњеници“ које западни медији толико „воле“ заправо у свим тим случајевима ништа друго до обична руља верских фанатика, повезаних са Ал-Каидом. Управо ово наводи на закључак да је поменута терористичка формација заправо креација западних служби безбедности, а да је сва фарса о рату запада против „тероризма“ ништа друго до маска за заузимање територија, и по свој прилици, борба за контролу над међународним тржиштем наркотика, као и нелегалне трговине органима, оружјем, и људима.
 

Што се Сирије тиче, треба поставити следеће питање – како то да се запад није ниједном речју огласио о, примера ради, језивим призорима дивљака који једу делове људских тела раскомаданих сиријских војника? Зашто запад ћути о трагедији која се дешава Хришћанима у Сирији, и због чега је за запад војна формација која изводи ништа друго до терористички бунт против легално изабраног режима једне земље, поуздан партнер?

 

Адванце, фото: Елена Набил Ал-Хамес – Једна од две девојчице убијене од стране исламиста 11. августа у нападу на православне ходочаснике

Нама у Србији ово је јасно – формације попут ОВК, и садашњих „побуњеника“ у Сирији, за запад су једно те исто - топовско месо које се може добро искористити у прљаве циљеве.

Да ствар буде још тежа, извештаји Карле дел Понте који казују да „има врло јасних индиција да је хемијско оружје у Сирији употребљено од стране побуњеника“, по свој прилици бивају потпуно игнорисани. Као што ће бити и игнорисани извештаји појединих званичника Стејт Департмента[1], све у циљу спровођења оног што је ко зна када и где већ договорено.

Каква је то злочиначка сила која поступа на овај начин, да убија људе, а онда то убијање представља као изговор за даље убијање? Шта су друго ти злочинци који прибегавају таквим поступцима, ако не ништа друго до слуге самог ђавола? Шта год се на крају испоставило и ко год да је крив, зар је запад Богом дан за светског кадију, и зар је за "цивилизовани" запад једини одговор на убијање још убијања?

Најновији извештаји казују да су „САД спремне за напад“. Овим целокупна фарса добија свој коначни епилог. Добитник Нобелове награде за мир, чије су номиновање поздравили и многи усхићени локални европејци, Барак Обама, овим показује да није ништа друго до клон Џорџа Буша. Такође, овим се показује да је и сама улога америчких председника театрална, и да су они само лутке, параван иза којег делују они који заиста управљају целим светом, и који су у својим злочиначким главама већ смислили све. 

На крају, мора се назначити још једна ствар. Све ово што се дешава део је велике глобалне игре, која се на крају мора завршити на Русији. Русија, ако јој је заиста стало до своје будућности, мора престати са својом улогом пасивног посматрача и критичара запада, већ заиста треба урадити нешто. Лично бих био најзадовољнији ако би се испоставило да је Сирија опремљена одбрамбеним противавионским системима руске производње, али је ово мало вероватно, обзиром да се кукавички запад никада не би решио да нападне циљ који би га коштао пуно сопствених живота – за животе својих драгих „побуњеника“ ионако не мари, јер га не коштају ништа, а има их ионако у изобиљу. 

Нама једино остаје да преко медија одгледамо и последњи чин ове прљаве драме. Свет у својој покварености даље незадрживо хрли у пропаст, а ми Срби још једном морамо добро размислити - да ли једном Православном и Светосавском народу приличи да жели да буде део ове скупине убица и материјалистичких профитера?

Дејан Алексовски
Поверништво Двери Српских у Пироту

---

[1] http://www.rts.rs/

Аерозагађење у Пироту, извештај број 3

Поштовани Пироћанци,

Масовни проблеми са респираторним органима нису баш уобичајени за ово доба године а нама се управо јављају забринути грађани са таквим потешкоћама. Једна особа је добила упалу плућа без икаквих предзнака и без повишења температуре а добила је и алергију те сада једно друго поспешује... Шта може да буде узрок томе сем затроване хране или затрованог ваздуха у коме има алуминијума, баријума, мангана, ЕДБ-а за које упућени тврде да се налазе у хемијским траговима?

Фотографије изнад Пирота смо забележили 16. августа, затим на Преображење, па онда 21. и 22. августа и нарочито данас 24. августа у суботњи пијачни дан. Одабране снимке шаљемо у прилогу а ви нарочито обратите пажњу на онај у коме смо црвеном четкицом уоквирили авион који је у даљини иза себе испустио јасно исечен траг што никако не може да буде продукт рада авионског мотора.

У имену сваке фотографије налази се датум и тачно време њеног настанка. Рачунајте да је просечна брзина падања садржаја хемијског трага на тло од 10 до 48 часова, под условом да нема кише.

Међународни фестивал родољубља

Увек ми је било жао људи који олако одбацују родољубље сматрајући га непотребним и штетним. Такви и не знају да су са родољубљем бацили у смеће и саме себе и да је и њихова свечовечанска љубав тог трена постала обична шарена лажа. Заиста, може ли неко да искрено воли свог суседа ако себе презире и своје имање руши и пустоши? Може ли неко да се радује туђој деци а да нимало радости за своју чељад у себи не налази? Може ли такав да поштује туђе родитеље ако се својих одрекао и ако их непрестано вређа и жалости? И може ли неког да разгали лепота расцветане баште у суседној авлији ако он ничег лепог не налази у у свом рукосаду? 


Може. Али једино ако му је мозак испран идеологијом савременог света која тражи од човека да омрзне себе и свој народ, и своје претке и своје обичаје и своју авлију,  и да обожава тамо нешто у даљини, нешто што и не постоји  ... Жалосно је да нам оваква шизофрена  и суицидна осећања намећу управо они народи који су измислили колонијализам, фашизам, нацизам, сатанистички комунизам, народи који су чак и од канибализма француске револуције начинили узвишену идеју, који и дан данас подмукло "бране интересе својих држава" у Египту, Сирији, Ираку... проливајући крв невину, крв дечију. Управо такви нас данас штите од својих поганих изума стављајући нам притом омчу око врата а ми никако да се одлепимо од њих и загледамо у своје двориште где нас чека заборављено Светосавље и заборављени Свети Сава. Његово родољубље никада није било сукобљено са његовом љубављу ка другим народима, није јер је извирало из светог Православља а не из надмене саможивости западног света. Он је генијално успео да хришћанску максиму "љуби ближњег свог као самога себе" преведе и оствари на међународном плану те је своју очинску љубав ка Србима пројектовао и на Бугаре, и на Грке, и на Јермене, и на Мађаре и на све народе света, налазећи у свима јединствену раскош и лепоту.
А управо су оваква, светосавски племенита осећања бујала у свим Пироћанцима који су одлучили да четири топле августовске вечери проведу на Омладинском стадиону у време одржавања десетог Међународног фестивала фолклора. Организатори су нас просто убедили да можемо без имало самопрезира волети и друге народе и њихове културе. Дивне уводне речи са непрестаним позивом да се угледамо на наше госте и њихово снажно родољубље, мајце са натписом "СРБИЈА" на леђима тих истих гостију, као и србско коло са којим је затворен фестивал а које су играли фолклорни ансамбли свих гостујућих земаља, били су прави мелем на тешке озледе наших националних осећања. Били смо цела четири дана поносни Срби и поносни Пироћанци а истовремено, успели смо и да се радујемо нашим гостима, да уживамо у луцидним играма раздраганих Кинеза, да се насмејемо "шољћањима" веселих Словака, да просто запламтимо уз  ватрене Аргентинаце који су сваки сплет игара завршавали аргентинском химном и подизањем националне заставе! Наша браћа из Модре Стијене су нас подсетила на великог Његоша и  гусле, чудесни иструмент који наслућују наше библијско порекло. Јермени су нам одржали праву презентацију пркосне снаге и слоге с којима су успели да преживе многе турске геноциде и остану своји на своме. Просто је и невероватна сличност њиховог фолклора и њихове народне ношње са нашим средњевековним. 

Хвала Дому културе на овом величанственом догађају. Хвала садашњем директору али и свим пређашњим зато што су уинат проклетом србијанском правилу "не могу ништа да саградим док затечено не порушим " овај Фестивал одражали читаву једну деценију, и не само одржали већ из године у годину изграђивали и улепшавали, остављајућу на њему лични печат своје бриге и своје љубави. Хвала водитељу Слободану Пејчићу на дивним уводима и поучним најавама које је увек зачињавамо својим врцавим хумором. Хвала и свим радницима Дома културе на беспрекорној организацији и приступачним улазницама (које деца и сиромашни нису плаћали). На крају, хвала вам свима на исказаном родољубљу, светосавском и свечовечанском, којим сте оплеменили и свој град и своје суграђане и све госте из ратзних земаља који су долазили у наш град са великим подозрењем и предрасудама а одлазили увек широког осмеха и пуног срца. 

Жељко Перовић

Фотографије начинила Тањица Перовић


Напомена: овај текст биће објављен у септембарском броју локалних новина повереништва Двери Српских у Пироту. 

Акција: Отворимо канцеларију Двери Српских у Пироту!

Поштовани пријатељи,

Наш покрет нема тајкуне који би нам плаћали закупе локала и плате. Нема их јер не жели да има посла са онима који већ деценијама некажњено уништавају нашу привреду и економију. Њих нико не санкционише управо зато јер они својим непоштено стеченим новцем плаћају партијске расипнике и дангубе који их заузврат, ослобађају сваке одговорности (или праве позоришне представе од хапшења, чисто да би обманули народ).

Овакав наш став даје нам велику снагу и независност какву ни један политички покрет у Србији нема. Међутим, са друге стране, све наше акције зависе искључиво од добровољних прилога нас неколицине најактивнијих чланова пиротског Повереништва што често пута није довољно те су и многе лепе замисли из тог разлога остале неостварене. Зато вас позивамо да нам помогнете у намери да Пирот након три године од оснивања Повереништва напокон добије канцеларију која би, осим за текуће састанке, била веома корисна и за нека мања предавања, пројекције, трибине, дружења... Канцеларија би била наша баш колико и ваша.

Унапред захвални,
Двери Српске - Пирот

Аерозагађење

На захтев многих забринутих грађана покрећемо на блогу Двери Пирота тему о аерозагађењу над Пиротом. У почетку ћемо ту само постављати ваше и наше фотографије на којима су забележени хемијски трагови над нашим градом, а затим ћемо упоредо пратити и све евентуалне последице ваздушог екоцида и геноцида тако што ћемо у данима након запрашивањима прикупљати резултате из надлежних здравствених, агрономских и метеоролошких установа. Позивамо вас да нам у томе помогнете својим прилозима и запажањима како би смо удружено извршили један вид притиска на одговорне и дали им до знања да бринемо о свом здрављу .
Фотографије које су пред вама забележене су у суботу 10. августа у раним вечерњим часовима (тачно време је унето у самим називима снимака). Након дуже вишемесечне паузе, небо над Пиротом су готово целог дана шарали авиони дезорјентисаних путања остављајући притом веома густе и широке трагове који су се расплињавали у велике прозирне беличасте масе. И суботњу и недељни дан били су веома врући и спарни а најављено захлађење за овај викенд нисмо дочекали.

Хуманитарна акција удружења "Владика Василије Костић"