Оно што је пре две године започело као наводни
социјални бунт у Сирији против владајућег режима председника Башара ел Асада, а наставило се избијањем грађанског рата
између владајућег режима и, углавном милитантних исламиста, ових последњих дана лета 2013. године по свему судећи
улази у свој крвави епилог. Западне земље, предвођене Америком и Британијом,
изгледа су решене да на своју корист разреше овај конфликт. Још једна војна
интервенција, то јест свргавање легалног режима једне суверене и самосталне
земље, је на видику. Повод је, као по већ добро виђеном и у више наврата
опробаном сценарију, наводни злочин владе Сирије против „побуњеника“, и
употреба хемијског оружја.
Сама чињеница да је у овом сукобу дошло до ове крајње
границе људског зверства, само је показатељ у ком је стадијуму дашашње
човечанство. Ко год да је ово урадио, заслужује презир. Али посматрајући
дешавања на глобалној политичкој сцени, а посебно она која су и на нас саме
имала огромне последице, не могу да се отмем утиску да између извесних дешавања
постоји одређени континуитет.
За ратове током 90-тих на Балкану, два су догађаја
имала пресудни значај – Маркале, и Рачак. Први је довео до бомбардовања Срба
западно од Дрине, од стране западних земаља. Други је довео до бомбардовања Србије
и Црне Горе. Изговор је у оба случаја врло сличан – запад је тражио повод да се
умеша, и добио га је, на најгротескнији начин. Ова два злочина која се
приписују Србима тек ових дана се полако расветљавају, а све је више оних који
јавно говоре да српски народ није кривац (додуше, већ пуно раније у случају
Рачка ово је изнесено у јавност). Међутим, само ово сазнање у овом тренутку
није од неке практичне користи, јер је запад испунио свој злочиначки наум на
овом простору, а с обзиром да велике мајсторе лажи и преваре истина никад није
ни занимала сем уколико није у служби њихових прљавих циљева, она ће остати
скривена у понеком уџбенику, или ће и бити заборављена.
Следећи овај принцип, запад је на сличан начин
поступио и у случају Ирака. Под изговорм да Ирак поседује оружје за масовно
уништење, Ирак је нападнут, владајући режим је свргнут, а председник Садам
Хусеин ритуално обешен. То што оружје за масовно уништење није нађено у Ираку,
ни тада а ни сада није интересовало готово никог од западних званичника.
Дивљачко иживљавање америчких маринаца над Ирачанима добро је забележено, али
починиоци ових бестијалности добијају само укоре, и у најбољем случају, бивају
разрешени с дужности, и послати на друга места.
Такође, врло је индикативно што западни медији готово
у целости игноришу варваризам америчких војника на територији Авганистана.
Навешћу само један случај од пре пар месеци, када је, „грешком“, амерички авион
отворио ватру на Авганистанце на једној свадби, и том приликом усмртио око 40
цивила – жена, деце, старих, младих, невиних људи, који су убијени на правди
Бога, а о чему, понављам, није било никаквог извештаја у јавности.
„Арапско пролеће“, то јест свргавања владајућих режима земаља
Африке и Блиског Истока, само је добро изрежирана фарса западних обавештајних
служби, у циљу свргавања неподобних, и постављања послушника. Излишно је
говорити како ове земље нису добили ништа од прокламованог благостања и обећане
демократичности. Примери Египта и Либије говоре сами за себе. Америчке бомбе / читати - доносиоци демократије, оставиле су за собом пустош, разорене економије ових земаља, ко зна колико мртвих и унесрећених, и велик број потенцијалних нових жаришта која се у сваком, пожељном тренутку, могу потпалити. Сем тога,
индикативно је како су управо ти „побуњеници“ које западни медији толико „воле“
заправо у свим тим случајевима ништа друго до обична руља верских фанатика, повезаних са Ал-Каидом.
Управо ово наводи на закључак да је поменута терористичка формација заправо
креација западних служби безбедности, а да је сва фарса о рату запада против
„тероризма“ ништа друго до маска за заузимање територија, и по свој прилици,
борба за контролу над међународним тржиштем наркотика, као и нелегалне трговине
органима, оружјем, и људима.
Што се Сирије тиче, треба поставити следеће питање –
како то да се запад није ниједном речју огласио о, примера ради, језивим
призорима дивљака који једу делове људских тела раскомаданих сиријских војника?
Зашто запад ћути о трагедији која се дешава Хришћанима у Сирији, и због чега је
за запад војна формација која изводи ништа друго до терористички бунт против
легално изабраног режима једне земље, поуздан партнер?
Адванце, фото: Елена Набил Ал-Хамес –
Једна од две девојчице убијене од стране исламиста 11. августа у нападу
на православне ходочаснике
Нама у Србији ово је јасно – формације попут ОВК, и
садашњих „побуњеника“ у Сирији, за запад су једно те исто - топовско месо које се може добро искористити у прљаве циљеве.
Да ствар буде још тежа, извештаји Карле дел Понте који
казују да „има врло јасних индиција да је хемијско оружје у Сирији употребљено
од стране побуњеника“, по свој прилици бивају потпуно игнорисани. Као што ће
бити и игнорисани извештаји појединих званичника Стејт Департмента[1], све у циљу спровођења
оног што је ко зна када и где већ договорено.
Каква је то злочиначка сила која поступа на овај
начин, да убија људе, а онда то убијање представља као изговор за даље убијање?
Шта су друго ти злочинци који прибегавају таквим поступцима, ако не ништа друго
до слуге самог ђавола? Шта год се на крају испоставило и ко год да је крив, зар
је запад Богом дан за светског кадију, и зар је за "цивилизовани" запад једини
одговор на убијање још убијања?
Најновији извештаји казују да су „САД спремне за
напад“. Овим целокупна фарса добија свој коначни епилог. Добитник Нобелове
награде за мир, чије су номиновање поздравили и многи усхићени локални
европејци, Барак Обама, овим показује да није ништа друго до клон Џорџа Буша.
Такође, овим се показује да је и сама улога америчких председника театрална, и
да су они само лутке, параван иза којег делују они који заиста управљају целим
светом, и који су у својим злочиначким главама већ смислили све.
На крају, мора се назначити још једна ствар. Све ово
што се дешава део је велике глобалне игре, која се на крају мора завршити на
Русији. Русија, ако јој је заиста стало до своје будућности, мора престати са
својом улогом пасивног посматрача и критичара запада, већ заиста треба урадити
нешто. Лично бих био најзадовољнији ако би се испоставило да је Сирија
опремљена одбрамбеним противавионским системима руске производње, али је ово
мало вероватно, обзиром да се кукавички запад никада не би решио да нападне циљ
који би га коштао пуно сопствених живота – за животе својих драгих „побуњеника“
ионако не мари, јер га не коштају ништа, а има их ионако у изобиљу.
Нама једино остаје да преко медија одгледамо и
последњи чин ове прљаве драме. Свет у својој покварености даље незадрживо хрли
у пропаст, а ми Срби још једном морамо добро размислити - да ли једном
Православном и Светосавском народу приличи да жели да буде део ове скупине
убица и материјалистичких профитера?
Дејан Алексовски
Поверништво Двери Српских у Пироту
Дејан Алексовски
Поверништво Двери Српских у Пироту
No comments:
Post a Comment