Поштовани
суграђани,
пре било ког разматрања „Извештаја“ да нагласимо да овај текст није
усмерен против појединаца или група људи. Он
не садржи лична имана сем званичних административних тела
општине. Намере нису да се унизи, или повредни неко од корисника буџета, већ да
се пружи једна утемељена
анализа трошења новца општине Пирот. Водићемо
се концептом
објективног и критичког става, ма колико то било могуће. А сада да
се посветимо теми.
Пре извесног
времена, тачније 30. Новембра 2012. године (извештај урађен 15. Октобра
2012.) Општина Пирот је издала „Извештај
о извршењу Одлуке о буџету Општине у периоду од 01.01-30.09.2012. године“,
или јасније, преглед прихода и расхода из буџета Општине Пирот за првих девет
месеци 2012. године. У њему се наводе сви упливи финасија (приходи и примања) по
изворима, али и расходи-трошење буџетских средстава по ставкама, или како се
прецизније каже по разредима и позицијама. Разлог за овај пресек стања је била ревизија
буџета тј. захтеване измене и допуне одлука о буџету Општине Пирот за 2012.
годину, и овом приликом у њих нећемо улазити, али ћемо искористити „Извештај“ за
приказ једног виђења токова новчане масе у минулом периоду.
Поменимо узгред
да је план уравнотеженог буџета на деветомесечном пресеку био испоштован, иако
је претходно претрпео измене: Пројектовани буџет, по одлуци СО Пирот из
16.12.2011. (документ „ОДЛУКА O БУЏЕТУ ОПШТИНЕ ПИРОТ ЗА 2012. ГОДИНУ“ [1]) био је дефицитан за
500.000,00 динара. Ради неких потреба и нових издатака?, буџет је
морао да претрпи ребаланс што је и учињено 22.6.2012. са дефицитом далеко већим
од пројектованог, од 41.176.554
динара (документ „ОДЛУКА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ ОПШТИНЕ ПИРОТ ЗА 2012. ГОДИНУ“ [2]), што је око 82 пута веће од планираног буџетског дефицита
усвојеног децембра 2011. Када се урачунају примања од продаје финансијске
имовине, и
издаци за набавку финансијске имовине, укупни фискални дефицит је 40.240.144,00
дин. Чак се и крајем новембра 2012. године разговарало о новим изменама
буџета, али то није прошло. У
сенци тога, остаје нејасно следеће питање: Како, и
из којих извора је планирано покривање недостатака, то јест мањка новца? Такође,
имајући у виду поменуте околности, остаје нејасан и сам разлог усвајања накнадних предлога измена. Можда ћемо одговор некада и добити од креатора овог буџета,
али ово питање није суштинско за нашу анализу, те се тиме и нећемо бавити. Остаје
да се позабавимо питањем трошења новца, то јест, да видимо шта се заправо дешавало са новцем „пореских
обвезника“ (како то воле да кажу савремени политичари и економисти).
Као што је речено, настојаћемо да
спроведемо анализу расхода за минулих девет месеци, закључно са
30.9.2012. а базирано на подацима из јавно доступних документа „ИЗВЕШТАЈ о
извршењу Одлуке о буџету Општине у периоду од 01.01.-30.09.2012. год.“ [3]
и „ОСТВАРЕЊЕ
ПРИХОДА ПО УПЛАТНИМ РАЧУНИМА“[4]. Према доступним документима могу се лако утврдити
приходи и примања, са једне стране, расходи и издаци са друге, било да су
планирани или остварени. И они гласе: планирани приходи и примања су 1.503.474.261,00 динара, док планирани
расходи и издаци износе 1.543.714.405,00
динара. Како у извештају пише, буџет је извршаван у складу са регулативом за
извршење расхода по корисницима, те су остварени приходи и примања 68,75% тј. 1.033.618.293,46 динара (без пренетих
средстава из 2011. године), а остварени расходи и издаци 65,52% тј. 1.011.437.470,17 динара од већ
поменутих сума, респективно. У Извештају [3] је дошло до грешке? јер на страни 1. стоји 65.62% за
расходе уместо горе наведене
цифре.
Посматрајући структуру прихода, уочава се да је највеће остварење од пореских прихода, те се мора и нагласити да се располаже са новцем пореских обвезника (то не
значи да нема и других прихода и примања). Зато је битно да се сви ми упознамо
како се прерасподељује новац локалног буџета и у којим износима.
Пре саме анализе и излагања, да појаснимо шта су то бројеви који означавају
економску класификацију и по којима се тачно зна одакле иду и
ка чему су усмерена новчана средства: Број 7 – текући приходи, 8 - примања од
продаје нефинансијске имовине, 4 – текући расходи, 5 - капитални расходи.
Како би се
учинио континуитет Извештаја о извршењу одлука
о буџету [3] са претходним ребалансом буџета [2] из 22.06.2012. године осврнућемо се на цифре које су
у та два
документа везане за планове примања и издатке буџета општине Пирот за 2012.
годину. Анализом ова
два документа, долазимо до прве ситуације. Наиме, планови прихода и планови расхода се разлкују
у документима. У ребалансу се каже да су укупна планирана примања 1.500.679.715 динара ([2],
страна 1.), средства
везана за економске класификације: 7 + 8, док је у Извештају то износ од 1.502.474.261
динара, ек. кл. 7+8 ([3], страна 19.). Код планираних издатака и расхода у
ребалансу стоји вредност 1.541.856.269
динара средства везана за економске класификације: 4 + 5 ([2], страна 1.), а у Извештају то је износ 1.543.650.815 динара ([3],
страна 19.).
Разлика је очигледна у оба случаја, и за примања и за расходе иако није било
промена буџетске политике у периоду између та два документа. Међутим, да се
приметити да су оба дефицита, буџетски (економска класификација (7+8) –
(4+5)) и укупни фискални једнаки у оба документа, 41.176.554 динара и 40.240.144
динара, респсктивно. Можда је то уобичајено а можда и
не, али некако боде очи ова неуједначеност.
Друга ситуација?
јесте везана за сам Ребаланс буџета [2] донет 22.06.2012. године одмах након завршетка избора.
На првој страни под ставком „Укупна примања“, тј. економска класификација: 7+8,
стоји износ 1.500.679.715 динара. И
то би било у реду да, када се стварно саберу те две сатвке, не добија вредност 1.502.279.715. динара. Да би смо
проверили тачност наше методе, то исто је урађено и потврђено и са расходима у
Ребалансу, али и у Извештају за обе вредности (примања и расходи). Дакле, наш
метод се показао исправним, тј. резулатати сабирања цифара примања или расхода
се поклапају са написаним. Поставља се зато питање: Да ли је можда дошло до грешке у куцању, мада је разлика велика, 1.600.000 динара? Ако јесте, онда никако неће бити дефицити
уједначени код та два документа! Негде је „запело“, да ли у нашем методу
анализе или у грешци надлежних остаје да се провери накнадно.
У Извештају [3]
на страни 5.
стоји текст којим се описује структура извршених расхода, цитирамо: „У
структури извршених расхода са 30.09.2012. године
21.9% укупних расхода чине зараде запослених код свих корисника буџета. На
сталне трошкове укупно је утрошено 5.60% извршених расхода, на услуге по
уговорима 6.55%, субвенције 9.93% , образовање и центар за социјални рад 8.28%,
дотације удруже-њима и спортским организацијама, месним заједницама, верским
заједницама и инвестицијама у образовним институцијама 6.10%, капитална улагања
19.6% извршених расхода.“
Најпре да
појаснимо два термина везана за буџетске расходе: укупни планирани, и укупни
извршени расходи. Дакле, први се тиче плана који се усваја истовремено када и буџет Општине Пирот, а други је извештај пресека стања,
то јест како су
буџетска средства трошена и у којој колични. Дакле, оба термина се тичу
потрошње али означавају тотално друге категорије расхода. Укупни планирани
расходи и издаци за 2012. годину су, како је већ поменути у тексту 1.543.714.405,00 динара (екон. кл.
(7+8)-(4+5)), док је у извештајном периоду укупно извршено-потрошено 1.011.437.470,17 динара ([3],
страна 3.). Проценти
који су горе наведени у „исечку“ Извештаја се тичу колоне 5. табеле на страни
4. под називом „% учешћа у укупно
оствареним расходима“, односно како пише у појашњењу које смо цитирали „%
извршених расхода“. Дакле, не тичу се плана расхода и издатака већ
остварених-извршених! Зашто толико потенцирамо на раздвајању тих термина?
Зато што бројке
које су горе наведене, а стоје у Извештају не казују извршено стање, већ
планирано, а приказују се као извршено. Тако на пример, први проценат 21.9% се добија када
се планирана средства за зараде запослених код свих корисника буџета (екон. кл.
411 + 412, плате и доприноси, скраћено) поделе са укупним планираним расходима,
тј. у цифрама (284.983.000,00 + 51.082.000,00)
/ 1.543.714.405,00 = 0.218 или 21.8% (грешка око 0.1% је настала из
двоструке грешке заокруживања при засебном дељању ова два броја, па накнадном
њиховом сабирању које је учињено при изради извештаја). Међутим, укупно
извршење расхода по овим ставкама јесте 208.643.601,50
динара и 37.345.924,28 динара. Када
се сада збир ових цифара подели са оствареним расходима за дати период, 1.011.437.470,17 динара, добија се
0.243 или 24.3%, вредност која се назива „% учешћа у укупно оствареним
расходима“, и која треба да стоји у поменутој колони. Ово није случај само са
тим податком, већ сви остали проценти у том делу који су наведени, на исти
начин су добијени. Разлог овог пропуста остаје непознат, али на грешку је
указано у очекивању исправке исте.
До сада смо
анализирали збирне податке Извештаја [3] са пропустима који су се тицали буџета у глобалу.
Сада ћемо се осврнути на појединачне
правне целине тј. органе општине Пирот, „прве“ кориснике финансиране од стране
града. Органи општине су: Скупштина Општине, Председник Општине и Општинско
веће, али ту морамо додати и Општинску Управу која је неодвојиви део функционално-правне целине општине. Свака правна
јединица има своја потраживања
на основу којих се финансира рад. Такође свака од ових јединица посебно правда
добијена средства. Зато ћемо кренути од самог почетка.
Скупштина
Општине
Скупштина
општине, СО, има 56 одборника. Грађани бирају одборнике на основу слободног,
општег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гласањем, у складу са законом и Статутом.
Одборници се бирају на четири године. За свој квалитетан и несметан рад захтева
одређена средства правилно и рационално распоређена. И све би било „као по
лоју“ да неке цифре и образложења не ремете тај склад у раду. У документу „План
и извршење расхода“ [4], разред 1.
на позицији 4., а
образложење у Извештају ([3], страна 5.) стоји да је утрошено 528.323,73 динара за:
1)
дневнице
за службени пут и пореза на дневнице,
2)
трошкове
одборника за присуство седницама Скупштине.
Међутим, у
образложењу позиције 7/0 ([3], страна 6.) чији је опис расхода „Донације невладиним
организацијама“ такође пише да је исплаћено је 1.930.773,82 динара парламентарним политичким странкама сходно
важећим законским прописима за:
1)
редован
рад на седницама,
2)
финансирање
предизборних активности.
Обратите пажњу
на подвучено! Овде се поставља питање: Да ли су
исте седнице наведене
у позицији 4 финансиране
истовремено и средствима из дела намењеног невладином сектору - позиција 7/0? Прецизирајмо да су заседања сталних радних
тела при СО финансирана из позиције 5 ([3], страна 5.), тако да седнице радних тела нису ту
уврштене. Ова недореченост може послужити за двојако тумачење и чак двоструко финансирање
појединих одборника. Такође се не наводи тачно колико новца је дато у
предизборној кампањи политичким странкама.
Поред тога,
обавестимо јавност да је за 9 месеци СО дала на пренос седнице Скупштине Општине
241.772,00 динара, позиција 5 ([3],
страна 5.), без
ненаведеног броја преноса. Поред тога, поражавајуће је да су издвојена средства
за репрезентацију: кафу, сокове и остало послужење у згради Општинске Управе у износу од 1.335.356,49 динара. Ово је превелика цифра за кафе и сокове што нас несумњиво упућије на бахато опхођење према парама пореских
обвезника. Испада да су се након сваке седнице СО, репрезентације су се одвијале
у „згади Општинске управе“, сви обилно чашћавали и гостили.
Додајмо и овај
расход који се могао избећи правилним планским упошљавањем запослених при СО: Накнада
за неискоришћен годишњи одмор утрошено 203.778,30
динара, позиција 7/1 ([3], страна 6.), али за исту намену утрошена су и средства
„Текуће резерве“, позиција 72 ([3], страна 11.) у укупној вредности од 203.779,00 динара (из два дела, 171.175,00 и 32.604,00 динара). Тако да је укупна цифра 407.557,3 динара. Овде се може приметити следеће: Сума издвојена за ове потребе
је подељена на два
дела који су наплаћени из два различита фонда-дела буџетских средстава.
Председник Општине и Општинско веће
У следеће органе спадају, Председник Општине и Општинско веће. Њихови расходи
се подводе под функционалну класификацију: Раздео 2. Како су медији увек
финасијски „интересантни“ у предизборној кампањи, учињен је један искорак у
ређању позиција и њиховом разматрању. С тим, да када се заврши, прича се наставља хронолошки по позицијама.
Као у претходном
случају са СО, и овде наилазимо на недоречености и нелогичности, али и
преклапања финансирања одређених активности на позицији 12 ([3],
страна 6) под
описом „Услуге по уговору“. Тако је само ово тело дало за праћење активности
рада Скупштине Општине 62.407,20
динара иако је већ плаћено из дела буџета намењеног СО, већ поменуто у једном
од претходних пасуса текста (позиција 5.). Поред тога, Председник Општине и/или
Општинско веће је дало додатних 185.493,64
динара на, цитирамо: Услуге рекламе и пропаганде (рекламни материјал).
На основу овога имамо потребу да питамо: Где се то рекламирао Председник
Општине и/или Општинско веће? Какву су то пропаганду финансирали из јавног
буџета? Били су избори, те да није одатле финансиран део кампање? Дакле, остаје
непознато јавности циљ трошења овог новца.
Потом, у
позицији 12 ([3], страна 6., мада није експлицитно наглашена позиција
али се може проверити у [4], страна 5.) се наводи да је за накнаде члановима
општинског већа дато 1.200.626,00
динара. Стим да ту морамо нешто да појаснимо. Наиме, Општинско веће чине
Председник Општине, његов заменик и седам чланова, као и секретар Општинског
већа [5]. Дакле, то је свега десет особа. У ту цифру не улазе Стална
радна тела Општинског већа која чине четири комисије, јер се она финасирају из фонда
намењен тачци „Остале опште услуге“ позиције 12 ([3], страна 6.). Потом, у позицији 8 ([4],
страна 4.) и
позицији 9 ([4], страна 5.) јасно су дефинисани
план и издаци за плате, додатке и надокнаде, као и социјални доприноси
запоселних у овом телу општине, респсктивно. Узгред речено, ни ове две цифре
нису мале и сумнарно за девет месеци на десет радника износе 8.290.188.45 динара (7.031.540,45 и 1.258.648,00 динара). Зато се поставља питање: Зар се морало толико
пара потрошити на накнаде мимо плата и надокнада, када моногобројно
становништво нема посла и најелементарније приходе за живот? Чак није ни
појашњено шта значи овај издатак.
Такође у истој
тачци расхода помињу се издаци за репрезентације (коктели, свечана вечера,
прославе) и поклоне (ћилимчићи, шустикле, флеш меморије), у износима од 2.380.614,32 динара и 320.176,12 динара. Укупно 2.700.790,44 динара. Невероватно је на шта се све трошило и колико! Такође у овом ставу поменуто је да су издаци за прославу дана града Пирота, који је
сваког 28-ог децембра, износио 565.600,00
динара (ово је урачунато у претходно наведену цифру). Ето колико нас кошта
једна таква прослава, баш као по Шојићу „Лепа Брена за четири особе“!
Овде морамо рећи
да у оквиру исте позиције 12 у тачци „Остале опште услуге“ ([3],
страна 6.) је
уврштен трошак „реализација пројекта поводом отварања трга“. Овом приликом није наведен издатак за поменути
концерт, али зато је узето додатних финансија из другог фонда да би се
надоместио трошак ове манифестације. Додатни новац је узет од стране тела Председник Општине и/или Општинског већа из Текуће резерве, позиција 72
([3],
страна 11.) у
износу 1.416.000,00 динара. Треба рећи и нагласити да је наступ групе Балканика у „част“ отварања трга, на који
су становници града Пирота чекали неколико месеци, одиграо у самом финишу
предизборне кампање. Као и многе претходне, и ова власт је посегла за старим
методом када је народ гладан, а то је: „Дај народу песме и игара, и он ће
заборавити на муку“! Зашто се тај издатак није приказао кроз расходе овог
општинског тела већ из „Текуће резерве“ не знамо, и то остављамо грађанима на
размишљање.
Још
интересантнија је бројка која казује колико је потрошено на стручну литературу:
427.949,61 динара. Стим да овој
цифри требамо додати и новчану вредност од 262.440,00
динара дата за „књиге хронологија“ из позиције 72 ([3], страна 11.). Које су књиге у питању као и намена не
зна се, па имамо слободу да рекапитулирамо овако: По овоме испада да су се наши
властодршци баш начитали првих девет месеци 2012. године када су сумарно дали 690.389,61 динара. Кажемо: „Свака част,
мото - едукација на првом месту, и то треба похвалити“. Зато хајде да видимо
колико су то књига или часописа, оних стручних, они прочитали? Ако су плаћали
књиге по 10.000 динара то је неких 69 књига
(неке стручне књиге на страном језику умеју и толико да коштају), ако су
плаћали књиге по 5.000 динара то је неких 138 књига, ако су пак плаћали књиге
по 2000 динара то је око 345 књига. На пример, ако се посети сајт „Микро
Књига“ [6] који нам нуди високо стручну литературу из разних
области, може се закључити да је просечна цена уско специјализоване, квалитетне
литературе баш око 2000 динара. Закључак је да су се наши политичари баш
начитали. Ако су толико читали, када су онда радили?
На крају
расправе о издацима Председника Општине и Општинског већа, раздео 2.,
осврнућемо се на позицију 13/0 која има опис издатака за утрошени „Материјал“ ([3],
страна 6.).
Интересантно је да под материјале неопходне за рад О.В. и Председника спадају
„цвеће и цветни аранжмани“ за које је издвојено 43.980,00 динара.
Општинска Управа
Након
маратонског описа трошења буџета Председника Општине и Општинског већа,
наставићемо рекапитулацију расхда и издатака Општинске Управе, што се наводи под раздео 3 ([4], страна 5.). Мада, како нам се чини, и овде следи један
омањи роман о Општинској Управи - њеним трошковима рада као и одржавању оперативног стање. Није то
наша потреба да се доказујемо у писању или дедукцији, већ једноставно природа
људска да када види „да се негде нешто дими, разоткрије шта је“.
Према подацима
са сајта Општине Пирот [7] за новембар 2012. Општинска Управа је имала 129 запослених на неодређено време, (2 не улазе у максималан број) и 57 упошљених по другим основама, тј.
укупно 186 радника. Да ли је ово предимензионисан број чиновника, за сада се не
зна, и биће остављено за неку другу прилику, али се може уочити да је то
позамашан бирократски апарат који изискује велике издатке буџета општине,
односно свих нас. Сада ћемо бацити поглед на расходе који су пријављени уз краћи
осврт на неке од њих. Но, дозволите нам најпре да кажемо о категоријама расхода
запоселених при овом орагану општине Пирот. Поред плата, додатака и надокнада
које примају, позиција 14., постоје засебна издвајања за социјалне доприносе,
позиција 15., социјална давања позиција 16., накнаде трошкова за запослене,
позиција 17., и постоје издавања за доделу награда (постоје још неке у
документу недефинисане додатне финансијске опскрбе), позиција 18. ([4],
страна 5.). Као
додатак свему томе, запослени добијају додатна средства на име трошкова
путовања, позиција 20.: дневнице, смештај, и превоз ([3],
страна 7).
Дакле, из више извора, по ко зна којим основама радниици при Општинској Управи
добијају своје дохотке. Данас у времену опште немаштине и кризе, где више од
трећине радно способног становништва не ради, и где већина радника прима бедну
плату и једва преживљава имамо
случај да се неко
разбацује парама наочиглед свих нас. Како и зашто?
Ако погледамо колико
се дало на дневнице и трошкове смештаја лако ћемо доћи до одговора. У позицији
20 ([3],
страна 7) јасно
је показано да је на име дневница исплаћено 1.170.174,00 динара, за смештај 411.964,00 динара, и превоз на
службеном путу 291.895,31 динара.
Испада да је скоро три пута више дато на дневнице него ли за смештај радника
Општинске Управе! Зато се поставља питање:
Колики је радни сат, тарифа у том „предузећу“? Друго:
Постоје ли реалне основе за толиким издацима? Услед ових питања дужни смо да кажемо како не споримо потребу за
службеним путовањима и потребом
исплата дневница.
Међутим однос
који нам је приказан
не показује домаћинско опхођење према буџету, већ напротив расипништво. Стиче
се утисак таквог стања, у коме свако граби што више може не размишљајући о последицама.
Поред показане
несразмере у трошењу пара пореских обвезника у позицији 20, морамо се вратити
на претходну позицију 19 и од
постављених питања на овом пољу захтевати одговор. Поред осталих издатака налазимо ([3], страна 7.) да је за услуге заштите имовине (за обезбеђење) дато 2.094.267,54
дин. за првих девет месеци. Зар није ово превелика цифра за обезбеђење или ми
имамо „гарду“ која чува Општинску Управу? Поред тога у истој позицији се наводи
да је дато за услуге чишћења зграде Општинске Управе 3.032.265,49 динара за исти период! Невероватна цифра, и тотално
нелогична. Али да је још чудније на позицији 24 ([3], страна 8.) се засебно наводи рачун од 585.370,47 динара за средства за
одржавање хигијене. Чиме ли чисте тамо? Сви ми на основу оволиких цифара имао права да се
питамо, а посебно они који су гладни.
Најблаже речено чудним одлукама и трошковима ту се још не назире крај. Следећа позиција 21 можда показује још веће
расипништво и небригу о
буџетским средствима, или средствима пореских обвезника. Наиме, како се поставити према следећим чињеницама:
Општинска Управа је дала за одржавање програма и компијутерске опреме 1.146.318,68 динара ([3], страна 7.)
а потом у позицији 23, на истој страни, наводе посебан рачун за поправку
рачунарске опреме 173.760,00 динара,
као и у позицији 27/0 ([3], страна 8) плаћање рачунарске опреме 200.448,01 динара! Ако саберемо те
цифре добијамо 1,520,526.78 динара,
и знамо да један нов деск-топ рачунар, који се користи у канцеларијама, кошта
око 40,000 динара онда ћемо доћи до цифре од 38 нових рачунара који су могли
бити купљени уместо одржаваних и сервисирања старих!
Наравно, ту испада као да су 2012. године купили и програмске пакете Office и оперативне системе. Сама сума указује на велику нелогичност. На Управи
је да покаже утемењеност за овим издацима и да нас демантује.
Преко свега
тога, можемо додати, а спада у домен технике, поправку и сервисирање опреме за
климатизацију 480.596,20 динара,
позиција 23 ([3], страна 7.). Ако знамо да један клима уређај кошта око 20.000
динара испада да се могло купити око 24 нових уређаја те намене. Редовно техничко
одржавање расхладних уређаја, посебно клима уређаја захтева само проверу
притиска и додавање гаса расхладном систему. Цена тога није велика и далеко је
од цене једног уређаја. Чак се не врши допуњавање сваке године јер су ти
системи јако добро затворени и губитци током експлоатације су мали,
занемарљиви.
Потом, као код Председника
Општине и Општинског већа, и Општинска Управа се дала на „напредне курсеве“
минулих месеци, баш оних када је било избора и ишла жестока кампања, а када су наши
властодршци, или општинари, како изгледа, мислили само на стручно усавршавање а
не и на изборе. Лепо, свако би то рекао, перманентно усавршавање и надоградња
воде ка бољем раду и ефикаснијој служби. Међутим, нигде није наведено које то курсеве
они похађају, и где их похађају? За те курсеве и за усавршавање запослених потрошено је:
458.073,64 динара,
позиција 21 ([3], страна 7), док је котизација за стручна саветовања 105.420,50 дин.(иста позиција и иста
страна)? Са друге стране ако су запослени
нестручни људи, те им се стога морају додатно плаћати едукативни ангажмани
онда се поставља
питање критеријума по којима се запошљавају. Ако
су то курсеви од два – три дана онда је чисто бацање пара. Јер свако иоле
писмен и школован зна да знање не долази преко ноћи.
Уз то, изгледа
да су много и читали, баш као и колеге из Општинског већа, јер су за набавку
стручне литературе за редован рад запослених издвојили: 1.466.322,49 динара, позиција 24 ([3], страна 7). Судећи по досада поменутом, слободно можемо
закључити да су најписменије и најстручније особе града запошљене у Општини
Пирот. Напросто људи се не одвајају од књига и сопственог усавршавања. Овде нас ипак муши питање: Када ли само успевају да се толико усавршавају и обилно читају, а опет да неометано
раде свој посао?
Једино на толико усавршавање баца сумњу сећање на изговорену реченицу чувеног
нашег глумца Зорана Радмиловића у представи „Радован Трећи“: ...уђем у
библиотеку у по бела дана, седнем, наручим поједем, попијем...“. Шалу на страну,
ипак се овде ради о великим износима и ред би било да се и наведе шта је то
толико коштало. Некоме би пало на памет да је ту урачунат канцеларијски материјал
али он је већ именован као издатак у позицији 23 ([3],
страна 7) под
првом тачком у износу од 2.890.420,95
дин.
Такође, још
једна недореченост се јавља код тачке
везане за „остале
опште услуге“. Ти издаци су нас коштали 2.032.625,61
динара, док су само паушално наведена
намена тих
средстава ([3], страна 7.): прање аута, контрола ПП апарата, уговор
– сређивање архивске грађе, демонтажа крана у насељу Гњилан, резервација
паркинг места, укоричавање књига ... Овде морамо подвући једну ставку а то је
да су из тог фонда коришћена средства за прање аута, тј. један вид одржавања
возила и резервација паркинг места. Зашто потенцирамо на томе? Из разлога што
се издаци за одржавање и сервисирање возила прожимају кроз неколико позиција.
Наиме, издаци
око возила су распоређени кроз неколико позиција и тиме правдани са разних
аспеката. Најпре, осигурање возила је поменуто у позицији 19 ([3], страна 6.) које износи 468.782,10 динара, у позицији 21 истог документа под тачком „Остале
опште услуге“ се наводи и прање возила, али без цене. Потом у позицији 23, на
следећој страни, која има опис издатака „Текуће поправке и одржавање“ наводи
расход за поправку аутомобила и опреме за саобраћај у вредности 639.831,86 динара. Дакле, још један вид одржавања возила.
Међутим, у позицији 24 ([3], страна 8.) се наводе засебни издаци за бензин 3.189.095,69 дин., трошкови уља и
мазива у износу 116.867,40 дин., и oстали материјал за превозна средства (антифриз, акумулатор, гуме.....) у износу од
478.408,13 динара. Свему томе
додајмо тачку из позиције 25 (иста страна) у којој се каже да је плаћено за
регистрацију возила 315.750,50
динара. Али изгледа да нашим општинским функционерима недостаје аутомоблиа те се
морало потрошити још новаца и на куповину нових 2 Fiat Punt-a и Renault
Latitude, на шта је
потрошено 3.788.719,43 динара (у Извештају стоји - замена старо за ново, а наша претпоставка
гласи: по цени ових возила могло би се закључити да је урађен принцип „старо за
ново“ код куповине два Fiata Punta
што је коштало 2 x 5.799 € [8], док код куповине Renault Latitude koji кошта 22.350 € [9] тога није било). Али ни ту се није стало са повећањем
возног парка. Из једног другог дела буџета, Општинска Управа узима средства из Текуће
резерве, позиција 72 ([3], страна 12.) и купује још једно возило али по цени од
1.036.475,00 динара. Дакле, када све
ово сумирамо, општину је ауто парк ових девет месеци коштао 10.033.930.11 динара.
Интересантна је
чињеница да је ОУ на име услуга по уговору – позиција 21 ([3], страна 7.), тачка „Остале опште услуге“ платила
демонтажу крана у насељу Гњилан. Иначе није речена цена те демонтаже. Истог
типа акције и финансирање истих су плаћане из различитих извора - делова буџета
града Пирота. Тако у позицији 22, на истој страни, у тачци „Остале
специјализоване услуге“ се наводи плаћање: ископ канала и израда бедема у
ванредној ситуацији, сређивање пролаза на Тргу код хотела у укупној суми од 1.690.797.93 динара. А потом се у
позицији 72 ([3], страна 11.) наводе такође расходи по питању јавних
радова на локалном нивоу у вредности од 222.500,00
динара. Мало је чудно да
се мимо Дирекције или
неке друге специјализоване институције, и из оваквих извора финасирају јавни
радови.
Треба поменути и следеће, немојте нам узети за зло
ако кажемо двоизворно финансирање доживеле су геодестске потребе општине Пирот.
Најпре се наводи у позицији 22 - „Специјализоване услуге“ ([3], страна 7.) тачка „Геодетске услуге“ вредност издатака за обављање ових делатности
од 907.436,12 динара, а потом из
средстава намењених „Текућој резерви“, која је независна и дефинисана позицијом
72 буџета, финансирана „Геомер група“ за
„снимање у кругу Првог Маја“ у вредности од 389.400,00 динара, ([3], страна 12.). Можда ово нису радови истог типа?, али бар у називу се наговештава да јесу и да имају
додирних тачака, те смо их зато уврстили у исто. Међутим и сам „Фонд за
грађевинско земљиште“ је плаћао геодетске услуге у суми од 846.254,42 динара, позиција 217/9 ([3], страна 18.). Наравно, рећиће се, да сви су имали
своје потребе и да су тако морали, али зашто се не би то оптимизовало и ишло
све преко једне институције и преко једног буџета?
У даљој анализи наилазимо на ситуацију да сe
један исти рачун
дели на два дела, или наплаћујe исти рачун два пута из различитих позиција. Ово се запажа, налази у неколико случаја!
На позицији 25/1 ([3], страна 8.)
исплаћено је 95.902,00 динара као
накнада штете за неискоришћен годишњи одмор радницима при одласку на тржиште
рада. Ову исту
цифру, и то за исту
сврху налазимо у позицији
72 ([3], страна 11.), при чему је позиција 72 независна финансијски
од позиције 25/1, тако да је укупна „штета“ 191.804,00 динара. Разлога за овако нешто може бити много, ми смо
два већ поменули.
Следећи буџедски
издатак се тиче започетог пројекта „Затворени градски базен“. Као што се зна, а
са терена лако уочљиво, радови су кренули, били у пуном јеку за време изборне
кампање, али се данас стало или се одвијају у минималном обиму. Изговор је
недостатак финансија. Међутим, да видимо колико је коштао Општину за првих
девет месеци дати пројакат, који је узгред речено, неколико пута мењан (сам
базен од олимпијског смањен за пола, али зато је
створен простор за огроман број канцеларија и локала. Не кажемо да не треба
граду Пироту, али када се мало дубље анализира, цео пројекат је некако променио
своју првобитну намену.). У позицији 26 ([3], страна 8.) се помиње вредност учешћа у изградњи
затвореног базена: 21.976.625,05
динара, плус отплате ануитета (читај: дугорочни зајам) Фонду
за развој Републике Србије у вредности од 10.979.630,52
динара. Пројектна документација је коштала 731.060,00
динара, док је надзор на изградњи коштао
1.680.696,68 динара. Испада да на
свакој позицији где се нешто ради по један надзорник стоји, као по оној
народној везаној за јавна предузећа: „Један ради а тројица га (над)гледају“.
Још битније је то да се са радовима много успорило, јер је држава „стопирала
средства“, те се не зна колико ће грађане Пирота још коштати изградња али и
стајање машина - свака машина која стоји на градилишту кошта! За разматрани
период од девет месеци то је износило 35.368.012,25
динара.
У истој позицији
се наводи и један издатак до 2.323.020,89
динара у вези реконструкција: моста у селу Гостуша, игралишта у насељу Прчевац,
Малог моста, итд. Овде подвлачимо „реконструкција Малог моста“! Зашто? Из разлога
што постоји засебан део буџета од 30.000.000,00
динара намењен реконструкцији истог, позиције 217/19 и 217/20 ([4], страна 21.). Тако да се намеће питање за шта су коришћена средства из позиције 26
када је у питању пројекат обнове Малог моста?
У овом делу
желимо напоменути да је Општинска Управа дала за намештај 466.621,17 динара за девет месеци, позиција 27 ([3], страна 8.). У реду, рекао би свако, само да не
испадне да је и то потрошни материјал, те да се обнаља-купује сваке године! Искрено
говорећи, можда и није било потребе за тим, али остаје да се најпре види на
који је то намештај и из ког разлога утрошено толико пара буџета, пре него што
се ишта кроз дискусију разматра.
Поштовани
суграђани, о следећем издатку морамо претходно дати једно објашњење и извињење
ако се буде неко нашао увређеним, и да укажемо да нам то није била намера. Она
се тиче цене и начина финансирања Јеврејског спомен обележја у Јеврејској улици
у Пироту. Овом приликом се дубоко извињавамо јеврејској популацији и
наглашавамо да ова дискусија нема никакав контекст нити повезаност анализе,
или било каквог осврта на жртве стрељања у Другом светском рату. Шта
више, желимо да искажемо саосећање и поштовање са Јеврејским народом који је
био деценијама прогањан и терорисан. Дакле, само се жели указати на „чудну“
појаву финансирања изградње и поставке спомен обележја, чиме се баца сенка на
сам споменик и његову функцију! Потребно
је овде размотрити, како је плаћен и по којоиј цени? У
позицији 27/1 ([3], страна 8.) наводи се цена спомен обележја од 261.311,00 динара, али та иста цифра то
јест количина новца је узета и из Текуће резерве, позиција 72 ([3], страна 10.) тако да је укупна цена 522.622,00 динара. Зашто се приказано плаћање у извештају делило, и одвајало остаје енигма? Да ли Општинска Управа није имала
довољно свога новца те је морало да узме и из
Текуће резерве? Да ли је овом поделом и индиректним показивањем цене био циљ да се нешто прећути?
Ми овде заораво не знамо крајњи одговор, али
остаје једна сенка у приказивању расхода за ово спомен
обележје. Због Површног-не студиозног изношења података, расхода остајемо ускраћени за
потпун закључак о
правој цени спомен обележја. Можда је то и био циљ, магловит увид у трошкове
израде и постављања?
Још пар ствари
које се тичу Општинске Управе: Из општих услова финансирања, дефинисано
позицијом 28 ([3], страна 8.), ОУ је дала 13.310.965,13 динара за решавање имовинских односа – земљишта за депоинију,
изградњу улице Други ринг и Индустријски парк. За депонију знамо, али друга два
пројекта тек треба разрађивати и прецизирати, урадити студију, па техничку
документацију, и тек онда покренути исплату поравнања за земљу која ће се
користити. Ако је то већ урађено, онда уреду, стим да нама грађанима није ништа
предочено, бар идејно те из тог разлога наша скептичност. Са друге стране у
позицији 153 „Зграде и грађевински објекти“ ([3], страна 16.) јасно је представљен издатак од 354.000,00 динара за израду пројектне
документација за улицу Други ринг. Још томе требамо додати, да је „Фонда за
грађевинско земљиште“ такође издвојио нека средства за извођење радова на: поплочавање
тротоара, поравнање у улици Други ринг, позиција 153 ([3], страна 15).
И на крају
поменимо да је ОУ из „Текуће резерве“, позиција 72 ([3], страна 11.)
извршила исплату
од 200.000,00 динара на основу „Уговора
о делу/има“. Ту остаје нејасно о ком делу или којим делима?
Око таквог лицитирања,
потрошње, потребна је
много већа прецизност, како би се избегле недоумице. Ту се несме оставити
простор за „подразумевање“ појединих детаља, већ се мора навести тачан ток
потрошење новца. У супротном оставља се
простор за многа размишљања, што
не иде у прилог, нити пореским обвезницима, нити властима.
Рекапитулација и Закључак
Према досада
реченом и документованом из јавно доступних извора, можемо извести и неки
закључак, мада се он може током читања сам наслутити. А то је да се наша бивша
/ садања власт, до 6. Маја једна, а од конституисања нова, чији мандати се
падају у поменутом деветомесечном периоду 2012. године, показала блаже речено
небрижно према финансијама које су јој дате на располагању. Извештај прати
једна врста „разуђености“ података по разним позицијама а који се тичу у
потпуности или једним делом исте ствари. Зато је потребни било повезати
различите позиције, али и закључити да се доста прећутало или ненаписало о
расходима буџета града.
Најпре, проблеми
око неслагања извештаја и ревизије, где фигуришу различите цифре али дефицити
су исти, што смо јасно показали у уводном делу ове студије. И то баш у периоду
када су били избори и када је стварана нова колаиција у Пироту. Томе морамо
додати издатке за медијске промоције у изборном периоду – власт је очигледно из
буџетских средстава покривала своју медијску кампању. Ако нису, нека то докажу.
Такође можемо
закључити да и у организационом смислу није сјајно јер се велика средства
одвавају на неискоришћене годишње одморе, за које је дато сумарно 599.361,30 динара (узета су сва три
тела Општине Пирот). Ово се могло мало бољим упошљавањем радне снаге спречити.
Потом можемо
видети да су неки неразмно високи издаци за одржавање компјутера, клима
уређаја, аутомобила, и друге опреме. Неки системи годишње јако мало захтевају
одржавања а тиме и финансија. Код возног прака је то другачије, али се ипак и ту показало да су расходи велики. Чак се не
зна на којим возилима и шта је мењано, а што би требало у извештају бити видно,
као и за сваки други издатак.
Упадљиву
несразмеру показује трошење новца пореских обвезника на стручну литературу и
стручна часописе наших властодржаца. Тако су потрошили за те сфрхе укупно 2.156.712,10 динара док поређења ради Бибилиотека
је за девет месеци купила књиге у износу од 388.140,00 динара, ([3], страна 14.), што је представљено позицијом 122 ([4], страна 13.) под називом „Нематеријална имовина“
(књиге нематеријална имовина ?). Очигледна је несразмера по броју корисника.
Следећа цифра
која може бити интересантна јесте колико су ова тела потрошила на
репрезентације али мимо јавних поредузећа, и трошкова организовања јавних
манифестација (тако се стиче утисак јер су у другим позицијама навођени издаци
таквог типа). За девет месеци потрошили су укупно 3.725.559,81 динара, док је за Народну кухињу 3.234.132,19 динара за исти период,
позиција 82/0 ([3]страна 12., [4], страна 9.)! Невероватно и срамота да властодршци више
потроше на репрезентације него ли за Народну кухињу.
Још један у низу
непотребних издатака јесте организовање а тиме и плаћање концерта групе
Балканика у износу од 1.416.000,00
динара поводом отварања трга (наравно у предизборној кампањи). И то није цео
износ, како смо показали, којим је плаћена манифестација. Али поређења ради за
Црвени крст је дато свега 1.449.328,00
динара ([4], страна 9.). Зашто толико бацање пара уместо да се
помогне гладнима и најугроженијима?
Показане
чињенице, али и оне које су изостављене а могу се уочити у Извештају буџета, имају
донекле парадоксално значење, јер се за неке ствари давало шаком и капом а за
неке штедело у динар а што не би требало (мисли се на помоћ угроженима).
Међутим, коначну реч нећемо давати, остављамо грађанима да је сами изнесу када
буде прилике за то.
Повереништво Српске Двери Пирот
