Угледајући сe на свете претке, који су са уверењем да „правда држи земљу и градове”, знали да од успостављање владавине закона
нема пречег, ни важнијег државног посла;
Не заборављајући да смо наследници византијске правне културе,
баштиници Савиног Законоправила и Душановог законика и високе правне свести
изражене у заветним речима „немој, сине, говорити криво, ни по бабу ни по
стричевима, већ по правди Бога истинога”;
Обавезни
да потомцима оставимо неподељену и на добрим законима устројену Отаџбину, у којој
ће снага закона бити јача од силе и самовоље сваког појединца;
Свесни да
је и после два века нашој Отаџбини данас насушно потребна истина садржана у
поуци изреченој на почетку нововековне обнове српске државности, да је „закон
вилајету то што је једном човеку храна, пиће, ваздух, одело и кућа, како човек,
кад хране, пића и проче нестане, умрети мора, тако и вилајет без закона мора да
пропадне, да опет у ропство дође”;
Знајући
да је добар закон без високе правне свести мртво слово, одлучни смо да поведемо
дугу борбу за обнову узорите правне свести у нашој Отаџбини, и зато
Покрет Двери
позива све посленике правничке струке, професоре права, судије, јавне
тужиоце, адвокате, дипломиране правнике, студенте права, као и све оне који се
баве практичном применом закона, да
подрже објаву првог
Манифеста
правног патриотизма
1.
Зашто
нам треба ПРАВНИ патриотизам:
-
Свако
истинско саможртвено служење Отаџбини мора започети борбом за законитост и
правну једнакост, зато што само држава у којој ваљан закон господари над вољом
појединца може бити Отаџбина свих њених грађана;
-
Зато
што једино појединац стварно заштићен у својим правима може бити веран својој
Отаџбини;
-
Зато
што се љубав према Отаџбини прворазредно испољава кроз добровољно потчињавање
свих грађана њеним законима;
-
Зато
што од делотворне примене закона зависи снага ауторитета власти наше Отаџбине,
како пред својим грађнима, тако и пред странцима;
-
Зато
што је патриотска борба за правно уређену Отаџбину животни интерес свих који
Србију доживљавају као своју државу, били они Срби или припадници националних
мањина;
-
Зато
што је борба за правну једнакост најбоља школа националне солидарности,
правичности и пожртвованости;
-
Зато
што се владавином закона Отаџбинa чува од политичког авантуризма и револуционарних потреса;
-
Зато
што се патриотизам лишен правне свести претвара у демагогију, демагогија води у
тиранију, а тиранија у друштвене немире, инострану интервенцију и сигурну смрт
Отаџбине;
-
Зато
што нас историја горко учи да патриотизам који жртвује законитост и правну
једнакост чини да Отаџбина некоме буде мајка, а другом маћеха.
2.
Зашто
не било каква већ само ПАТРИОТСКА борба
за законитост:
- Зато што су само грађани Србије власни да
лично или преко слободно и непосредно изабраних представника у представничком телу државе Србије, правно уређују своју Отаџбину,
сагласно својим вредностима, интересима и потребама;
- Зато што ни једна
правна норма донета од власти коју непосредно нису изабрали грађани Србије не
може никада у нашој Отаџбини да буде правно обавезујућа;
- Зато што домаћи
правни поредак мора да има суперматију над нормама међународног права, а
ратификовани међународни споразуми морају да буду у сагласности са Уставом.
3.
Полазећи
од овако схваћеног ПРАВНОГ ПАТРИОТИЗМА
сматрамо:
- Противправним и ништавим
све домаће нормативне акте и међународне споразуме који нису у складу са
уставноправним поретком Републике Србије, као и оне који државу Србију доводе у
политичку, војну и економску зависност. Прва слободно изабрана власт ће на
уставом и законом прописани начин поништити све такве акте, а против одговорних
лица биће покренути кривични поступци, као
и поступци за накнаду штете;
- Правне државе
нема без успостављања јединственог уставноправног поретка на целој територији
Републике Србије. Зато је очување територијалне целовитости и ефективно успостављање
суверенитета на целом подручју државе Србије, а посебно на окупираној
територији Косова и Метохије, предуслов за делотворну заштиту појединачних
личних и политичких права свих грађана Србије. Слаба држава, урушеног правног
поретка и лишена суверености, не може бити гарант заштите и остварења
субјективних права свих њених грађана.
- Заштита
уставности и законитости и стриктна примена норми важећег Устава је витални национални
политички интерес;
- Иако свесни да важећи Устав од 2006. године, као компромисна
и противречна творевина политички неслободне конституитивне нације, не представља
добар темељ за јачање и изградњу правног поретка наше Отаџбине;
- Пошто само
политички слободан народ може суверено да врши уставотворну власт, важећи Устав
и поред свих слабости, не може да се мења, у целини или делимично, све док
траје евроатлантска окупација Косова и Метохије као неотуђивог дела државе
Србије.
4.
Овим Манифестом објављујемо основна правна начела
која у будуће
треба да се уграде
у темељ правног поретка наше Отаџбине:
- Република Србија треба
да се уставом народносно дефинише искључиво као држава српског народа;
- Српски језик и
ћирилично писмо су у службеној употреби у Републици Србији и други језици и
писма се не могу користити пред државним органима и органима и установама које
врше јавно овлашћење;
- Пред уставом и
законом су равноправни грађани као носиоци суверености, без обзира на њихову
националну припадност;
- Националне мањине као колективитети не могу бити проглашене равноправним ( а у
пракси повлашћене ) у односу на већински државотворни српски народ;
- У погледу очувања
језика, културе и националног идентитета несрпске етничке заједнице уживају
посебну заштиту државе;
- Органи државне власти, као и самоуправни,
треба да буду конституисани на основу демократског принципа један грађанин -
један глас;
- Принцип
позитивне дискриминације у корист било које мањинске групе мора бити укинут,
јер органима власти одузима ауторитет демократског легитимитета;
- Република Србија
треба да буде организована као унитарна децентрализована држава са јединственим
правним поретком;
- Свака
федерализација под видом статистичке, економске или политичке регионализације мора
да буде уставом забрањена, јер угрожава сам опстанак државе Србије, а услед
свог етатистичког карактера није на корист грађанима;
- Уставни поредак
државе Србије треба да одликује јака локална самоуправа са великим бројем
јединица, асиметричних надлежности усклађених са локалним приходима и планом
привредног развоја државе;
- Представничко
тело државе коју је створио народ слободарских и егалитарних традиција мора да
буде организовано по принципу један грађанин – један глас. Противимо се увођењу
дводомнoг представничког тела, јер би тиме ослабио утицај
грађана као носилаца суверености у вршењу власти, а што је одувек био интерес
непријатеља независности државе Србије. Увођење дводомног представничког тела
одговара политици регионализације и територијалног распарчавања наше Отаџбине;
- Да би
представничко тело изражавало веродостојну политичку вољу бирача као носилаца
суверености, потребно је обезбедити правне механизме који ће омогућити истински
слободне изборе, а то се једино може постићи радикалном изборном реформом;
- Народна скупштина
треба да представља жижу политичког живота наше Отаџбине. Стога се мора
реафирмисати контролна функција коју Народна скупштина има у односу на Владу;
- Поред једнодомног
представничког тела, непосредно од народа изабрани председник државе, значајних
надлежности у свим гранама власти, представља друго снажно уставноправно јемство
очувања изворне политичке воље бирача, стабилности правног поретка и државне
независности ( при чему питање обнове монархије на њеним традиционалним
темељима остављамо за бољу и стабилнију српску поолитичку будућност, не
уклањајући га са обзорја наше државотворности ). Са слабим председником државе изабраним од
стране Народне скупштине, политичке партије би постале
неограничени господари политичког и правног живота наше Отаџбине;
- Независна
регулаторна тела и агенције треба да буду укинуте, јер формирају скупи
паралелни систем власти који дерогира демократски заснован систем власти
(народна скупштина и влада) проистекао из политичке воље бирача;
- Независног
судства нема без судијске сталности и пристојне материјалне обезбеђености. Судска
власт је првобитна и најважнија функција државе, од чијег ваљаног вршења зависи
њен целокупни ауторитет, стабилност и опстанак. Зато правосуђе треба да буде предмет посебног старања, а нови
стандард који ће носиоци правосудних функција морати да поседују јесте
професионална храброст која произлази из достојности и стручности;
- Мрежа судова у
држави Србији треба да омогући да сваком грађанину правда буде доступна. При
том посебно мора да се води рачуна да се судови образују у привредно и
демографски запустелим областима, као и у местима која се налазе уз државну
границу наше Отаџбине;
- Пре него што се
изврши поступна морална и стручна обнове правосуђа погубно је увођење
апсолутизоване и неуравнотежене поделе функција државне власти и потпуно препуштање судске власти у руке
независних струковних тела. Моралне и стручне обнове правосуђа нема без исте такве обнове правних
факултета;
- Нужна је
хитна и свеобухватна реформа процесног законодавства која мора да уважи
најважније потребе наше Отаџбине. Нема делотворне заштите права грађана уколико се не обезбеде процесни
инструменти за стриктну реализацију стандарда брзог и ваљаног суђења. У циљу
ефективне заштите државног поретка наше Отаџбине неопходно је да се кривични судски
поступак у потпуности уреди на истражном начелу са активном улогом суда у свим
фазама поступка. Институт споразума о признању кривице треба укинути, јер је
израз слабе државе која невољно гони починиоце кривичних дела. Начело
утврђивање материјалне истине у кривичном поступку је у најдубљем интересу наше
Отаџбине и у складу је са хришћанском етиком српског народа. За озбиљну и
успешну борбу против корупције као највеће пошасти која квари правни живот наше
Отаџбине и директно угрожава њену независност морају се обезбедити делотворни
процесни инструменти у рукама судије пре изрицања правоснажне пресуде. За
разлику од кривичног судског поступка, интерес грађана и државе налаже да се
парнични поступак у потпуности устроји на оптужном начелу, које ће суду дати
пасивну улогу у поступку;
- У кривичноправној
области наша Отаџбина је остала без заштите, јер је важећи Кривични законик
декриминализовао и таква класична кривична дела против државе каква је издаја,
сводећи групу кривичних дела против државе на минималан број деликата. Обимна и
пооштрена кривичноправна заштита нужна је за државу чији је део територије окупиран;
- У народу у коме је
наслеђена имовина била светиња, право приватне својине мора бити делотворно
правно заштићено од сваког вида узурпације. У циљу спречавања имовинске
пропасти породица мора се установити законски имовински минимум који се не може
положити као хипотекарно јемство и који се изузима од извршења, путем закона
којим ће се заштити све наше презадужене породице;
- Сви облици
својине треба да буду равноправни и да уживају једнаку правну заштиту. Ни у
једној делатности се не може дискриминисати државна својина;
- Стечена права из
радног односа не могу ретроактивно да се мењају или укидају; -Држава
Србија ће спречити продају или давање у дугорочан закуп свога земљишта
странцима;
- Брак и породица
ће уживати посебну правну заштиту, а при њиховом регулисању законодавац ће поћи
од традиционалних вредности својствених српском народу. Инкриминисаће се све
радње којима се нападају традиционалне породичне и брачне вредности.
Овај Манифест правног патриотизма наслања се на српску правну баштину из
које стално извиру руководне правне идеје и начела које у целини одговарају нашем
човеку и државном простору.
Наша борба за испуњење начела ће допринети стварању новог, делотворнијег и
правичнијег правног система који ће одговарати старом захтеву – да право и
постоји због људи.
Такав правни амбијент је плодоносан и осигураће опстанак и будућност наше Отаџбине.
Да вратимо сувереност држави, правду судовима, а суверену и праведну државу
свим грађанима Србије!
