ЗАШТИТИМО ДЕЦУ, ЗАШТИТИМО СЕБЕ

Ради заштите деце и осталог становништва од пиротехничких средстава, како за време предстојећих празника тако и током целе године, шаље

АПЕЛ

Сваке године, при дочеку Нове Године, било на јавним или приватним местима, сведоци смо бројних повреда, најчешће наших најмлађих суграђана. Последице могу бити стравичне и трајне. Зарад пар минута пуцања, многи се излажу ризику повређивања, како других, тако и себе самих. Сваке године се десе неке повреде које некоме на горе измене живот из корена. Експлозивна средства се често при заједничким дочецима бацају у масу, што у многоме повећава ризик од повређивања. А сваке године се понавља иста слика на пријемном у болници: повреде руку, ногу, чак и уха или очију.

Зато шаљемо поруку суграђанима да се оставе ових пиротехничких "ужитака" тј. опасности, и да превентивно и поучно делују на младе и децу не купујући их. Увек је боље спречити него лечити ране. Нека нам празници прођу у радости и миру, а не у муци и болу.

Обрадујмо своје најмлађе новогодишњим и Божићним поклонима, али такође у духу предстојећих празника, учинимо и неки вид милосрђа. 

Срећни нам били новогодишњи и Божићни празници!

Повереништво Српске Двери Пирот,

Пирот против ГМО!

Пирот, 22.12.2012
У суботу 22. децембра у току преподнева, повереништво Двери у Пироту су отпочело је кампању против генетски модификоване хране. Том приликом подељено је преко 1000 летака у коме је грађанима пружена основна информација о ГМО-пошасти која хара у Србији и поред законске забране за њену употребу и производњу. Због великог интересовања Пироћанаца као и немогућности да се истина о опасности ГМО чује преко владајућих институција и медија, у Пироту ће у наредном периоду бити одржана јавна трибина о овој теми као и низ предавања по околним селима. У летку које је припремило Повереништво изнесени су одговори на следећа питања:

1. Шта је то генетски модификована храна?

То је храна у којој су помешани гени биљака са генима животиња, а у будућности врло извесно и са генима човека. Овај спој је невиђен у природи па су и његове последице  крајње неизвесне.

2. Како се ГМ-храна одражава на здравље?

Ми једино за сада знамо како се она одражава на здравље животиња. У другој генерацији ГМО-експеримената запажени су проблему у органима, у трећој се јављају тумори, а у четвртој - велика бесплодност и смртност.

3. Како ова храна може утицати на здравље људи?

То не знамо јер је овај експеримент у току и врши се управо над нама и нашом децом. Научници тврде да ћемо праве резултате овог нео-фашистичког експеримента добити кроз 75 година и да ће они бити катастрофални по човечанство.

4. Ко производи ГМО и из којих разлога?

"Из чисте хуманости" кажу моћне мултинационалне компаније које производе генетски модификовану храну правдајући своје богате приносе потребом да се смањи глад у свету. Наравно да је једини њихов интерес профит и управљање целом планетом  за коју власници ових компанија очигледно сматрају да је пренасељена и да је треба проредити.

5. Како ове компаније и поред очигледних научних сазнања успевају да некажњено пласирају генетски модификовану храну целом свету?

Преко корумпираних политичара и квази-научника. Преко првих мењају законе у корист ГМО или врше илегалне увозе и трговине у земљама у којима је ГМО забрањен, а преко других покушавају да умире и успавају јавну свест.

6. Где су прави научници и зашто се њихов глас не чује?

Они који могу да купе политичаре и квази-научнике то исто могу да ураде и са медијима те се зато глас честитих научника не чује далеко. У Србији су се против ГМ-отрова за сада огласила два угледна професора са Пољопривредног факултета у Београду: др Миладин Шеварлић и др Миодрага Димитријевића (управо са Катедре за генетику и оплемењивање биљака). Њихова стручна мишљења можете потражити на интернету.

7. Од када је ГМ храна присутна у Србији?

Званично негде након 2000. године када су наше власти прихватиле "хуманитарну помоћ" САД-а од 50.000 тона генетски модификоване сојине сачме која је тада ушла у ланац сточне исхране. Незванично (с обзиром на чувену карактерност и поштење наших државника) сасвим је изгледно да се она управо сада налази на рафовима мегамаркета и на појединим пијачним тезгама.

8. Како сачувати себе и своју породицу од генетски модификоване хране?

Једино великим опрезом и трудом. Храну треба куповати од оних произвођача које познајемо и којима верујемо (ако већ не можемо сами да је производимо). У нашој земљи постоје много посредника који паразитирају између потрошача и понижених пољопривредника и који оштећују обе ове стране. Управо они су највећи заговорници употребе генетски модификованог семена и хране, па је то разлог више да их се напокон и решимо. Потребно је само да игноришемо њихове рекламе, медије, мегамаркете и да се окренемо једни другима и нашој домаћој здравој храни. То је у овом тренутку важна одлука која се очекује од одговорних људи који мисле на своје здравље и своје потомство.

Повереништво Двери у Пироту

ЕУ диктатура српских власти!

Више нема дилеме шта је „реформистичка“ власт урадила, једноставно речено признала независну државу Косово и Метохију. Како се то зове у народу?

Пирот, 12.12.2012
Жалосна је Србија данас! Предала је своје „срце“ ЕУ колонијалистима заједно са терористима и кољачима из редова ОВК. Нећемо рећи ни помислити свих људи Косова и Метохије, јер и тамо се живи од данас за сутра, много је муке и огорчења у народу без обзира верску и националну припадност, али ћемо назначити да  мала група људи, која на рукама својим има крв људску, управља Светом Србском земљом. Дакле, ово је „тријумф“ зла над добрим, силе над нејаким, џелата над недужном жртвом! И све то је жртва добијања датума о преговорима за улазак у ЕУ, наравно, као колонија. Невероватно и стравично!

Али није то урађено мимо наше власти, мимо нашег сагласја, но уз директну и индиректну помоћ Власти у Београду. Без обзира на обећања у предизборној кампањи, без обзира на завет актуелног председника, тадашњег кандидата, без обзира на критике споразума госп. Стефановића, без обзира на жртве и јасну повезаност терориста са злочинима, садашњи режим  у остатку Србије је наставио да Бриселу доказује да ће управо они испунити обећања Бориса Тадића! Зато је 10. децембра на Јарињу и Брњаку почела примена тзв. договора о "интегрисаном управљању прелазима“ ! Опростите драги суграђани, сви ви који сте за ове странке које су продале српску земљу, Косово и Метохију, али морамо јасно означити ко је све у томе учествовао, власт: СНС, СПС, УРС, ПУПС, ЈС, НС, Покрет Социјалиста, а потом и опозиција: ДС, ЛДП, СПО и ЛСВ који су подржали све кораке а претходно омогућили да до њих дође. 

Показала је данашња ситуација да наши властодршци врло лако мењају стратешка пријатељства, и да обећања преиначују у неизречено, или ћуте о њима. Срамота! Србе са севера Косова и Метохије држава је именовала за народ друге „државе“, уручила им административни прелаз-царину и поручила да „пут Србије у ЕУ се не сме довести у питање“! Чак, више се не крију да кажу „не може се више водити политика и Косово и ЕУ“, мислећи да ћемо морати да бирамо једно од та два. Сада је јасно шта ће власт изабрати: на срећу противника Србије а на несрећу народа Србије. Са друге стране нико још не помера она срамна обележја: споменик у Бујановцу и спомен плоча у Новом Пазару! Зашто? Шта нам недавни догађај у метохијском манастиру Будисавци поручује?

Зато одбрана (свим правним средствима) за очувањем Косова и Метохије у оквиру српске државе се не може само тамо вршити, на лицу места, већ широм Србије! Јер народ треба да зна шта се дешава, да зна до које обмане је дошло, да се подсети ко је шта обећавао а шта је урадио! Ако то не урадимо, џаба нам све. Дакле, народ треба да се тргне, уразуми, јер ово није само криза власти већ народа. Међутим, не треба никога именовати јер обмана је вишеструка, како на пољу пољуљане историјске свести, губитка идентитета, неразумевања потребе за поседовањем и очувањем духовне баштине заједнице којој се припада, тако и на свођењу целе заједнице на рачуницу. Зато требамо да појаснимо, да одагнамо медијску маглу, и кажемо како обичног грађанина погађа овај проблем.

Наиме, Косово и Метохија није само проблем тамошњих Срба, па и осталог живља који живи тамо, мада су сви по држављанству Срби јер живе у држави Србији, већ то је и проблем сваког човека који се осећа напуштеним од стране државе. Како? Свако ко нема палату да зна да је власт затворила предузећа, уништила их! Свако ко нема кров над главом нека зна да је власт приграбила све за себе и своје поданике, нисмо више сви једнаки у држави! Свако ко не може да се лечи да зна да је власт то увела, сада је све скупо и за многе недостижно! Свако ко жели да се едукује да зна да власт је тако уделила! Свако ко жели нешто да уради у свом животу а не може да зна да је власт та која одређује ко може а ко не! Свако ко је гладан да зна да многи су на власти бахати и уживају у луксузу! Остао је народ - СИРОЧЕ на свом огњишту званом Србија.

И ево момента у коме ова Власт, онако осионо и бездушно наступа: Свуда где је проблем, она га ОДСТРАНИТИ, једноставно га остави на социјално-правној маргини, нека се мучи и потуца по ходницима молећи једног другог за своје право, своје здравље, своју хлеба! Постала је њихова парола: „Све ћемо склонити у страну само да Србија (њихова и под њиховом шапом) 'уђу' у ЕУ“. Дакле, држава је постала социјални хирург, све што јој смета на путу за ЕУ она одстрањује, тј. склања у заборав. Иначе, Власт би се одмах сукобила са нелегалним приватизацијама, покренула домаћу производњу, најурила партијске чиновнике и директоре из предузећа, обезбедила бесплатно здраство и школство, оснажила војску, решила проблем неправичних судија, итд. Е то је још једна заједничка нит тамошњих и овдашњих људи и прилика.

А сада и да појаснимо само шта је то ИБМ - „интегрисано управљање границама“ или у оригиналу „Integrated Border Management“. Цитираћемо Александра Павића о ИБМ-у:

„То је концепт граница који је садржан у Лисабонском споразуму, (појашњење: Лисабонски споразум или уговор је настао као неко компромисно решење након одбијања Европског Устава, који су прихватиле све државе чланице ЕУ 2007. године). Њиме се регулише гранични режим између суверених држава у ЕУ. Не постоји ни једна држава чланица Уније која има царину на својим административним прелазима. Прва тачка споразума који је власт потписала о „Интегрисаном управљању границом“ се позива на Лисабонски споразум. Значи, позива се на тај концепт граничне контроле између суверених држава ЕУ. И дословце, у тачки 5. Споразума се помиње да то значи и присуство царине, цитирамо поменуту тачку:

'Споразуми ће укључивати, у складу са захтевима, избалансирано присуство свих припадајућих служби обеју страна као што су царина, полиција итд, и покриваће материју као што су локација прелаза, својство објеката, радно време, итд. У складу са својим мандатом (3) на прелазима Јариње/Рудница и Табавије/Брњак, ово присуство ће укључивати званичнике ЕУЛЕКС-а. ЕУЛЕКС ће такође бити присутан на прелазима Дхеу и Бардх/Кончуљ, Мердаре/Мердар, Мутиводе/Мутивода и Депче/Мучибаба.'

По овом споразуму се административни прелаз тумачи као граница између два државна ентитета. Друго, током преговора терориста и убица је стављен у исти ранг као и премијер државе Србије.“

Према наведеном горе, више нема дилеме шта је „реформистичка“ власт урадила, једноставно речено признала независну државу Косово и Метохију. Како се то зове у народу? И још једно питање властима: Зашто јавно није доступан документ споразума?

Након свега, нама остаје да поручимо: Никад граница – Косово и Метохија су Србија!

Повереништво Српских Двери Пирот

Откриће века: Душа постоји!

Признати научници квантне физике успели су да дају одговор на питање које је мучило све религије и бројне филозофе: да ли постоји људска душа? Амерички доктор Стјуарт Хамероф и британски психијатар сер Роџер Пенроуз научно су доказали да она заиста постоји.
Мозак као рачунар
Два стручњака су аутори нове квантне теорије свести, према којој се наше душе налазе у специфичним структурама названим микротубуле или микроцевчице, смештене у ћелијама мозга, а одатле након смрти могу да изађу и наставе да постоје у универзуму.
Доктор Хамероф са универзитета у Аризони и Пенроуз радили су на тој теорији од 1996, кад су кренули од идеје да је мозак биолошки компјутер, састављен од готово 100 милијарди неурона, односно нервних ћелија, и специјалних, такозваних аксоналних варница и синаптичких веза, које се понашају као информационе рачунарске мреже. Они су желели да докажу да је наше свесно искуство резултат процеса који се одвија у микроцевчицама, што су назвали оркестрирана објективна редукција (Орцх-ОР).
Клиничка смрт је кључ
Стручњаци су изучавали случајеве људи који су доживели клиничку смрт. Њихове микроцевчице из ћелија мозга губиле су квантне податке, али информације у њима нису биле уништене. Тиме су Хамероф и Пенроуз потврдили да душа не умире, већ одлази негде у универзум.
- Уколико након клиничке смрти лекари успеју да оживе пацијента, све квантне информације враћају се у микроцевчице, а особа која је била на самој ивици живота тврди да има осећај као да је замало умрла. Тако је могуће да, када особа заиста умре, његове квантне информације потпуно напуштају тело у виду душе и настављају да постоје у вантелесном облику негде у универзуму – објаснио је доктор Хамероф.

Двери од данас организовано на барикади на Јарињу!

Двери ће од данас организовано бити на барикади у Јарињу, а позвали смо сва повереништва да формирају делегације за одлазак наредних дана.

Београд, 05.12.2012
Покрет Двери од данас се организовано прикључује српском народу са севера Косова и Метохије окупљеном на барикади против новог граничног прелаза на Јарињу који гради Влада Србије. Од првог дана на барикади се налазе представници повереништва Двери из Лепосавића и других општина са севера Косова и Метохије, а данас ће им се придружити делегација Двери коју ће предводити Зоран Радојичић, члан Старешинства Двери и Слободан Димовић, члан Руководства Покрета.

СтарешинствоДвери данас је позвало сва повереништва Двери у Србији да у наредним данима пошаљу своје представнике на Косово и Метохију и на тај начин својим присуством пруже подршку Србима окупљеним на Јарињу.

На нашем сајту моћићете свакодневно да пратите дешавања на барикади и укључења наших извештача са лица места.

Информативна служба Покрета Двери

САОПШТЕЊЕ ПОКРЕТА СРПСКЕ ДВЕРИ

 Двери поручују Влади Србије: Или обуставите издају

Косова и Метохије или да идемо на ванредне изборе!

Време је да неко упали светло и јасно осветли све шта премијер и Влада Србије раде на путу „техничких преговора“ о издаји Косова и Метохије.

Двери јасно поручују да било какви преговори премијера Дачића са Тачијем о тзв. интегрисаном управљању граничним прелазима – нису прихватљиви.

То што ти преговори треба да се одрже под покровитељством Кетрин Ештон и у Бриселу потврђује оно што су Двери већ међу првима означиле  - да су Брисел и ЕУ главни савезник терористичког Тачијевог режима и самим тим непријатељ Србије.

Влада коју води Дачић, уз подршку Динкића и Вучића, мора најзад да се определи и то у наредних 48 сати – да ли је Влада Србије или Влада издаје.

Ако се определе да наставе преговоре са Тачијем, по диктату ЕУ, и да успостављају границу између Косова и Метохије и остатка Србије, онда је једино решење да се иде на хитне и ванредне изборе, јер ниједна странка у Влади није кандидовала издају Косова и Метохије као свој предизборни програм.

На тим изборима Дачић треба да се појави са подршком Тачија уместо квазипатриотске реторике којом је крао гласове прошли пут; Динкић треба да се појави са новим задужењем грађана Србије од скоро две милијарде евра, даљим укидањем царина на границама Србије и уништавањем домаће производње, продајом српских ораница Саудијској Арабији, најављеном продајом Телекома и свим својим економским обећањима и лажима које је изрекао попут департизације јавних предузећа, док СНС треба да јавно подржи изборну крађу и кандидује своју политику чувања лика и дела Бориса Тадића и Драгана Ђиласа, и испуњавања свих договора које је жути режим направио са Тачијем и својим налогодавцима из ЕУ и САД.

Двери, наравно, неће мирно чекати да се Дачић и другари определе, већ позивамо све патриотске и народне снаге и институције у Србији да се направи јединствени фронт против издаје Косова и Метохије. Још на протесту Двери испред седишта ЕУ у Београду позвали смо на стварање фронта против ЕУ, подржали смо проглас ДСС-а, подржали протесте СРС против хашких пресуда,  као и став Светог Архијерејског Синода СПЦ против издаје Косова и Метохије, а најављујемо и подршку и учешће у протестима које ће наредних дана организовати бројне јавне личности, слободни интелектуалци и патриотске организације против срамног постављања граничних прелаза између Косова и Метохије и остатка Србије.

Двери настављају да преговарају и повезују и остале патриотске странке, организације и личности како би овај фронт што пре показао јединство и снагу.

Информативна служба Покрета Двери

В.Димитријевић: О, Косово, грдно судилиште или зашто плачу србске иконе

ПРОПЛАКАЛА БОГОРОДИЦА У МЕТОХИЈИ

У манастиру Будисавци у Метохији, код Клине, проплакала је икона Пресвета Богородице док је јеромонах Алексеј пред њом читао акатист. Из овог манастира потиче србски новомученик, јеромонах Стефан (Пурић), кога су Шиптари отели 19. јула 1999. године и убили га. У доба када домаћи политичари, маскирани у државнике, постављају гранични прелаз између Србије и Србије, између тела и срца (јер Космет је мистичко срце ове државе, и то ће увек бити), очито је да те сузе нису нимало случајне. Бог опомиње и подсећа на Себе и Свој Завет, који се у Срба зове Косовским, и због кога је отац Стефан умучен од непријатеља крста са три прста.

ИЗ ИСТОРИЈЕ БОЖЈИХ ОПОМЕНА

Крајем седамдесетих година прошлог века, у доба арнаутског дивљања на Косову и Метохији, у области у којој се налази манастир Високи Дечани, било је велико невреме, и гром је ударио у крст куполе манастирске цркве. Ватра је испунила читав храм. Највише пламена било је око ћивота Светог Стефана Дечанског. Ништа није оштећено – ни ћивот, ни било шта у цркви. Ондашњи игуман, отац Јустин (Тасић), о томе је одмах обавестио надлежног епископа рашко – призренског, Павла, потоњег патријарха србског. У то исто доба, у селу Медна код Мркоњић Града, четврте недеље Великог Поста, при крају Свете Литургије, пред свештеником који је служио и тројицом старијих људи, чланова црквеног одбора, свети антиминс, на коме се служи Литургија, три пута се сам отворио и склопио. О овоме су одмах обавештени надлежни епископ и СА Синод СПЦ, а патријарх Павле је истакао да овај догађај најављује велика страдања. Рат у Босни и Херцеговини 1992-1995. потврдио је патријархова предвиђања. Године 1989. у манастиру Сланци плакала је копија иконе Богородице Тројеручице, а 199О. у манастиру Студеници појавила се крвава суза на лику Светог Саве на завеси олтарских двери. У зиму 1991, уочи почетка „рата за југословенско наслеђе“, у Саборној цркви у Београду из трновог венца на челу Христовом и из ране на Његовом ребру потекло је миро. Рат против Срба у Хрватској најавио је следећи догађај. У пролеће 1991. у кући Србина из Бјеловара копија чудотворне иконе Богородице Лепавинске (из србског манастира у близини Крижеваца у данашњој Хрватској), почела је да се креће по зиду. Чуду је претходило изненадно заблиставање собе, као и паљење кандила самог од себе. У соби је стално мирисало ружино уље. Митрополит загребачко – љубљански Јован чудо је потврдио. Ускоро почиње распеће Срба Славонаца, Крајишника, Банијаца, Кордунаша, Личана. Мала црква манастира Савина код Херцег Новог на црногорском приморју 1992. и 1993. била је сведок плакања Христове иконе. На Благовести 1992, плакала је икона Богородичина у цркви у Севојну. Године 1993, у пролеће, над Радовањским Лугом, местом где је кум Вујица Вулићевић, убио вожда Карађорђа, небо се жарило целе ноћи, а одасвуда су се чули чудни, несхватљиви звуци. У години 1995, кад су, од маја до августа, Туђманови бојовници протерали Србе из Славоније и Крајине, грмело је на Светога Саву широм србских земаља, а гром је ударио у Саборну цркву у Београду, у Авалски торањ и у полиијску антену на Београђанки. „Гром загрме на Светога Саву, усред зиме, кад му време није“, каже епска народна песма... Уочи великог изгона Срба са Косова и Метохије 1999. године, у Дечанима се данима у круг вртело кандило пред једном од манастирских икона. У руском храму у Риму, уочи Савиндана 2ОО2. године, на бденију, које је, уз домаћине, служио и србски свештеник, проплакала је икона Светог Саве. У храму Светог Саве у Крагујевцу, од 8. до 11. септембра, из Распећа Христовог текло је миро у виду суза. То је први угледао црквењак Радомир Стефановић,који је 1999, протеран из Призрена. А онда је, уочи великог арнаутског погрома над србским народом и његовим светињама на Косову и Метохији, марта 2ОО4. године, избио пожар у највећој србској светињи, манастиру Хиландару на Светој Гори, чије последице ни до данас нису саниране. Пред Васкрс 2ОО4. године (о томе су писале „Вечерње новости“ 25. априла те године), у храму Светог Ваведења у Липљану, опет на Космету, проплакала је икона Богородичина. Свештеник Ранђел Денић је рекао да је то „знак да останемо јер су свеци са нама!“ Јасно је да све ове опомене и подсећања имају велики, свештенотајни смисао. Свака је била и позив на покајање и позив на борбу за Крст часни и Слободу златну.

ЗАШТО ПЛАЧЕ СИН БОЖЈИ?

Свето Предање Цркве од Истока каже да се Господ Христос за земног живота никад није насмејао. Окружен људском патњом на једној, и мржњом оних који су Га распели на другој страни, Он заиста није имао разлога да се насмеје у свету који је, библијски говорећи, долина суза. Али је зато плакао. Плакао је над умрлим Лазаром, јер човек није намењен за смрт, него за живот вечни (Јн.11,35). Плакао је улазећи у Јерусалим, знајући да ће Га, после одушевљеног дочека, Јерусалимљани распети, а да ће онда, пошто се већина не буде покајала за своје недело, доћи војске сурових римских окупатора и Свети Град сравнити са земљом, при чему ће његове становнике побити и протерати. Христос је Свој плач над Јерусалимом пропратио речима бола: “И кад се приближи видјевши град ЗАПЛАКА ЗА ЊИМ, говорећи: “Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих. Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна; и срушиће тебе, и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен“ (Лк.42-44). Христос је плакао и плаче над грешним родом људским који одбија да позна Њега, Пут, Истину и Живот, а окреће се беспућу, лажима и смрти. Тако Христос и Његова Мати плачу и над Србима.

РЕЧ НА КРАЈУ

Косово и Метохија нису света србска земља само због храмова и олтара који су на том простору сазидани. Косово је свето и пресвето због толике крви проливене за Христа, од Видовдана 1389, преко страдања и борби против турског зулума, Првог балканског и Првог светског рата, до данас, када су нови злочинци и зулумћари Србима (који су их преклињали Богом да то не чине), вадили органе да би их продали „потрошачима“ са папско-протестанстког Запада. Своју крв за Христа је пролио и јеромонах Стефан из манастира Будисавци у Метохији, где плаче икона Богомајке. То су подсећања, опомене, које, ако не буду услишане, и кроз покајање оделтоворене, јесу најава казне Божје. А Бог кажњава тако што се повлачи и пушта људе да жању оно што су са ђаволом сејали. Зато србски политичари не смеју да забораве речи руског религиозног философа Семјона Франка: “Мртви ћуте. Њихова безбројна армија не устаје из гробова, не урла на митинзима, не пише резолуције. Па ипак, та бројна армија мртвих је велика политичка сила читавог нашег живота, и од њеног гласа зависи судбина живих, можда многих поколења. За слепе и глуве, за оне који живе само у овом тренутку, не сећајући се прошлости и не предвиђајући будућност, за њих мртви не постоје, и помињање њихове снаге и утицаја за њих је само бесмислено празноверно бунацање. Али они, који умеју да виде и чују, који су свесни да садашњица није самодовољна, да није од прошлости откинут живот садашњег дана, него пролазни трен живе пуноте, засићене прошлошћу и бремените будућношћу, знају да мртви нису умрли, него су живи. Каква год да је њихова судбина тамо, са оне стране границе овога света, они живе у нашим душама, у подсвесним дубинама велике, надличне народне душе... Њихове душе јасно говоре о једном - о Отаџбини, о заштити државе,о  части и достојанству земље, о лепоти подвига и срамоти издаје. У тој дубини народног духа они се немо буне против издаја са предумишљајем и без предумишљаја, против демократизованог мародерства, против несавесног пировања на њиховим гробовима, против разграбљивања родне земље, окупане њиховом крвљу. Али наша дужност је пажљиво ослушкивати тајанствени, час добронамерни, час страховити смисао њиховог ћутања“. Председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић и министар одбране Александар Вучић, као Срби и православни хришћани најодговорнији за будућу одбрану свете србске земље, не би смели да не слушају гласове наших мученика, који су на Косову и Метохији лили крв за Христа, Бога Правде Коме пева србска химна, Бога Који нам је завештао и Крст часни и Слободу златну. Сузе Богородице из манастира Будисавци и њих и нас на то подсећају.

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА

1. Јеромонах Мирон ( Косаћ ):Српски деизис, у књизи „Чуда Божја у 2О. веку“, Београд, 2ОО6, стр.334-339.

2. Владимир Димитријевић: Зашто плаче Свети Сава? Штампа, Чачак 2ОО6.

3. Мртви питају, у књизи „Царство Божије и царство празнине“, Светигора, Цетиње, стр.428-429.

http://srb.fondsk.ru

Владан Глишић против Наташе Кандић!

Саопштење за јавност поводом најављене промоције филма "Клип" у Дому културе у Пироту

Поштовани суграђани,

                     дана 29. новембра у 21, у великој сали Дома културе у Пироту биће одржано приказивање контраверзног дебитантског филма „КЛИП“ домаће редитељке Маје Милош, остварења које је Министарство културе Русије прогласило штетним по здравље и развој деце. Разлог томе су пре свега бројне шокантне сцене порнографског садржаја у којима учествују и малолетна лица (главна глумица има свега 15. година!).

У Русији је овај филм трајно забрањен али, на жалост, не и у Србији. Наше Министарство, па ето и наш Дом културе у Пироту и директор Мишко Ћирић, очигледно сматрају да су експлицитни кадрови у којима се јасно виде полни органи, анално и орално оргијање као и дрогирање тинејџера - корисни и поучни за пиротске школарце.

Без имало жеље да трагамо за узвишеним уметничким вредностима и (добро) сакривеним сублимативним поукама овог филмског остварења (болестан ум њих може и тржити и наћи чак и у фотографијама Јасеновачких казаматима и тамошњих сенки од људи), морамо да устанемо и упитамо одговорне људе и у нашој земљи и нашем граду:

Шта је следеће? Где је крај понижавању и руинирању ово мало преосталих људских осећања у нашим породицама, у нашој деци, у нама самима? Која је цена ове културне и уметничке еволуције према којој се креће (тачније: низбрдо котрља) цео свет а и ми са њиме? И још колико испљувака морамо да саспемо по наслеђеним етичким и културним вредностима својих предака да би смо у очима Европе постали савремени, модерни, напредни? Хоће ли Дом културе у Пироту да настави са овом својом традицијом која подразумева у исто време и божићно колачарство у Пазарској Цркви и рушење свих православних начела и вредности у срцу своје установе? Да ли нам уметнички савет Дома културе већ припрема пригодне породичне геј филмове са истополним брачницима и усвојеном децом? Можда су у неком даљем плану и педофилична уметничка остварења јер и педофили дижу глас и траже своја права у савременом свету, колико ли нас тек ту потресних филмских остварења очекује? Можда ће једнога дана, када "уметничка" свест у народу довољно сазри, госн Ћирић представити пиротској јавности неко американско андерграунд позориште у коме ће усхићени гледаоци моћи да гледају трагичног глумца и његову последњу изведбу "животног" ремек-дело уживог саморањавања или самоубиства?

Ми из Повереништва Српских Двери Пирота нећемо у свему томе учествати. Ни тада, ако до свега тога не дај Боже дође, а ни сада. Позивамо вас да нам се придружите у бојкотовању ове срамне пројекције и легализованој промоцији малолетне проституције и наркоманије којих ми већ и превише имамо у нашем граду те нам њихово додатно промовисање заиста није потребно. Заобиђимо у широком луку Дом културе тог 29. Новембра и осталих дана емитовања јер ће се из њега надалеко ширити огавни смрад белосветског квазикултурно-уметничког ђубрета. Не дозволимо сви скупа да нас тада ова подивљала културна Депонија у центру града увуче у себе и загади.

Повереништво Двери Пирота

Хашка "правда"?

Обележавање 'Дана средњошколаца и студената у Пироту

У организацији Уније средњошколаца Србије (УНСС), највишег представничког тела наших средњошколаца, испред Дома Културе обележен је "Дан средњошколаца и студената" у знак сећања на стрељане прашке студенте 1939. године који су мирно протествовали против окупације од стране нациста, као и њихове погубне идеологије. Тим младим људима није чак ни суђено, већ им је пресуђено по кратком поступку, без права на одбрану. Тим поводом, испред  Дома Културе у Пироту, група средњошколаца, желећи да искаже јединство и истоумље са својим вршњацима широм Европе и Србије извела је краћи програм.
Злочин не застарева, мука и страдање прати, на жалост, људе широм света. Зарад сулудих идеја или профита воде се ратови, убијају људи, наноси бол и улива мржња. Зато је потребно говорити о томе, зато треба подсећати будуће генерације како не би поновиле грешке предака. Србија је у својој историји претрпела многе голготе и страдања, много је младих живота уасхло под непријатељем, много је суза пуштено за драгима. Сејана је смрт од Нациста, сејали су је нељуди широм света.

Ако ћутимо и не тражимо у историји одговоре, наша будућност је онда неизвесна, неутемељена на жртвама, али раду и лучи који су за нас приложени. Зато и овај дан, али и 21. Октобар никако се не смеју заборавити, и никако се не смеју подвести под лаж и изигравање! Дан средњошколаца и студената јесте опомена, али и покајање оних у чије име је то урађено.

Међутим, данас нашој омладини се сервира "шарена истина", привид раумевања за страдања других, чак и сопственог народа. Данас се омладина разбаштињује од својих корена, и обећава "светла" будућност под окриљем  лажног морала и система вредности. Духовно посрнуће је захватило наше друштво, нема "тог великог срца" које куца у ритму који је куцао раније у народу, како овде тако и даље. Нема разума и нема обзира, нема саосећања и нема помоћи, само самоћа и лично посрнуће. Друштво се свело на особе, ЧОВЕКУ се траг губи, скоро да се и не види више!

Тако је протекло и ово "наше" пиротско сећање на жртве, без минута ћутања, без уводне речи, без погледа навише, без иједне свеће жртвама терора. Ничега што би указало на постојање страдања на данашњи дан, ништа што би опоменуло све да су зарад истине и слободе дали своје животе млади људи, од књига одвучени, из клупа истерани. Нико да помене Шумарице и остале младе пале животе у ратовима! Нико да помене децу жртве минулих ратова, без обзира које вере и нације била! Ама баш ништа!

Жалосно је и срамота, можда чак и нешто јаче!? Овде се играло уз музику, смејало, изводиле коереографије, што би пролазнику одавало утисак весеља, неког веселог празника! Да ли се може одати пошта уз денс музику групе PSY и назива песме "GANGNAM STYLE"? Још који корак који иде уз ту мелодију? Ко то уз музику и игру слави смрт? Која је то порука палима? Чије су то тековине да се у име жртава приређује игра и весеље?

Да нас погрешно не схвате организатори, нико не спори младима да траже своје место у друштву, да имају права и могућности за исказивањем и напредовањем. Али овим формама се поставља потпуно другачији смисао, нимало добар и хуман. Не може се ублажити трагедија музиком и игром, увесељавањем! Не може се тражити осећај кривице када се својим чином не указује да је и било. Није живот циркус па да нас при паду сачека мрежа, а након представе сви одемо срећни и задовољни.

Нека ово буде наш допринос да се учињене грешке не понове, а да се достојно човеку обележи овај али и други датуми посвећени жртвама ратова.

Повереништво Двери Пирота

Сви у фронт против Европске уније!

Више стотина људи окупило се на протесту Двери испред представништва ЕУ у Београду, где су сви родољубиви Срби позвани на фронт против Европске Унију!

Београду, 17.11.2012
На ветровитом Новом Београду, по непријатно хладном времену на протесту Двери против Хашког трибунала и Европске уније скупило се више стотина људи.

Овај протест, који је изазвао сразмерно малу пажњу медија, али велико узбуђење међу родољубима на алтернативним медијима (пре свега интернету), сабрао је оне снаге које су схватиле да је ослобађајућа пресуда Младену Маркачу и Анти Готовини тренутак када Србија мора да се сабере и коначно каже "Доста је!" Европској унији, Хашком трибуналу и свим оним организацијама и појединцима које истрајавају у гурању Србије и српског народа на овај погубни пут.

Окупљенима су се обратили:

- Санда Рашковић Ивић (ДСС);
- Проф. др Мила Алечковић-Николић, професор са Сорбоне,
- Жељко Цвијановић, уредник "Новог Стандарда";
- Владан Глишић, члан старешинства Двери;
- Бошко Обрадовић, члан старешинства Двери.

Говорници су се сагласили да је ова пресуда шамар Србије који ће је коначно отрезнити од "евроунијатског" сна, и да је крајњи тренутак да се саберу све снаге које су против Европске уније у јединствени фронт, јер, по речима Бошка Обрадовића, "Ми нисмо више евро-скептици, ми смо евро-противници, и тренутак је да направимо фронт против ЕУ".

Више информација наредних сати...

Информативна служба Двери

Поводом ослобађајуће хашке пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу

Вероватно ће сада неко, након дана препуног извештајима из Хага, очекивати још један текст критички настројен према хашком трибуналу. Можда ће ти исти, такође, очекивати да ишчита редове пуне срџбе ка западу, позивања на небеску правду, и сличним редовима које се понављају из једне прилике у другу, када запад Србији одалами још једну, ко зна коју по реду шамарчину, и када је подсети које је и какво место за њу резервисано. Но, овога пута тога неће бити, већ ће се наредни редови позабавити више нама самима.  

Неспорно је да писац ових редова према хашком казамату осећа сваку могућу врсту презира, и то је чињеница коју након свих ових година и није потребно нешто нарочито подвлачити. Хашки казамат је створен да би гонио Србе, и можда још понеког не-Србина несрећинка који би чинио ону статистичку грешку несрпских осуђеника, осуђених само да би наивчинама мазали очи. И шта је неком ту сада ново, и шта неком до данас у вези хашког казамата још није јасно? Јел се неко можда изненадио што је Хрватима Европа опростила ко зна више који по реду злочин над Србима? Па господо, ако вас таквих има, дошло је крајње време да отворите очи.

Не требају се Срби ни секунда љутити на Хрвате, или на Хаг, или на Брисел. Срби се требају љутити на саме себе. Српска је држава почетком 21-ог века учинила једну од највећих срамота у целој историји нашег народа – већину својих војно-политичких вођа предала је самовољно, на милост и немилост туђинцима. Такође, српска је држава све те људе редом, директно или индиректно, по медијима развлачила, и окарактерисала као злочинце. Дакле, људе који су овај народ бранили, српска држава је продала, издала и оставила. Након ове бруке, мени никако не иде у главу једна ствар – када опет буде требало, ко ће то стати у ровове и опет узети пушку да брани народ?  Зашто би то чинио, јел зато да би га неки нови престонички полтрончићи и политикантске гњиде шиканирали и продали за шаку сребрњака првом приликом? Зар није једноставније просто ставити главу на пањ и пустити усташког, арнаутског или ког било другог злотвора да само одради свој посао, и још притом, не цвилећи много, да се случајно нека господа са бечлијског двора не би побунила?

Шта год мислио ја о мизерности хрватског поимања национализма, завидим им на једној ствари – када је у питању непријатељ (Срби, јел`те), они су јединствени до фанатичности. У том тренутку код њих све поделе престају, и они раде као један да би остварили свој циљ. Хрвати никада нису имали „НВО“ сектор који би радио на начин на који то чини у Србији. Хрвати никада нису имали ни медије са националном фреквенцом који би промовисали анти-хрватску политику, за разлику од Србије која је таквих медија препуна. У Хрватској је потпуно законски легално, а и државно пожељно, бити домољуб. А шта раде Срби? Да ли Срби и даље верују страним експозитурама које им тумаче историју ратова деведесетих? Јел се Срби уопште сећају Ратка Младића, Стојана Жупљанина, Здравка Толимира, Војислава Шешеља, Радована Караџића, пробоја коридора, сарајевског егзодуса српског живља, убиства ЈНА војника у Словенији, свих знаих и незнаних Срба чије кости и даље леже неоткопане и необележене широм бивше СФРЈ? 

Српски народ мора коначно начинити један избор – да ли ће надаље поштовати сам себе, или ће и даље газити по себи, верујући европским лажима и бајкама. Ко сам себе не поштује, други ће га поштовати још мање. Најаве да ће се прекинути „сарадња“ с Хагом, љутња београдских политичара, критике свих политичких партија, данас су потпуно бескорисне. Ова држава је издала све што је могло да се изда, а сва љутња у овом смислу, јалова је. Лично, не очекујем да ће се хашки казамат понети имало другачије када за пар недеља на дневном реду буде одлучивао о судбини Рамуша Харадинаја. Овом народу више одлуке Хага не требају бити битне, нити његова политика и његови тричави извештаји нама требају значити нешто. Оно што ми морамо урадити јесте да ставимо прст у чело, и коначно решимо да ли желимо да и даље будемо Срби у Србији, или патетични „европљани“, продавци магле, тикве без корена и јалово семе које плода нема. Трула лешина српске државности лак је плен било којој белосветској врани да је кљуца како јој је воља. Уколико овај народ жели да му се ове ситуације више не дешавају, мораће добро да се потруди надаље, и пред Богом, а и пред самим собом. 

Дејан Алексовски,

Повереништво Двери Пирота

Двери на скупштинској расправи о ГМО!

Срби ће памтити по добру бугарског Патријарха Максима

Горан Игић

Надамо се да ће БПЦ наставити да иде стазама Патријарха Максима.

09.11.2012
У раним јутарњим сатима 6. новембра 2012. у Софији упокојио се Његова Светост Патријарх Максим. Рођен је октобра 1914. године, исте године када и његов велики пријатељ Патријарх Српски Павле. Патријарх Максим је недавно имао 98. рођендан у задњим данима октобра. Епископ је постао 1956. г. Изабран је за Патријарха 1971. године и мудро је водио Бугарску Православну Цркву кроз тешко раздобље комунизма, транзиције и неолиберализма. Био је почасни члан Московске духовнеакадемије, објављивао је књиге проповеди и беседа, примио је и почасни докторат  Духовне академије „ Св. Климент Охридски“.  Издвојићемо још неколико података.

Чинио је све да се залече ране из прошлости између Срба и Бугара, посећивао је Србију и никада није рекао ни једну реч против српског народа. Напротив, жестоко је осудио 1999. бомбардовање Србије и учешће тадашње власти Бугарске давањем неба НАТО-у. Имао је нападе пронатовских снага у Бугарској, па је Петар Стојанов, председник Бугарске (1997-2002) у време свог мандата подржао расколнички ткз. Алтернативни Синод, пред којим се и заклиње. Какав је тај Алтернативни Синод био довољно говори то да су подржали дукљанске расколнике и ткз . „Црногорску Цркву“ са Мирашем Дедејићем и екипом. Огромна НАТО средства су уложена да се права БПЦ поцепа или увуче у нечасне работе против Србије. На све то Максим није пристао, а није ни православни бугарски народ, који је остао уз свог Патријарха. Један део расколника се временом покајао и вратио у окриље БПЦ, тако да од 2010. можемо рећи да је завршена епизода са покушајем раскола.

Према Ватикану Патријарх Максим је имао јасну недвосмислену дистанцу. 2011. БПЦ је уврстила у календар под  датумом 17. мај празник Новомученика из Батака и Новог Села. Наиме, 1876. османски башибозук је извршио масакр над православним Бугарима у месту Батак. 1 Њих на хиљаде је страдало. У време поновне појаве неоосманизма на Балкану, Бугарска Црква на челу са Максимом је донела историјску одлуку да молитвено прославља Новоселске и Баташке Новомученике.  (2)  Исте 2011. г. и Руска Православна Црква је унела у свој календар мученике из Батака. Аналогија са нашим Јадовном и Јасеновцем је више него јасна.

Патријарх Максим је  више пута осудио одржавање геј-парада и залагао се за очување породице. У време Патријарха Максима су многи текстови Владике Николаја и Јустина Поповића преведени на савремени бугарски језик, а многи Бугари су имали прилике и да сазнају и о страдањима у Јасеновцу.  Бугари су већински русофили и ту ће се тешко шта променити, поготово што их Европа не третира равноправно.

Српски и бугарски народ су два највећа словенска народа на Балкану, геополитички повезани, а процеси који се одвијају у Србији као што су расрбљавање и стварање нових нација Црногораца, Војвођана или Бошњака, стижу и у Бугарску, па се тако говори о нацији Помака, Добруџанаца… Турски и ромски фактор не скривају свој антибугарски карактер и биће потребно пуно мудрости у наредним деценијама.

Надамо се да ће БПЦ наставити да иде стазама Патријарха Максима.



-----------------------------------------------
Фусноте:

http://en.wikipedia.org/wiki/Batak_massacre
http://www.pravoslavie.bg/Документи/Канонизацията-на-баташките-и-новоселските-мъченици




Свом бугарском народу а пре свега нашим суграђанима бугарске националности Двери Пирота упућују изразе најдубљег саучешћа поводом смрти Партијарха Максима. Вјечнаја памјат!