У
организацији Уније средњошколаца Србије (УНСС), највишег представничког тела наших средњошколаца, испред Дома Културе обележен је
"Дан средњошколаца и студената" у знак сећања на стрељане прашке
студенте 1939. године који су мирно протествовали против окупације од
стране нациста, као и њихове погубне идеологије. Тим
младим људима није чак ни суђено, већ им је пресуђено по
кратком поступку, без права на одбрану. Тим поводом, испред Дома Културе у Пироту, група
средњошколаца, желећи да искаже јединство и истоумље са својим вршњацима широм Европе и
Србије извела је краћи програм.
Злочин не застарева, мука и страдање прати, на жалост, људе широм света. Зарад сулудих идеја или профита воде се ратови, убијају људи, наноси бол и улива мржња. Зато је потребно говорити о томе, зато треба подсећати будуће генерације како не би поновиле грешке предака. Србија је у својој историји претрпела многе голготе и страдања, много је младих живота уасхло под непријатељем, много је суза пуштено за драгима. Сејана је смрт од Нациста, сејали су је нељуди широм света.
Ако ћутимо и не тражимо у историји одговоре, наша будућност је онда неизвесна, неутемељена на жртвама, али раду и лучи који су за нас приложени. Зато и овај дан, али и 21. Октобар никако се не смеју заборавити, и никако се не смеју подвести под лаж и изигравање! Дан средњошколаца и студената јесте опомена, али и покајање оних у чије име је то урађено.
Међутим, данас нашој омладини се сервира "шарена истина", привид раумевања за страдања других, чак и сопственог народа. Данас се омладина разбаштињује од својих корена, и обећава "светла" будућност под окриљем лажног морала и система вредности. Духовно посрнуће је захватило наше друштво, нема "тог великог срца" које куца у ритму који је куцао раније у народу, како овде тако и даље. Нема разума и нема обзира, нема саосећања и нема помоћи, само самоћа и лично посрнуће. Друштво се свело на особе, ЧОВЕКУ се траг губи, скоро да се и не види више!
Тако је протекло и ово "наше" пиротско сећање на жртве, без минута ћутања, без уводне речи, без погледа навише, без иједне свеће жртвама терора. Ничега што би указало на постојање страдања на данашњи дан, ништа што би опоменуло све да су зарад истине и слободе дали своје животе млади људи, од књига одвучени, из клупа истерани. Нико да помене Шумарице и остале младе пале животе у ратовима! Нико да помене децу жртве минулих ратова, без обзира које вере и нације била! Ама баш ништа!
Жалосно је и срамота, можда чак и нешто јаче!? Овде се играло уз музику, смејало, изводиле коереографије, што би пролазнику одавало утисак весеља, неког веселог празника! Да ли се може одати пошта уз денс музику групе PSY и назива песме "GANGNAM STYLE"? Још који корак који иде уз ту мелодију? Ко то уз музику и игру слави смрт? Која је то порука палима? Чије су то тековине да се у име жртава приређује игра и весеље?
Да нас погрешно не схвате организатори, нико не спори младима да траже своје место у друштву, да имају права и могућности за исказивањем и напредовањем. Али овим формама се поставља потпуно другачији смисао, нимало добар и хуман. Не може се ублажити трагедија музиком и игром, увесељавањем! Не може се тражити осећај кривице када се својим чином не указује да је и било. Није живот циркус па да нас при паду сачека мрежа, а након представе сви одемо срећни и задовољни.
Нека ово буде наш допринос да се учињене грешке не понове, а да се достојно човеку обележи овај али и други датуми посвећени жртвама ратова.
Повереништво Двери Пирота
Злочин не застарева, мука и страдање прати, на жалост, људе широм света. Зарад сулудих идеја или профита воде се ратови, убијају људи, наноси бол и улива мржња. Зато је потребно говорити о томе, зато треба подсећати будуће генерације како не би поновиле грешке предака. Србија је у својој историји претрпела многе голготе и страдања, много је младих живота уасхло под непријатељем, много је суза пуштено за драгима. Сејана је смрт од Нациста, сејали су је нељуди широм света.
Ако ћутимо и не тражимо у историји одговоре, наша будућност је онда неизвесна, неутемељена на жртвама, али раду и лучи који су за нас приложени. Зато и овај дан, али и 21. Октобар никако се не смеју заборавити, и никако се не смеју подвести под лаж и изигравање! Дан средњошколаца и студената јесте опомена, али и покајање оних у чије име је то урађено.
Међутим, данас нашој омладини се сервира "шарена истина", привид раумевања за страдања других, чак и сопственог народа. Данас се омладина разбаштињује од својих корена, и обећава "светла" будућност под окриљем лажног морала и система вредности. Духовно посрнуће је захватило наше друштво, нема "тог великог срца" које куца у ритму који је куцао раније у народу, како овде тако и даље. Нема разума и нема обзира, нема саосећања и нема помоћи, само самоћа и лично посрнуће. Друштво се свело на особе, ЧОВЕКУ се траг губи, скоро да се и не види више!
Тако је протекло и ово "наше" пиротско сећање на жртве, без минута ћутања, без уводне речи, без погледа навише, без иједне свеће жртвама терора. Ничега што би указало на постојање страдања на данашњи дан, ништа што би опоменуло све да су зарад истине и слободе дали своје животе млади људи, од књига одвучени, из клупа истерани. Нико да помене Шумарице и остале младе пале животе у ратовима! Нико да помене децу жртве минулих ратова, без обзира које вере и нације била! Ама баш ништа!
Жалосно је и срамота, можда чак и нешто јаче!? Овде се играло уз музику, смејало, изводиле коереографије, што би пролазнику одавало утисак весеља, неког веселог празника! Да ли се може одати пошта уз денс музику групе PSY и назива песме "GANGNAM STYLE"? Још који корак који иде уз ту мелодију? Ко то уз музику и игру слави смрт? Која је то порука палима? Чије су то тековине да се у име жртава приређује игра и весеље?
Да нас погрешно не схвате организатори, нико не спори младима да траже своје место у друштву, да имају права и могућности за исказивањем и напредовањем. Али овим формама се поставља потпуно другачији смисао, нимало добар и хуман. Не може се ублажити трагедија музиком и игром, увесељавањем! Не може се тражити осећај кривице када се својим чином не указује да је и било. Није живот циркус па да нас при паду сачека мрежа, а након представе сви одемо срећни и задовољни.
Нека ово буде наш допринос да се учињене грешке не понове, а да се достојно човеку обележи овај али и други датуми посвећени жртвама ратова.
Повереништво Двери Пирота
No comments:
Post a Comment