Thursday 4 July 2013

Александар Вучић против Записа, Храст-коалиција против Вучића

Двери се залажу за формирање што ширег народног фронта против Владе Србије која убрзано креће у рат против свега што је традиционално наслеђе српског народа.

Београд, 03.07.2013
Да је владајућа коалиција кренула у мистички обрачун против српског националног идентитета и свега традиционалног у Србији било је јасно на Видовдан, када је у Крушевцу обрнут смисао српске историје и издаја Косова и Метохије слављена као победа, напредак и модернизација. Дошло се и дотле да се издајницима деле награде за издају. Разумљиво је зашто један режим огрезао у издаји очајнички трага за образложењем издаје као исправне ствари, али се чак и у томе отишло предалеко и ударило на саму суштину српске историјске свести: обележавање Видовдана, а тиме и на све генерације Срба које су живеле и умирале за видовдански систем вредности и одбрану части Отаџбине.

Да ово није изолована појава већ режимска тенденција најбоље се види из све израженије псеудопросветитељске улоге првог потпредседника Владе Александра Вучића, који као нови лидер Друге Србије све чешће преузима на себе објашњавање значења модернизације Србије и раскидања са - по његовом мишљењу - превазиђеним традицијским моделима. Овај пут којим је кренуо засигурно га доводи на чело геј параде у септембру, али је то сада мање важно од увида да је после Макса Вебера Вучић добио следећу лектиру за обавезно читање: „Философију паланке” Радомира Константиновића – „библију” Друге Србије, духа самопорицања и родомржње. И већ је кренуо да примењује прочитано, директно заративши са светињом – храстом из Савинца, старим више стотина година, који народ таковског краја поштује као свето дрво – Запис.

Ево шта каже несрећни Вучић: „Морамо да се изборимо са паланачким духом прошлости. Неки кажу да хоће да бране храст стар 600 година, а неће ауто-пут. Е, па ја хоћу ауто-пут. Замислите зликовца пројектанта који није израчунао да постоји некакав храст, и сада морамо поново да платимо студију о изводљивости и пројекат од неколико милиона евра због храста. Да зауставимо модернизацију Србије, све да зауставимо. Е, то је парадигма данашње Србије коју хоћемо да мењамо. Или имамо поверење народа за те промене или немамо. Ако немамо, нека владају они који мисле да треба да се учауримо, да бранимо још 600 година храст, а не да градимо пругу или пут. Нека формирају храст коалицију, па нека нас победе и врате у средњи век. Нећемо то дозволити. Не смемо да се плашимо промене свести”.


Распустите стране НВО агентуре у Србији, Вучић преузима њихову улогу

За Вучића је Запис, светиња српског народа – „некакав храст”. За Вучића је 600 година историје и традиције ништа. Он очито има немачки задатак да промени свест српског народа. Притом, у свему томе се користи заменом теза и класичном демагогијом јер нико засигурно није за стопирање изградње пруга и ауто-путева у Србији, већ само за поштовање светиње и потребну корекцију пројекта која би то обезбедила (и конкретно симболички у Савинцу и генерално у читавој Србији). А да не говоримо о томе да Вучић није добио поверење народа на предизборним обећањима да ће рушити запис у Савинцу, издати Косово и Метохију, поставити Динкића за министра финансија и економије, организовати геј параду, уништити све научне институте који производе и чувају домаћа семена и увести ГМО семе и храну, дати мафијашком другу Дачићу да буде премијер, а Велимиру Илићу и Милутину Мркоњићу да и даље граде и крадуцкају по Србији,...

Све ово јесте озбиљан разлог за покретање побуне против Владе Србије и овог пута који пред собом руши све традиционалне вредности српског народа. Слажемо се са Александром Вучићем да се свесрпски народни фронт против владајућег режима може назвати и храст-коалиција, јер симболише одбрану светиње, историје и традиције од западњачке модернизације која није ништа друго него пљачка и уништавање Србије и њених природних и привредних богатстава. Покрет Двери није за такву модернизацију Србије и нећемо да нас воде паланачки философи приучени на бриселским и берлинским курсевима.

Својевремено је између два светска рата стари манастир Светога Преображења Господњег у овчарско-кабларској клисури срушен због изградње пруге. Свети Владика Николај Велимировић је то назвао „лењирском мудрошћу” која руши светиње и не хаје за духовне вредности. У својој знаменитој беседи на освећењу новог манастира Преображење на другој страни Мораве Владика Николај је указао на трагичне судбине свих оних који су учествовали у рушењу старога манастира и упозорио народ да се не може живети на тај начин непоштовања према светињи. Плашимо се да не вреди цитирати Светог Владику Николаја некоме ко је прионуо на читање Радомира Констатиновића.

Редакције сајта

Обавезно чиповање: увођење диктатуре у Србији на мала врата