Владан Глишић против Наташе Кандић!

Саопштење за јавност поводом најављене промоције филма "Клип" у Дому културе у Пироту

Поштовани суграђани,

                     дана 29. новембра у 21, у великој сали Дома културе у Пироту биће одржано приказивање контраверзног дебитантског филма „КЛИП“ домаће редитељке Маје Милош, остварења које је Министарство културе Русије прогласило штетним по здравље и развој деце. Разлог томе су пре свега бројне шокантне сцене порнографског садржаја у којима учествују и малолетна лица (главна глумица има свега 15. година!).

У Русији је овај филм трајно забрањен али, на жалост, не и у Србији. Наше Министарство, па ето и наш Дом културе у Пироту и директор Мишко Ћирић, очигледно сматрају да су експлицитни кадрови у којима се јасно виде полни органи, анално и орално оргијање као и дрогирање тинејџера - корисни и поучни за пиротске школарце.

Без имало жеље да трагамо за узвишеним уметничким вредностима и (добро) сакривеним сублимативним поукама овог филмског остварења (болестан ум њих може и тржити и наћи чак и у фотографијама Јасеновачких казаматима и тамошњих сенки од људи), морамо да устанемо и упитамо одговорне људе и у нашој земљи и нашем граду:

Шта је следеће? Где је крај понижавању и руинирању ово мало преосталих људских осећања у нашим породицама, у нашој деци, у нама самима? Која је цена ове културне и уметничке еволуције према којој се креће (тачније: низбрдо котрља) цео свет а и ми са њиме? И још колико испљувака морамо да саспемо по наслеђеним етичким и културним вредностима својих предака да би смо у очима Европе постали савремени, модерни, напредни? Хоће ли Дом културе у Пироту да настави са овом својом традицијом која подразумева у исто време и божићно колачарство у Пазарској Цркви и рушење свих православних начела и вредности у срцу своје установе? Да ли нам уметнички савет Дома културе већ припрема пригодне породичне геј филмове са истополним брачницима и усвојеном децом? Можда су у неком даљем плану и педофилична уметничка остварења јер и педофили дижу глас и траже своја права у савременом свету, колико ли нас тек ту потресних филмских остварења очекује? Можда ће једнога дана, када "уметничка" свест у народу довољно сазри, госн Ћирић представити пиротској јавности неко американско андерграунд позориште у коме ће усхићени гледаоци моћи да гледају трагичног глумца и његову последњу изведбу "животног" ремек-дело уживог саморањавања или самоубиства?

Ми из Повереништва Српских Двери Пирота нећемо у свему томе учествати. Ни тада, ако до свега тога не дај Боже дође, а ни сада. Позивамо вас да нам се придружите у бојкотовању ове срамне пројекције и легализованој промоцији малолетне проституције и наркоманије којих ми већ и превише имамо у нашем граду те нам њихово додатно промовисање заиста није потребно. Заобиђимо у широком луку Дом културе тог 29. Новембра и осталих дана емитовања јер ће се из њега надалеко ширити огавни смрад белосветског квазикултурно-уметничког ђубрета. Не дозволимо сви скупа да нас тада ова подивљала културна Депонија у центру града увуче у себе и загади.

Повереништво Двери Пирота

Хашка "правда"?

Обележавање 'Дана средњошколаца и студената у Пироту

У организацији Уније средњошколаца Србије (УНСС), највишег представничког тела наших средњошколаца, испред Дома Културе обележен је "Дан средњошколаца и студената" у знак сећања на стрељане прашке студенте 1939. године који су мирно протествовали против окупације од стране нациста, као и њихове погубне идеологије. Тим младим људима није чак ни суђено, већ им је пресуђено по кратком поступку, без права на одбрану. Тим поводом, испред  Дома Културе у Пироту, група средњошколаца, желећи да искаже јединство и истоумље са својим вршњацима широм Европе и Србије извела је краћи програм.
Злочин не застарева, мука и страдање прати, на жалост, људе широм света. Зарад сулудих идеја или профита воде се ратови, убијају људи, наноси бол и улива мржња. Зато је потребно говорити о томе, зато треба подсећати будуће генерације како не би поновиле грешке предака. Србија је у својој историји претрпела многе голготе и страдања, много је младих живота уасхло под непријатељем, много је суза пуштено за драгима. Сејана је смрт од Нациста, сејали су је нељуди широм света.

Ако ћутимо и не тражимо у историји одговоре, наша будућност је онда неизвесна, неутемељена на жртвама, али раду и лучи који су за нас приложени. Зато и овај дан, али и 21. Октобар никако се не смеју заборавити, и никако се не смеју подвести под лаж и изигравање! Дан средњошколаца и студената јесте опомена, али и покајање оних у чије име је то урађено.

Међутим, данас нашој омладини се сервира "шарена истина", привид раумевања за страдања других, чак и сопственог народа. Данас се омладина разбаштињује од својих корена, и обећава "светла" будућност под окриљем  лажног морала и система вредности. Духовно посрнуће је захватило наше друштво, нема "тог великог срца" које куца у ритму који је куцао раније у народу, како овде тако и даље. Нема разума и нема обзира, нема саосећања и нема помоћи, само самоћа и лично посрнуће. Друштво се свело на особе, ЧОВЕКУ се траг губи, скоро да се и не види више!

Тако је протекло и ово "наше" пиротско сећање на жртве, без минута ћутања, без уводне речи, без погледа навише, без иједне свеће жртвама терора. Ничега што би указало на постојање страдања на данашњи дан, ништа што би опоменуло све да су зарад истине и слободе дали своје животе млади људи, од књига одвучени, из клупа истерани. Нико да помене Шумарице и остале младе пале животе у ратовима! Нико да помене децу жртве минулих ратова, без обзира које вере и нације била! Ама баш ништа!

Жалосно је и срамота, можда чак и нешто јаче!? Овде се играло уз музику, смејало, изводиле коереографије, што би пролазнику одавало утисак весеља, неког веселог празника! Да ли се може одати пошта уз денс музику групе PSY и назива песме "GANGNAM STYLE"? Још који корак који иде уз ту мелодију? Ко то уз музику и игру слави смрт? Која је то порука палима? Чије су то тековине да се у име жртава приређује игра и весеље?

Да нас погрешно не схвате организатори, нико не спори младима да траже своје место у друштву, да имају права и могућности за исказивањем и напредовањем. Али овим формама се поставља потпуно другачији смисао, нимало добар и хуман. Не може се ублажити трагедија музиком и игром, увесељавањем! Не може се тражити осећај кривице када се својим чином не указује да је и било. Није живот циркус па да нас при паду сачека мрежа, а након представе сви одемо срећни и задовољни.

Нека ово буде наш допринос да се учињене грешке не понове, а да се достојно човеку обележи овај али и други датуми посвећени жртвама ратова.

Повереништво Двери Пирота

Сви у фронт против Европске уније!

Више стотина људи окупило се на протесту Двери испред представништва ЕУ у Београду, где су сви родољубиви Срби позвани на фронт против Европске Унију!

Београду, 17.11.2012
На ветровитом Новом Београду, по непријатно хладном времену на протесту Двери против Хашког трибунала и Европске уније скупило се више стотина људи.

Овај протест, који је изазвао сразмерно малу пажњу медија, али велико узбуђење међу родољубима на алтернативним медијима (пре свега интернету), сабрао је оне снаге које су схватиле да је ослобађајућа пресуда Младену Маркачу и Анти Готовини тренутак када Србија мора да се сабере и коначно каже "Доста је!" Европској унији, Хашком трибуналу и свим оним организацијама и појединцима које истрајавају у гурању Србије и српског народа на овај погубни пут.

Окупљенима су се обратили:

- Санда Рашковић Ивић (ДСС);
- Проф. др Мила Алечковић-Николић, професор са Сорбоне,
- Жељко Цвијановић, уредник "Новог Стандарда";
- Владан Глишић, члан старешинства Двери;
- Бошко Обрадовић, члан старешинства Двери.

Говорници су се сагласили да је ова пресуда шамар Србије који ће је коначно отрезнити од "евроунијатског" сна, и да је крајњи тренутак да се саберу све снаге које су против Европске уније у јединствени фронт, јер, по речима Бошка Обрадовића, "Ми нисмо више евро-скептици, ми смо евро-противници, и тренутак је да направимо фронт против ЕУ".

Више информација наредних сати...

Информативна служба Двери

Поводом ослобађајуће хашке пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу

Вероватно ће сада неко, након дана препуног извештајима из Хага, очекивати још један текст критички настројен према хашком трибуналу. Можда ће ти исти, такође, очекивати да ишчита редове пуне срџбе ка западу, позивања на небеску правду, и сличним редовима које се понављају из једне прилике у другу, када запад Србији одалами још једну, ко зна коју по реду шамарчину, и када је подсети које је и какво место за њу резервисано. Но, овога пута тога неће бити, већ ће се наредни редови позабавити више нама самима.  

Неспорно је да писац ових редова према хашком казамату осећа сваку могућу врсту презира, и то је чињеница коју након свих ових година и није потребно нешто нарочито подвлачити. Хашки казамат је створен да би гонио Србе, и можда још понеког не-Србина несрећинка који би чинио ону статистичку грешку несрпских осуђеника, осуђених само да би наивчинама мазали очи. И шта је неком ту сада ново, и шта неком до данас у вези хашког казамата још није јасно? Јел се неко можда изненадио што је Хрватима Европа опростила ко зна више који по реду злочин над Србима? Па господо, ако вас таквих има, дошло је крајње време да отворите очи.

Не требају се Срби ни секунда љутити на Хрвате, или на Хаг, или на Брисел. Срби се требају љутити на саме себе. Српска је држава почетком 21-ог века учинила једну од највећих срамота у целој историји нашег народа – већину својих војно-политичких вођа предала је самовољно, на милост и немилост туђинцима. Такође, српска је држава све те људе редом, директно или индиректно, по медијима развлачила, и окарактерисала као злочинце. Дакле, људе који су овај народ бранили, српска држава је продала, издала и оставила. Након ове бруке, мени никако не иде у главу једна ствар – када опет буде требало, ко ће то стати у ровове и опет узети пушку да брани народ?  Зашто би то чинио, јел зато да би га неки нови престонички полтрончићи и политикантске гњиде шиканирали и продали за шаку сребрњака првом приликом? Зар није једноставније просто ставити главу на пањ и пустити усташког, арнаутског или ког било другог злотвора да само одради свој посао, и још притом, не цвилећи много, да се случајно нека господа са бечлијског двора не би побунила?

Шта год мислио ја о мизерности хрватског поимања национализма, завидим им на једној ствари – када је у питању непријатељ (Срби, јел`те), они су јединствени до фанатичности. У том тренутку код њих све поделе престају, и они раде као један да би остварили свој циљ. Хрвати никада нису имали „НВО“ сектор који би радио на начин на који то чини у Србији. Хрвати никада нису имали ни медије са националном фреквенцом који би промовисали анти-хрватску политику, за разлику од Србије која је таквих медија препуна. У Хрватској је потпуно законски легално, а и државно пожељно, бити домољуб. А шта раде Срби? Да ли Срби и даље верују страним експозитурама које им тумаче историју ратова деведесетих? Јел се Срби уопште сећају Ратка Младића, Стојана Жупљанина, Здравка Толимира, Војислава Шешеља, Радована Караџића, пробоја коридора, сарајевског егзодуса српског живља, убиства ЈНА војника у Словенији, свих знаих и незнаних Срба чије кости и даље леже неоткопане и необележене широм бивше СФРЈ? 

Српски народ мора коначно начинити један избор – да ли ће надаље поштовати сам себе, или ће и даље газити по себи, верујући европским лажима и бајкама. Ко сам себе не поштује, други ће га поштовати још мање. Најаве да ће се прекинути „сарадња“ с Хагом, љутња београдских политичара, критике свих политичких партија, данас су потпуно бескорисне. Ова држава је издала све што је могло да се изда, а сва љутња у овом смислу, јалова је. Лично, не очекујем да ће се хашки казамат понети имало другачије када за пар недеља на дневном реду буде одлучивао о судбини Рамуша Харадинаја. Овом народу више одлуке Хага не требају бити битне, нити његова политика и његови тричави извештаји нама требају значити нешто. Оно што ми морамо урадити јесте да ставимо прст у чело, и коначно решимо да ли желимо да и даље будемо Срби у Србији, или патетични „европљани“, продавци магле, тикве без корена и јалово семе које плода нема. Трула лешина српске државности лак је плен било којој белосветској врани да је кљуца како јој је воља. Уколико овај народ жели да му се ове ситуације више не дешавају, мораће добро да се потруди надаље, и пред Богом, а и пред самим собом. 

Дејан Алексовски,

Повереништво Двери Пирота

Двери на скупштинској расправи о ГМО!

Срби ће памтити по добру бугарског Патријарха Максима

Горан Игић

Надамо се да ће БПЦ наставити да иде стазама Патријарха Максима.

09.11.2012
У раним јутарњим сатима 6. новембра 2012. у Софији упокојио се Његова Светост Патријарх Максим. Рођен је октобра 1914. године, исте године када и његов велики пријатељ Патријарх Српски Павле. Патријарх Максим је недавно имао 98. рођендан у задњим данима октобра. Епископ је постао 1956. г. Изабран је за Патријарха 1971. године и мудро је водио Бугарску Православну Цркву кроз тешко раздобље комунизма, транзиције и неолиберализма. Био је почасни члан Московске духовнеакадемије, објављивао је књиге проповеди и беседа, примио је и почасни докторат  Духовне академије „ Св. Климент Охридски“.  Издвојићемо још неколико података.

Чинио је све да се залече ране из прошлости између Срба и Бугара, посећивао је Србију и никада није рекао ни једну реч против српског народа. Напротив, жестоко је осудио 1999. бомбардовање Србије и учешће тадашње власти Бугарске давањем неба НАТО-у. Имао је нападе пронатовских снага у Бугарској, па је Петар Стојанов, председник Бугарске (1997-2002) у време свог мандата подржао расколнички ткз. Алтернативни Синод, пред којим се и заклиње. Какав је тај Алтернативни Синод био довољно говори то да су подржали дукљанске расколнике и ткз . „Црногорску Цркву“ са Мирашем Дедејићем и екипом. Огромна НАТО средства су уложена да се права БПЦ поцепа или увуче у нечасне работе против Србије. На све то Максим није пристао, а није ни православни бугарски народ, који је остао уз свог Патријарха. Један део расколника се временом покајао и вратио у окриље БПЦ, тако да од 2010. можемо рећи да је завршена епизода са покушајем раскола.

Према Ватикану Патријарх Максим је имао јасну недвосмислену дистанцу. 2011. БПЦ је уврстила у календар под  датумом 17. мај празник Новомученика из Батака и Новог Села. Наиме, 1876. османски башибозук је извршио масакр над православним Бугарима у месту Батак. 1 Њих на хиљаде је страдало. У време поновне појаве неоосманизма на Балкану, Бугарска Црква на челу са Максимом је донела историјску одлуку да молитвено прославља Новоселске и Баташке Новомученике.  (2)  Исте 2011. г. и Руска Православна Црква је унела у свој календар мученике из Батака. Аналогија са нашим Јадовном и Јасеновцем је више него јасна.

Патријарх Максим је  више пута осудио одржавање геј-парада и залагао се за очување породице. У време Патријарха Максима су многи текстови Владике Николаја и Јустина Поповића преведени на савремени бугарски језик, а многи Бугари су имали прилике и да сазнају и о страдањима у Јасеновцу.  Бугари су већински русофили и ту ће се тешко шта променити, поготово што их Европа не третира равноправно.

Српски и бугарски народ су два највећа словенска народа на Балкану, геополитички повезани, а процеси који се одвијају у Србији као што су расрбљавање и стварање нових нација Црногораца, Војвођана или Бошњака, стижу и у Бугарску, па се тако говори о нацији Помака, Добруџанаца… Турски и ромски фактор не скривају свој антибугарски карактер и биће потребно пуно мудрости у наредним деценијама.

Надамо се да ће БПЦ наставити да иде стазама Патријарха Максима.



-----------------------------------------------
Фусноте:

http://en.wikipedia.org/wiki/Batak_massacre
http://www.pravoslavie.bg/Документи/Канонизацията-на-баташките-и-новоселските-мъченици




Свом бугарском народу а пре свега нашим суграђанима бугарске националности Двери Пирота упућују изразе најдубљег саучешћа поводом смрти Партијарха Максима. Вјечнаја памјат!

Погледајте ТВ дуел Бошка Обрадовића и Косте Чавошког са водећим представницима аутономаша!

Нови Сад, 02.11.2012
Кампања Двери за укидање аутономије Војводине већ постиже ефекат, јер је јавност, поготово на северу Србије, узбуркана. Због тога је, у четврак, 1. новембра у 21 час била емисија „Сучељавање“ на РТВ 1, тема је била „аутономија и статут Војводине“. Гости су били:

-    академик Коста Чавошки;
-    Бранислав Богарошки, ЛСВ;
-    Др Јулијан Тамаш, ВАНУ;
-    Бошко Обрадовић, Двери

Четвртак, 1. новембар, РТВ 1 у 21 час!

Бошко Обрадовић и Коста Чавошки против аутономаша

---