Пола
године је прошло како је Српска Напредна Странка добила готово плебисцитарну
подршку на изборима у Србији. Период који је и највећем скептику довољан да
установи неке закључке везано о владавини ове партије, а и свима нама да
подвучемо црту и саберемо неке појединости на овом месту.
Од
партије која на републичким изборима освоји апсолутну власт, човек би очекивао
много тога. Очекивао би да све своје снаге и потенцијале усмери ка бољитку
земље. Да влада поштено, а да сва та народна снага која је тим људима дала
онолику подршку а све остале гурнула у страну, нађе свој изражај и манифестује
се кроз конкретне потезе власти, који би коначно покренуле ствари у нашој земљи
у добром правцу, али гледано из очију народа, а не искључиво из очију појединих
амбасадора великих земаља. Очекивало би се да се земљи врати изгубљено
достојанство, а да ће људи са таквим изборним рејтингом бити у стању да усаде
веру у боље сутра људима.
Шта
се све од овога остварило, до сада бар потпуно је јасно. Очекивали смо да
добијемо државнике – добили смо мелодраматичне плачљивце. Очекивали смо борбу
против корпуције – добили тајкуне којима се нуде функције. Уместо свеобухватних
реформи – добили смо законе који и надаље унижавају виталне професије друштва,
просвете, здравства, права, радника, и то на рачун лихвара, тајкуна и страних
банкара. Очекивали смо стамене политичаре, а добили глумце, позоришне лутке,
који са свих медија у склопу свог целодневног
ријалити програма засипају људе својим
патетичним полуистинама и несувислим констркуцијама којих би се и претходни
жути ненародни режим постидео.
Очекивали
смо државу са јаком безбедоносном структуром – а добили неколико тешких
шамарчина. Први – током утакмице Србија – Албанија. Други, током изнуђене
посете Едија Раме Београду.
Сва
кукања и нарицања наших званичника преко тв платна у вези понашања албанске
стране у овим дешавања, делују толико патетично и јадно да је много боље и да
ништа након свега тога није и речено. Јер како другачије протумачити изјаве
наших смотаних званичника о томе како су Рамине провокације биле „неочекиване“?
А шта ли су друго очекивали, да их Рама можда велича, да им се улизује можда
или им тапше? Ово је показатељ да у нашој власти нема нити једног човека који
зна шта је политика, достојанство и став. Једино што знају јесте да играју по
диктату иностраних амбасадора, и без њиховог мига не смеју да начине било какав
потез. Довољно речено и о њиховом сопственом карактеру, то јест недостатку
истог.
Уосталом, од те групе
полуписмених квази мегатренд доктора ништа друго се и не може очекивати. Када неко
нема довољно части да поред свих афера које откривају његову нестручност и даље
обавља функције највишег државног ранга, како уопште очекивати да буде способан
да брани част и доствојанство отаџбине? Какву част има онај који се одрекне
свега што га је створило, на лажној патриотској реторици добије изборе, а онда
преко ноћи окрене плочу и уради све оно за шта смо мислили да ће бити прекинуто
скидањем жутог режима с власти?
Није нама Србима проблем Еди
Рама. Нама је проблем то што на власт имамо групу неспособних и снисходљивих
превртљиваца. Мелодраматичне представе пред камерама, и драмске паузе приликом
рецитовања напамет научених текстова нису оно што Србији може вратити бар
трунку достојанства. Кукњава о неочекиваним провокацијама, па накнадно упирање
прстом ка западним амбасадорима који су наводно делили пацке Рами због дешавања
у Београду, су глупост невиђених размера. Рама је свој посао обавио, показавши
за шта се залаже, и имајући петљу да по други пут у месец дана то понови у сред
Београда. Албанци су ову битку потпуно добили, а за то имамо захвалити власти у
Београду, од Вучића па наниже. Национално достојанство је урушено а минимум што
се након тога мора очекивати јесте одлазак оних који су својом неспособношћу
довели до тога. Ипак, чињеница да је овдашњем мегатренд плагијатору министру
полиције најгоре од свега то што је његов премијер био јавно извређан, уместо
чињенице да је онај дрон на утакмици могао носити, на пример врећу антракса,
довољно говори за себе.
На једно правило морамо
скренути пажњу – запад у Србији већ 20 година доводи на власт оне који му могу
бити од користи, а по извршењу задатака, они бивају пуштени низ воду. Немамо ни
мало сумњи да ће се исто то, врло брзо, десити и са овом групом
неспособњаковића. Крајње је време да се ово коло прекине.
