Идеологија хомосексуализма и њене опасности

Данас се иза заступања појединих људских права и слобода крију запарво лукаво осмишљене идеологије. Овде није проблематично заступати људска права, поготову темељних права на живот и његово очување. Опасно међутим може бити када се права и слободе заступају кроз облик идеологизма.

Свака идеологија заступа одређени систем вредности који покушава да спроведе у дело, међутим немају све идеологије исти утицај на друштво. Једна од изразито опасних идеологија у данашње време, јесте идеологија хомосексуализма, јер ширењем њених вредности нарушавају се темељи породичног живота, уноси немир у држави, и ремети свако људско  достојанство.

Да би ствар била јаснија мора се указати на једну важну разлику! Једно је када се хомосексуализам појављује код појединаца на нивоу слободног личног опредељења. Тада имамо случај хомосексуалне особе која слободно бира хомосексуалност као део свог приватног живота, и овде нема идеологије хомосексуализма, јер све спада у домен интиме и  личног.

За разлику од тога, сасвим је другачије када имамо промовисање хомосексуализма као система вредности. У том смислу хомосексуализам престаје да буде само приватни чин појединаца, и прераста у образац живљења који се нуди другима, и овде већ итекако имамо проблем са идеологијом хомосексуализма.

Зашто је идеологија хомосексуализма опасна, или зашто је хомосексуализам као идеологија опасан? У идеолошком смислу хомосексуализам не само да жели постати водећи животни образац, већ и то да постане једина и неприкосновена истина. Хоће да задобије чврст облик који треба да промени постојеће облике друштвено - духовног кретања на нивоу сваке личности. Иде у правцу свеобухватног прожимања, у смислу да постане слика људске  свакодневне уобичајности.

Појединачни чин хомосексуалног акта јесте слободно, лично опредељење, и то је ствар приватности појединца. У том смислу сваки појединац има право да сам бира и одлучује, то је право које се не може одузети никоме, и у погледу тога не постоји никакав проблем.

Идеолошки хомосексуализам постаје нешто сасвим друго и проблематично, јер је реч о понуди хомосексуализма као ваљаног али и пожељног друштвеног обрасца. У смислу идеологије, хомосексуализам има циљ да прерасте у водећу друштвену категорију која иза себе крије новоуспостављене вредности. Са једне стране циљ је да ове вредности буду приказане у што бољем светлу како би их други лакше прихватили, а са друге стране да вешто прикрије и угуши сваки вид другачијег мишљења.  Идеологија хомосексуализма тежи да постане озакоњена, и тиме открива свој дубоко политички карактер, који питање хомосексуализма поставља као једно од виталних и најзначајнијих за целу државу. Све расправе на тему хомосексуализма не узимају овај идеолошки аспект већ га вешто скривају од очи јавности.

Суштина идеологизације хомосексуализма заправо није у промовисању појединачних права хомосексуалаца, већ у ширењу и наметању хомосексуалних облика животних вредности, пре свега младима који су у потрази за својим личним идентитетом,  а потом и свим осталим појединцима.  Дакле, иза ове опаке  идеологизације крије се велика подвала целокупној јавности, јер се под видом заштите људских права крије борба за успостављањем вештачког друштвено - политичког система. Творци идеолошког хомосексуализма радо младима нуде један „модеран избор“. Понуђен је потпуно другачији облик поимања породице! Можемо овом приликом само да истакнемо велику опасност за оне који су у фази сазревања, а понуђени су им овакви обрасци. Нјаслабија су деца, и њих посебно имамо обавезу да штитимо од ове опасности!

Поменута идеологија хоће да успостави нове моралне норме, под видом „бољег“, такозваног, транспарентног (провидног) друштва. Заговарачи и промотери идеологије хомосексуализма врше страховит притисак на државну апаратуру како би прихватила и законски регулисала хомосексуалне заједнице.

После тога на ред долазе и захтеви да истполне заједнице имају законску могућност усвајања деце. Разуме се да је потреба једнога човека продужење врсте, али разумљиво је и да се из истополне заједнице неће зачети потомство, па сада ако већ не може природним путем онда ајде да успоставимо модерни закон којим ћемо занемарити и урушити целокупну природу.

Посебано треба нагласити да се такође врши страховит притисак и на целокупно школство како би се несметано кроз уџбенике и наставу могла промовисати хомосексуална идеологија!

Јавност још више могу забринути неки од извештаја доктора наука, психолога и психијатара. Академик др Владета Јеротић у једној емисији изнео је психолошка истраживања која говоре, да хомосексуалност може бити стечена у периоду сазревања и индивидуације личности, уколико се у том периоду појаве извесни проблеми. Јавно подржавају овај став доктор Марић, као и др Миодраг Петровић, који тврди да хомосексуализам може бити поседица болести. Слични ставови могу се наћи и код неких западно - европских психолога, међутим они су потпуно маргинализовани, јер подржаваоцима ове идеологије та истраживања итекако сметају.

Поред поменутих психолошких извештаја могу се пронаћи и они социолошки који потврћују да се хомосексуалност може јавити као друштвени, па и политички револт појединаца, посебно младих. Такође наводи упућују да хомосексуализам може бити последица слабе друштвене изражености појединаца, то јест њихове запостављености од стране других. То је изражено  кроз потребу да неко буде виђен јавно и то по сваку цену, то јест да се помери са маргина друштвене анонимности. У том смислу хомосексуализам поприма облик чисте потребе за егзибиционизмом и јавним парадирањем.

На основу ових навода могу се подвући следећа запажања: Пре свега да је хомосексуализам нешто што се може стећи, то јест да по природи нисте хомосексуалац а да такав временом можете да постанете. Замислите онда како се спровођење ове идеологије може одразити на децу у развоју која тек откривају своју сексуалност? Замислите даље, ако би се дозволило истополним заједницама могућност усвајања деце, под каквим би притиском била та деца?

Хомосексуални идеологизам чак хоће да редефинише и појмове, па тако да промени досадашњу формулу брака као заједнице мушкарца и жене. Нова дефиниција мора да буде прилагођена потребама “модерног времена“ па у складу са тим да браком назове и истополну заједницу. Јасно остаје међутим да то неће бити лако постићи, па се стога приступа страховитим притисцима на јавност и улаже новац у телевизиске емисије, концерте и остале забаве  које промовишу ову идеолошку форму.

Идеолошки облик хомосексуализма управо хоће да понуди један нови облик живота у коме се хомосексуализам прихвата сасвим нормално без испитивања дали је то природна склоност појединца или можда стечена особина. То за креаторе новог система вредности није ни потребно испитивати. Овакав идеологизам пре свега има за циљ да понуди наметнуте друштвене норме запаковане у облик закона који допушта несметано ширење хомосексуализма и утицај на младе. Са друге стране има за циљ да осуди и санкционише сваку полемику на ову тему, кршећи при томе темељне слободе и људска права тиме што другима забрањује да изразе своје неслагање. Наметање је још очигледније кроз школство где се деци представља нови систем вредности и темељ „модерног доба“ у коме морал није исти као раније, а онај стари морал породничног живота се приказује превазиђеним и застарелим.

Овде је реч о једној веома софистицираној опасности, јер заговарачима таквог поредка нису битна права хомосексуалаца, већ злоупотреба тих људи зарад спровођења ове опасне идеологије. О каквој је идеолошкој опасности реч сведочи и чињеница да када год треба нешто важно у земљи одлучивати, ето случајности да се у исто то време и покрне питање геј параде. Сетимо се и тога да се питање права хомосексуалаца најчешће покреће када треба решавати горућа питања, а пре свега питање Косова и Метохије.

На крају проблем нам је јасан, а решење је близу, готово пред носем. Идеологија хомосексуализма је једна од најсофистицарнијих опасности у данашње време, и док Србија гладује, а други је комадају, неко треба да врши додатне ударе ширећи немир и ову опасну идеологију.

Пред наведеном опасношћу не смемо седети скрштених руку, већ морамо да истакнемо и свој глас, а то је да не желимо да наша деца уче како је хомосексуална орјентација нормална природна орјентација и да се ради о „варијетету људске природе“ Имамо разумевање за проблеме ЛГБТ особа, али смо против афирмације идеологије хомосексуализма. Тражимо да се забрани промоција хомосексуализма малолетним лицима. Захтевамо да се заштите природне породице и јавни ред и морал.

Повереништво Двери Пирота