Мала матура - велика брука

Оно што је већ годинама јавна тајна, а о чему су говорили сви почев од родитеља, деце, јавности, док су у исто време министри, инспектори и сви одоговрни окретали главу и правили се да немају појма о томе, сада је добило коначно свој тужни епилог – завршни тестови за ученике основних школа су, овог пута и званично – „проваљени“. 

  Јавност је врло добро упозната са детаљима ове афере, те на овом месту није потребно описивати о чему се ради. Но, треба приметити како је експресно ова прича у медијима замрла. Кривци су пронађени, биће „адекватно кажњени“, деца ће, ко што рече минитар просвете у једној тв-емисији, „извући поуке“, и тако је и вук сит и овце су на броју. 

Цела ова афера није нимало за чуђење, нити је било кога посебно могла и изненадити. О процурелим тестовима се прича већ годинама уназад, а сам завршни испит је по много чему и раније (како по причама сличним овој, тако и по сулудим критеријума бодовања по којима се награђују и граматички неправилни одговори), морао бити веома сумњив. Оно што је ипак за чуђење, јесте чињеница да апсолутно нико од званичника државе и министарства просвете и не помишља да је он барем мало одоговран за целу ову срамоту. Просто је невероватно да се цела ова вишегодишња ујдурма може свести на питање једне раднице, и да се све може тако завршити. У сваком случају, кад човек боље погледа, ко је и када у Србији поднео оставку из моралних разлога? Можда таквих појединаца и има, али их дефинитивно у министарству просвете наше земље нема, јер, тако следи из ове приче, они и нису одговорни за крађу која се у њиховом ресору дешава. Треба поставити питање – а за шта је онда министарство просвете одговорно и због чега уопште људи из тог министарства примају плате, ако већ нису одговорни низашта?

Да ствар буде још гора, у телевизијским обраћањима, они који су на очигледну крађу указивали, били су прозивани од стране званичника, и критиковани што такве податке износе у јавност. Управо ово је слика и прилика поштења и части српске политичке елите – уместо да се цела прича раскринка до краја, уместо да се коначно по министарствима рашчисти жито од кукоља, они који говоре о овом безочном лоповлуку добијају пацке по ушима, а цела ствар ће, очигледно, бити заташкана и гурнута у други план. Поставља се питање, ако се држава и одговорна министарства понашају овако, какав ће они лични пример дати деци,  и какве људе ова држава заправо мисли да прави

Јасно је само једно, цео просветни систем ове земље изрнут је руглу. Након ове срамоте просвета је у очима народа срозана још дубље, а сви ће сада, с потпуним правом, гледати на просвету као на још једног паразита који троши паре ове земље, а децу при том не учи ничему. Јер овим својим поступком, просвета учи да је крађа исплатива, да се за крађу не треба сносити никаква одговорност, а да се о крађи, када се примети, и не треба причати пуно и да је боље само проћи и не окретати главу. Управо ово су моралне поуке овог недела, а ако неко мисли и говори другачије, тај је обичан лажов.

Држава без одговорног вођства, са неодговорном и превртљивом просветом, осуђена је на пропаст. Деца које оваква држава васпитава у тој држави неће наћи ни узора нити заштитника, већ ће у њој видети само обичан репресивни апарат који зарад своје сопствене политичке неодговорности и корумпираности повлађује криминалцима, дилује с лоповима, а од њих и њихових родитеља само отима. Оно што је једини разлог што децу у Србији још увек држи под контролом и с вером у поштење (а тога има, иако се врло често чини потпуно другачије!), јесте јак генетски потенцијал, дух, и вековна традиција правдољубља. Како год се неком то чинило, децу у Србији и даље не васпитава неки тамо политикантски ситничар нити лажов с краватом и осмехом, већ их васпитава косовски завет, дух предака, жеља за слободом и правдом која „држи земљу и градове“. А са лоповима и преварантима ће ова земља кад тад раскрстити, у то нико не треба да сумња. 

Повереништво Двери Српских - Пирот