Поштовани
грађани Пирота и целе Србије!
Писмо забринутог родитеља које смо недавно објавили на нашем блогу а тиче се злоупотребе положаја, деце и родитељског поверења од стране наставникабиологије у ОШ „Вук Караџић“ у Пироту, изгледа да је нагнало и друге родитеље да нам се обрате са својим бригама и (школским) проблемима.
Овога пута јавила нам се мајка која није из нашег града (живи са породицом у једном граду близу Београда). Она нам је проследила писмо које је њена ћерка, ученица шестог разреда, упутила свом надлежном епископу, тражећи да се он заузме и спречи безаконо наметање сексуалног васпитања у школама, „васпитања“ које има за циљ да протера из дечијих душа и православље, и стид, и част, и достојанство, и родитељско васпитање, и саме родитеље, и да брутално саспе у чисте душе савремену (риалити) бестидност и савремени разврат.
Ово писмо је важно јер указује и на то колико су нормалне, традиционалне породице усамљене и остављене на милост и немилост разних бестидника којима је дозвољено да чине то што чине. Зато је и реакција високих црквених јерарха насушно важна и по питању сексуалног образовања, и по питању хомосексуалних бракова, и језивог сакаћења деце коју би такви "брачници", недао Бог, усвојили. Сви ми добро знамо, како је некад причао патријарх Павле, да нам од породице све зависи, и какво ћемо сутра друштво бити, и какве ћемо у њему имати људе или нељуде, добре или лоше научнике, докторе, свештенике, владике...
У искреној нади да ће се Српска Православна Црква огласити и понети крст страдања савремене породице па тако и истрпети све медијске шибе и линчовања, објављујемо ово писмо из којег смо изузели пуна имена наставника, деце и родитеља.
Повереништво Двери Пирота
+ + +
Ваше Преосвештенство,
Знам да је данашњица пуна искушења и саблазни,иако имам само дванаест година. Ипак мислим да морамо да се боримо. Не против зла, већ за добро. Заправо, већ дуже време, моје одељење се бори за своја права. Не за право да тужимо родитеље суду или уклањамо ''досадне'' наставнике, већ за своје право на чисту душу.
Молим вас да добро размотрите наш проблем и одреагујете што пре!
У школи нас, осим српског и математике, уче нечему што је противно Божијем закону и што квари децу, спуштајући их на ниво животиња које воде нагони,а ми смо (мали) људи са бесмртном душом.
Средом најчешће, а понекад и другим данима, изненада и ненајављено нам на часове долази Г, главна библиотекарка у нашем граду, која нам прича да је природно оно што за наш узраст није природно и да није срамотно оно што јесте срамотно.
Једном је, на пример, упала на час физичког и рекла да ћемо да причамо лепим и ружним речима. Тражила је да деца кажу и напишу све лепе и ружне речи које знају (неки су написали само лепе), па их је после написала на табли ( тридесет ружних и шест лепих речи) и позвала једну девојчицу да све то наглас прочита и каже оне које зна. Мени је било мука, нешто ме је стезало у грудима, а приметила сам да је и другој деци било непријатно и одвратно. Ипак је једно да то чујемо на улици и склонимо се,а друго да нам се то говори на часу.Стешњени међу зидове,нисмо имали куда него да чекамо звоно (Узгред да напоменем, прозори у учионици су закуцани још пре него што смо је ''населили'',а и постављене су непровидне завесе).
Долазила је и у четврти разред (у који иде моја млађа сестра) и питала их: ,,- Да ли се радујете када добијете љубавно писмо?'' Цео разред је рекао: ,,-Нееее!'' (Они који пишу ''Школарац'' нису чули то ''нееее'' па су на насловној страни фебруарског броја за четврти разред крупним словима написали: Срећан вам дан заљубљених! ) У шестом разреду, иначе, исто питање гласи: - ,,Када сте последњи пут добили љубавно писмо?'' И шта да јој одговоримо?!
Касније сам у канцеларији (у коју иначе не улазимо,али смо тада ту имали час веронауке) видела папир закачен на зид, на коме је писало ''задужени за израду школских пројеката са децом'' и на њему име те жене, моје бивше учитељице (која нас је учила нечему што је на изглед добро, али увек противно Божјем закону) и имена још неких.
Нама увек говоре о нашим правима. Приметила сам да се њима вешто манипулише. Г. нас је наговорила да сменимо нашу разредну, преко које не би могла да нас учи свему и свачему, а деца, која тада нису схватила о чему се ради, брзо су је послушала.
Говорећи о законски дозвољеним стварима, често је убацивала оно чега је неку децу једноставно срамота. На пример, дан-два после Светског дана за борбу против АIDS, пред девојчицама и дечацима шестог разреда је на сва звона рекрамирала кондоме, називајући их ,,јединим средством против нежељене трудноће''! Деца су правила плакате, а један дечак, иначе немиран и непристојан (у чему има и Г. кривице) је нацртао кондоме,а поред је написао (срамота ме и да напишем):,,DUREX – ZA SEX BEZ BRIGE'' (!!!). По Галушкиној реакцији,видео је да јој се рад допао, па га је закачио у учионици.
Наставници који су га видели су били запрепашћени и запањени,поготово наставница С.,тако да је ускоро морао да га скине. Скоро је донео кондом у школу и играо се с њим. Рачунао је – ако нас томе уче у школи онда је то у школи и дозвољено. И због тога што је одлично памтио и упијао све што га је Г. учила,умало га нису избацили из школе.
Убрзо се ситуација погоршала. Г. нам је доносила књиге сумњивог садржаја, а онда нам је показала како да се информишемо о оним стварима преко интернета. Час информатике,уписан као час на коме се учи коришћење интернета, проведен у кабинету с рачунарима, је био гори од најгорег што бисмо могли да очекујемо. Интернет смо користили, али смо, по наређењу Г.,окупљени око два рачунара, морали да листамо дигиталну књигу ,,Секс за почетнике''!!! Некима (врло ретким) је то било занимљиво,а остали су се згрозили. И нека деца су то морала да читају,пред наставником информатике, Г. и целим разредом!!! Негде их је Г. прекидала,објашњавајући прочитано. Било је одвратно и страшно слушати је како прича о ''лажном'' стиду (то хришћани зову целомудреност), а заправо су она (која прича о томе) и наставник техничког и информатике (који је то дозволио на свом часу) без имало стида и срама, чим су изложили децу толикој саблазни (један дечак је, касније, код куће, нашао на интернету ту књигу и прочитао целу, као што се и хвалио у школи).Чак је и рекла да ми нисмо довољно ,,информисани'' на ту ''тему'' и да би наставници (!) требали да нас то ''науче''. Али, за многе ученике, који је ни раније нису волели, то је била кап која је прелила чашу. Деца су се узнемирила и забринула. Питали су се: - Шта ли ће бити следеће!?
Мени се није ни ишло у школу. Стрепела сам од истог од чега су и моји другови. Ни они ни ја нисмо хтели да се развраћујемо, па макар и као ''почетници''. Ја хоћу да се о ''љубави'' информишем када будем довољно велика и зрела за то, а и из пристојнијих извора, а не из оних које нам намеће тај тајни школски пројекат.
И тако, спонтано али и изненада креће побуна.
Када су јавили да Г. опет долази, сва деца су дубоко уздахнула, али неко је смогао снаге и викнуо: - Нећемо Г. ! Нећемооо! Цео разред се побунио, бранили смо своје право на чисту душу и било је немогуће ућуткати нас. Али – успели смо! Г. тога пута није дошла. Један дечак је уздахнуо: - О, хвалим те, Боже! Касније је Г. опет покушала да дође, али смо се опет побунили и она је поручила по наставнику да неће доћи јер је заузета.
Понадали смо се да више неће долазити. Она, збиља, подуже време није долазила, зато што су ученици очајно узвикивали ,,- о,нееее!'' чим би је неко угледао у ходнику. Моја мајка је на родитељском састанку испричала све што се дешавало, тако да су многи родитељи сазнали оно што су се деца стидела да им кажу. Наставница српског је чула за то, па је ускоро питала децу да им је Г. заиста нешто показивала у кабинету, на шта је добила потврдан одговор.
Међутим, наставница ликовне културе (и она је на листи задужених за пројекте) je наговарала ученике мог одељења да за Дан библиотекара цртамо Г. и нас у библиотеци (тј. она нам препоручује неку књигу, ми је прочитамо и кажемо, отприлике:-,,Како занимљива књига,вредело ју је прочитати...'' итд.) или како разговарамо са њом и да прикажемо нешто што смо радили с њом. Једна девојчица се усудила да пита:,,- А како да нацртамо оно што смо радили у кабинету(...)?'' Наставница је рекла ,,-Знате,децо...то је нормално и није срамота'' (Можда је и нормално, али јесте срамота, а и они нас томе уче у погрешно време, на погрешном месту и на погрешан, развратан начин, а можда и не само нас,него и ђаке из других школа). Онда ме је да наставница послала по столицу на спрат (која ми је требала од почетка часа) уз пратњу једне девојчице (зна се зашто), тако да незнам о чему им је причала за то време.
Моја мајка, која ми помаже у борби за дечје право на чисту душу, дала ми занимљиву идеју. Наставница ликовног се поприлично збунила када је, на цртежу, угледала мачку у фармеркама на чијој мајици пише ,,G'' која љутититом белом (!) мишу окруженом оградом од многобројних,,НЕ!'' (поред миша пише шесто два), нуди ,,СИР ЗА ПОЧЕТНИКЕ'', а около је писало ,,Иде маца око тебе, пази да те не огребе!''
Следећег часа, уместо наставнице ликовног, дошла је, ни мање ни више,него главом Г.!!! Када су моји вршњаци приметили да иде ка нашој учионици, покушали су да се успротиве, али су, одједанпут, схватили да не могу. Кроз цртање ње и себе, они су се, неприметно, поново зближили са њом. Ипак, бранили смо се, иако смо сматрали да нам нико не може помоћи, а неки су се, мада врло ретки, и обрадовали. Један дечак се наљутио, други су уздисали,а и сама атмосфера је била врло тешка. Г. је видела да није прилика да нас учи све и свашта, па је рекла да цртамо нешто за Дан књиге. Неки су се изговарали да немају идеју, неки су цртали и уздисали, онај дечак кога је учила о кондомима због којих га умало нису истерали из школе се на све начине трудио да омете час, а ја сам сломљено посматрала празан лист. Изненада,наставник техничког (и информатике) се појавио на вратима. Моја другарица из клупе је повикала ,,- СПАСИТЕ НАС!'' Бело ју је погледао и хладнокрвно изашао.
Чим смо је примили једанпут, могли смо да очекујемо да ће доћи поново, али не и кад и како. 10/23. априла, ни сама не знам зашто, од часова смо имали само други (историја) и пети (музичко). Први, трећи, четврти и шести час смо имали физичко ( напољу), док је Г. стално обилазила око нас. Неколико ученица и ја смо се буниле, једна је чак и плакала, један дечак је покушао да је силом отера, али је она ипак, на четвртом часу,окупила на терену седмаке, петаке и шестаке, да им прича о Дану планете Земље ( осмацима је досадила, па беже од ње или јој се ругају). Ипак, ми знамо да са тим само почиње, а знамо и са чим завршава. На пример: ,,Причаћемо о здравој храни...еј,ти, јер си заљубљен? А ти, јел' имаш девојку?''
И после тога, врло често, Г. обилази око нас, покушавајући да нас привуче на врло лукав начин. Нека деца су већ почела да сарађују!
Од неких људи сам сазнала да се планира увођење тзв. сексуалног васпитања (!) у редован школски програм, а ако родитељи не дозволе да се њихова деца уче разноразним бљувотињама (од литературе па до, (не дај,Боже) и ''праксе'') отићи ће на робију због ,,нарушавања дечјих права''. Зато:
ОБРАЋАВАМ ВАМ СЕ У ИМЕ СВЕ ДЕЦЕ ИЗ ОВЕ И ДРУГИХ ШКОЛА КОЈА СЕ БОРЕ, ОНЕ КОЈА ПОСУСТАЈУ ПА И ОНЕ КОЈА СУ ПРЕВАРЕНА УСЛЕД НЕСПОСОБНОСТИ ДА РАЗЛИКУЈУ ДОБРО ОД ЛОШЕГ И КОЈИМА ЈЕ УСКРАЋЕНО ПРАВО НА ЧИСТУ ДУШУ РЕЧИМА МОЈЕ ДРУГАРИЦЕ:
- Спасите нас !!!
Унапред захвална,
ученица шестог разреда .......
Писмо забринутог родитеља које смо недавно објавили на нашем блогу а тиче се злоупотребе положаја, деце и родитељског поверења од стране наставникабиологије у ОШ „Вук Караџић“ у Пироту, изгледа да је нагнало и друге родитеље да нам се обрате са својим бригама и (школским) проблемима.
Овога пута јавила нам се мајка која није из нашег града (живи са породицом у једном граду близу Београда). Она нам је проследила писмо које је њена ћерка, ученица шестог разреда, упутила свом надлежном епископу, тражећи да се он заузме и спречи безаконо наметање сексуалног васпитања у школама, „васпитања“ које има за циљ да протера из дечијих душа и православље, и стид, и част, и достојанство, и родитељско васпитање, и саме родитеље, и да брутално саспе у чисте душе савремену (риалити) бестидност и савремени разврат.
Ово писмо је важно јер указује и на то колико су нормалне, традиционалне породице усамљене и остављене на милост и немилост разних бестидника којима је дозвољено да чине то што чине. Зато је и реакција високих црквених јерарха насушно важна и по питању сексуалног образовања, и по питању хомосексуалних бракова, и језивог сакаћења деце коју би такви "брачници", недао Бог, усвојили. Сви ми добро знамо, како је некад причао патријарх Павле, да нам од породице све зависи, и какво ћемо сутра друштво бити, и какве ћемо у њему имати људе или нељуде, добре или лоше научнике, докторе, свештенике, владике...
У искреној нади да ће се Српска Православна Црква огласити и понети крст страдања савремене породице па тако и истрпети све медијске шибе и линчовања, објављујемо ово писмо из којег смо изузели пуна имена наставника, деце и родитеља.
Повереништво Двери Пирота
+ + +
Ваше Преосвештенство,
Знам да је данашњица пуна искушења и саблазни,иако имам само дванаест година. Ипак мислим да морамо да се боримо. Не против зла, већ за добро. Заправо, већ дуже време, моје одељење се бори за своја права. Не за право да тужимо родитеље суду или уклањамо ''досадне'' наставнике, већ за своје право на чисту душу.
Молим вас да добро размотрите наш проблем и одреагујете што пре!
У школи нас, осим српског и математике, уче нечему што је противно Божијем закону и што квари децу, спуштајући их на ниво животиња које воде нагони,а ми смо (мали) људи са бесмртном душом.
Средом најчешће, а понекад и другим данима, изненада и ненајављено нам на часове долази Г, главна библиотекарка у нашем граду, која нам прича да је природно оно што за наш узраст није природно и да није срамотно оно што јесте срамотно.
Једном је, на пример, упала на час физичког и рекла да ћемо да причамо лепим и ружним речима. Тражила је да деца кажу и напишу све лепе и ружне речи које знају (неки су написали само лепе), па их је после написала на табли ( тридесет ружних и шест лепих речи) и позвала једну девојчицу да све то наглас прочита и каже оне које зна. Мени је било мука, нешто ме је стезало у грудима, а приметила сам да је и другој деци било непријатно и одвратно. Ипак је једно да то чујемо на улици и склонимо се,а друго да нам се то говори на часу.Стешњени међу зидове,нисмо имали куда него да чекамо звоно (Узгред да напоменем, прозори у учионици су закуцани још пре него што смо је ''населили'',а и постављене су непровидне завесе).
Долазила је и у четврти разред (у који иде моја млађа сестра) и питала их: ,,- Да ли се радујете када добијете љубавно писмо?'' Цео разред је рекао: ,,-Нееее!'' (Они који пишу ''Школарац'' нису чули то ''нееее'' па су на насловној страни фебруарског броја за четврти разред крупним словима написали: Срећан вам дан заљубљених! ) У шестом разреду, иначе, исто питање гласи: - ,,Када сте последњи пут добили љубавно писмо?'' И шта да јој одговоримо?!
Касније сам у канцеларији (у коју иначе не улазимо,али смо тада ту имали час веронауке) видела папир закачен на зид, на коме је писало ''задужени за израду школских пројеката са децом'' и на њему име те жене, моје бивше учитељице (која нас је учила нечему што је на изглед добро, али увек противно Божјем закону) и имена још неких.
Нама увек говоре о нашим правима. Приметила сам да се њима вешто манипулише. Г. нас је наговорила да сменимо нашу разредну, преко које не би могла да нас учи свему и свачему, а деца, која тада нису схватила о чему се ради, брзо су је послушала.
Говорећи о законски дозвољеним стварима, често је убацивала оно чега је неку децу једноставно срамота. На пример, дан-два после Светског дана за борбу против АIDS, пред девојчицама и дечацима шестог разреда је на сва звона рекрамирала кондоме, називајући их ,,јединим средством против нежељене трудноће''! Деца су правила плакате, а један дечак, иначе немиран и непристојан (у чему има и Г. кривице) је нацртао кондоме,а поред је написао (срамота ме и да напишем):,,DUREX – ZA SEX BEZ BRIGE'' (!!!). По Галушкиној реакцији,видео је да јој се рад допао, па га је закачио у учионици.
Наставници који су га видели су били запрепашћени и запањени,поготово наставница С.,тако да је ускоро морао да га скине. Скоро је донео кондом у школу и играо се с њим. Рачунао је – ако нас томе уче у школи онда је то у школи и дозвољено. И због тога што је одлично памтио и упијао све што га је Г. учила,умало га нису избацили из школе.
Убрзо се ситуација погоршала. Г. нам је доносила књиге сумњивог садржаја, а онда нам је показала како да се информишемо о оним стварима преко интернета. Час информатике,уписан као час на коме се учи коришћење интернета, проведен у кабинету с рачунарима, је био гори од најгорег што бисмо могли да очекујемо. Интернет смо користили, али смо, по наређењу Г.,окупљени око два рачунара, морали да листамо дигиталну књигу ,,Секс за почетнике''!!! Некима (врло ретким) је то било занимљиво,а остали су се згрозили. И нека деца су то морала да читају,пред наставником информатике, Г. и целим разредом!!! Негде их је Г. прекидала,објашњавајући прочитано. Било је одвратно и страшно слушати је како прича о ''лажном'' стиду (то хришћани зову целомудреност), а заправо су она (која прича о томе) и наставник техничког и информатике (који је то дозволио на свом часу) без имало стида и срама, чим су изложили децу толикој саблазни (један дечак је, касније, код куће, нашао на интернету ту књигу и прочитао целу, као што се и хвалио у школи).Чак је и рекла да ми нисмо довољно ,,информисани'' на ту ''тему'' и да би наставници (!) требали да нас то ''науче''. Али, за многе ученике, који је ни раније нису волели, то је била кап која је прелила чашу. Деца су се узнемирила и забринула. Питали су се: - Шта ли ће бити следеће!?
Мени се није ни ишло у школу. Стрепела сам од истог од чега су и моји другови. Ни они ни ја нисмо хтели да се развраћујемо, па макар и као ''почетници''. Ја хоћу да се о ''љубави'' информишем када будем довољно велика и зрела за то, а и из пристојнијих извора, а не из оних које нам намеће тај тајни школски пројекат.
И тако, спонтано али и изненада креће побуна.
Када су јавили да Г. опет долази, сва деца су дубоко уздахнула, али неко је смогао снаге и викнуо: - Нећемо Г. ! Нећемооо! Цео разред се побунио, бранили смо своје право на чисту душу и било је немогуће ућуткати нас. Али – успели смо! Г. тога пута није дошла. Један дечак је уздахнуо: - О, хвалим те, Боже! Касније је Г. опет покушала да дође, али смо се опет побунили и она је поручила по наставнику да неће доћи јер је заузета.
Понадали смо се да више неће долазити. Она, збиља, подуже време није долазила, зато што су ученици очајно узвикивали ,,- о,нееее!'' чим би је неко угледао у ходнику. Моја мајка је на родитељском састанку испричала све што се дешавало, тако да су многи родитељи сазнали оно што су се деца стидела да им кажу. Наставница српског је чула за то, па је ускоро питала децу да им је Г. заиста нешто показивала у кабинету, на шта је добила потврдан одговор.
Међутим, наставница ликовне културе (и она је на листи задужених за пројекте) je наговарала ученике мог одељења да за Дан библиотекара цртамо Г. и нас у библиотеци (тј. она нам препоручује неку књигу, ми је прочитамо и кажемо, отприлике:-,,Како занимљива књига,вредело ју је прочитати...'' итд.) или како разговарамо са њом и да прикажемо нешто што смо радили с њом. Једна девојчица се усудила да пита:,,- А како да нацртамо оно што смо радили у кабинету(...)?'' Наставница је рекла ,,-Знате,децо...то је нормално и није срамота'' (Можда је и нормално, али јесте срамота, а и они нас томе уче у погрешно време, на погрешном месту и на погрешан, развратан начин, а можда и не само нас,него и ђаке из других школа). Онда ме је да наставница послала по столицу на спрат (која ми је требала од почетка часа) уз пратњу једне девојчице (зна се зашто), тако да незнам о чему им је причала за то време.
Моја мајка, која ми помаже у борби за дечје право на чисту душу, дала ми занимљиву идеју. Наставница ликовног се поприлично збунила када је, на цртежу, угледала мачку у фармеркама на чијој мајици пише ,,G'' која љутититом белом (!) мишу окруженом оградом од многобројних,,НЕ!'' (поред миша пише шесто два), нуди ,,СИР ЗА ПОЧЕТНИКЕ'', а около је писало ,,Иде маца око тебе, пази да те не огребе!''
Следећег часа, уместо наставнице ликовног, дошла је, ни мање ни више,него главом Г.!!! Када су моји вршњаци приметили да иде ка нашој учионици, покушали су да се успротиве, али су, одједанпут, схватили да не могу. Кроз цртање ње и себе, они су се, неприметно, поново зближили са њом. Ипак, бранили смо се, иако смо сматрали да нам нико не може помоћи, а неки су се, мада врло ретки, и обрадовали. Један дечак се наљутио, други су уздисали,а и сама атмосфера је била врло тешка. Г. је видела да није прилика да нас учи све и свашта, па је рекла да цртамо нешто за Дан књиге. Неки су се изговарали да немају идеју, неки су цртали и уздисали, онај дечак кога је учила о кондомима због којих га умало нису истерали из школе се на све начине трудио да омете час, а ја сам сломљено посматрала празан лист. Изненада,наставник техничког (и информатике) се појавио на вратима. Моја другарица из клупе је повикала ,,- СПАСИТЕ НАС!'' Бело ју је погледао и хладнокрвно изашао.
Чим смо је примили једанпут, могли смо да очекујемо да ће доћи поново, али не и кад и како. 10/23. априла, ни сама не знам зашто, од часова смо имали само други (историја) и пети (музичко). Први, трећи, четврти и шести час смо имали физичко ( напољу), док је Г. стално обилазила око нас. Неколико ученица и ја смо се буниле, једна је чак и плакала, један дечак је покушао да је силом отера, али је она ипак, на четвртом часу,окупила на терену седмаке, петаке и шестаке, да им прича о Дану планете Земље ( осмацима је досадила, па беже од ње или јој се ругају). Ипак, ми знамо да са тим само почиње, а знамо и са чим завршава. На пример: ,,Причаћемо о здравој храни...еј,ти, јер си заљубљен? А ти, јел' имаш девојку?''
И после тога, врло често, Г. обилази око нас, покушавајући да нас привуче на врло лукав начин. Нека деца су већ почела да сарађују!
Од неких људи сам сазнала да се планира увођење тзв. сексуалног васпитања (!) у редован школски програм, а ако родитељи не дозволе да се њихова деца уче разноразним бљувотињама (од литературе па до, (не дај,Боже) и ''праксе'') отићи ће на робију због ,,нарушавања дечјих права''. Зато:
ОБРАЋАВАМ ВАМ СЕ У ИМЕ СВЕ ДЕЦЕ ИЗ ОВЕ И ДРУГИХ ШКОЛА КОЈА СЕ БОРЕ, ОНЕ КОЈА ПОСУСТАЈУ ПА И ОНЕ КОЈА СУ ПРЕВАРЕНА УСЛЕД НЕСПОСОБНОСТИ ДА РАЗЛИКУЈУ ДОБРО ОД ЛОШЕГ И КОЈИМА ЈЕ УСКРАЋЕНО ПРАВО НА ЧИСТУ ДУШУ РЕЧИМА МОЈЕ ДРУГАРИЦЕ:
- Спасите нас !!!
Унапред захвална,
ученица шестог разреда .......
No comments:
Post a Comment