Када ти отимају земљу, кућу и покућство разумљиво је да се браниш од лопова и насртљиваца. Ипак неразумљиво је када пораз прослављаш, и предају без борбе величаш. Чин предаје би можда био величанствен да је реч о искреној жртви једног човека или групе људи да себе, ближње, и будућа покољења спаси од најезде туђинаца, заштити и учврсти своју земљу и дом. Ако пак предаја постане издајство онда нема оправдања за такав чин, а последице могу постати веома болне.
И док Србија страда у јеку поплава које односе куће и
покућства, пустоше имања и земљу, и чује се вапај сељака, радника и сваког
пострадалог, дотле „поплаве“ друге врсте пустоше остатак Србије. „Економска
поплава“ преплавила је нашу земљу, разорила и оно што НАТО бомбе нису успеле. У
јеку сталних приватизација, дошао је на ред и некадашњи светски гигант „Први
Мај“ из Пирота, фирма која је 2012. године продата компанији „АХА Мура“ из Словеније. Говорише тада они који су потписали
уговор о продаји, да су склопили брак ради родна плода, чиме је „Први Мај“ је
постао део структуре „АХА Муре“, компаније која је најављивана као значајни
стратешки партнер наше фабрике, али, како се ових месеци испоставило, о којој
нико поуздано утврдио на какав начин послује. Убрзо су се светла телевизијских
камера угасила, а радост оних који су отуђили наш „Први Мај“ се претворила у
огорчење радника када су плате и надокнаде почеле да касне и смањују се, а
обећања да нестају. И као у циркуској представи у којој велики магови опијају
занесену масу, тако су и овде актери споразума најавили препород Пирота али и
Србије. Маске су пале, и то врло брзо. Но, погледамо ли мало пажљивије, маски
уопште није ни било, одиграла се само једна представа у коју су људи поверовали
да је стварна. Додуше није се играо Шекспир, Достојевски, нити Његош. Свега у
три чина, и са драмским завршетком - тако је барем изгледало за неупућеног, или
онога који није желео да гледа.
Покрет Двери указивао је да нешто није уреду, још
када је најављена приватизација. Сумњали смо, а имали смо и разлога, јер је „одличан
план“ ове срамне приватизације био унапред познат и предочен јавности. Наиме,
све дотадашње ранике који су радили руководство фабрике је огласило
нерадницима, то јест отпуштенима, те је убрзо запослило „нове“ а заправо
највећи број старих, при чему је од свега тога од државе за сваког „ново
запошљеног“ добила 5000е, 10 000е, или можда и 15 000 евра, то тачно и не
можемо да знамо, јер тешко је веровати онима који те издају, па чак и када говоре
о статистичким подацима. Међутим није изгледа ни то било довољно да
„АХА
Мура“ покрпи огроман
минус који је направила у свом пословању, те је словеначка држава ову компанију
поставила под стечајни поступак, а сада са њом и „Први Мај“ као део њене
власничке структуре. Дакле, шта рећи, можда би пустошење била блага реч, и
можда је овај тон претерано приповедачки, но верујемо да ће бити мање болније да
управо тако читаоц прими приповедање о пропадању своје државе. Можда се неко уз
сузе и саосећање насмеје, ако је још остало суза у скамењеном срцу, а имамо
разлога да верујемо да јесте, јер то су доказали дани несрећног страдања у
поплавама, када је народ одједном опет заблистао сјајем пожртвовања.
Шта сада: комедија се претвара у драму! А где су
актери? „Кумове“ овог споразума више
изгледа да нико и не зове. Један је решио да се не бави политиком, и отишао је
у поље економских циклона. Име му је познато, јер је кумовао многим
приватизацијама, и био министар уназад у свакој влади од 2000. Године, и
замислите имао је код себе увек довољно новца, јер су му ресори најчешће били
финансије. Нема потребе да га помињемо, јер смо га стално виђали на свадбама и
промоцијама. Можемо само да га приупитамо: Чији је то био новац са којим је
плаћао, и чије је било оно са чиме је трговао? Виспреман трговац, рекли би
многи и одличан менаџер, но све то није могао сам да учини, јер је пронашао
доброг јатака у локалној управи, те и у „првом човеку“ општине Пирот. Ни њега
нема потребе да именујемо посебно, јер понекада описи добро замене имена, али
ће и сасвим бити довољно из онога што је речено. Да смо само такве „кумове“
имали и раније, сада сигурно не би имали ни ово мало власништва, ако га уопште
и имамо више, јер видимо да и није наше, одједном постаје опасност да постане
део туђих држава.
И сада треба смислити крај приповедања а има још
толико да се говори, јер не знамо шта сада са главним глумцима, јер народ ће
остати без посла, фирма у тућем власништву, а тужилаштво и судови ће се бавити
прекршајним казнама за паркирање. Е па станите мало, неко би приговорио
приповедачу, па није ово стрип Алана Форда! И није, ово је приповетка о
управљању државном имовином, народом, ресурсима, самим кадровима. А при њеном
крају, можда је најбоље да чујемо глас смерног и храброг радника који је
проговорио. Представљамо део писма радника „Првог Маја“ послатог нашој
редакцији:
„Као што знате
део Првог Маја је продат августа или септембра 2012. Године „АХА Мури“ по цени од 2,1 милиона евра уз обавезу да инвестирају у наредне три
године 11 милиона евра, а заузврат су добили фирму очишћену од дуговања и 6,5
милиона евра субвенције за запошљавање 1300 радника. Међутим, нити је
инвестиран 1 евро а уз то су задужили новонасталу фирму „Акса Први Мај“ а
такође и матични део Првог Маја јер су се преко њих вршиле набавке мазута и
потрошног материјала, и наравно, ни то нису платили. Е сада настаје много већи
проблем када је „АХА Мура“ у Словенији отишла у стечај, и сада се појављују
информације да је „Акса Мура Први Мај“ део стечајне масе и да овом фирмом
располаже стечајни управник из Словеније, те да може продати и део „Првог Маја“,
да не лицитирам али по наводима не мање од 10 милиона евра, о томе су и писале
Пиротске новине. Медији у Пироту ћуте, јер су многи у канџама Великог
Везира или Владана Васића који је постао пресдседник општине захваљујући
првомајцима јер је поделио раднике приликом једног штрајка својом
слаткорецивошћу и манипулацијом. А пошто је његов УРС продао Први Мај о томе
сви ћуте“.
Као што из приложеног видимо Акса Мура је од куповине
заправо добро зарадила, јер је куповином за 2,1 милион евра од државе Србије за
„ново – старе“ раднике добила 6,5 милиона евра. Рачуница је
јасна, сасвим добро пословање, зарада од 4,4 милона евра, али очигледно да ни
та превара није била довољна да поправи биланс и нагомилана дуговања. И да
ствар увелича представу, фирма Први Мај је и пре приватизације имала на
располагању негде око 1300 радника, те су „ново – стари“ запошљени заправо само попунили задату квоту
за коју је држава Србија одобрила субвенције. Да не поверујете речима, али тако
се збило нажалост у стварном животу а не у некој бајци.
Да ли сада требамо ли да ћутимо? Нисмо ћутали ни када
је Први Мај приватизован, већ смо говорили на сав глас да је реч о бахатом
трошењу државног новца и то узалуд. Нису имали слуха да нас чују, а сада ипак
истина заболи. Нећемо ни сада да ћутимо, јер смо у веома тешкој ситуацији, и морамо говорити,
не смемо дозволити да се оваква пљачка настави. Зар да се и даље сеје овакво
семе? Ако се настави нећемо имати шта да жањемо. Одговорност се мора испитати,
и то ће бити тест за ову владу, која мора доказати и показати да не жели само
сакупљати поене, већ да одговорно ради свој посао. Ипак радници морају да се и
сами организују, јер је то једини начинм да натерамо одговорне, не само да раде
свој посао, већ и да их натерамо да се окану срамне издаје сопственог народа.
Изгледа да је симтом Косова врло брзо дошао у Пирот, а драга браћо, колико ће
још времена требати да дође и до Београда? А можда се тамо ваћ и увелико
зацарио, само што не видимо. Али остајмо и са опоменом онима који и даље хоће
да нас угуравају у циркуске представе да то неће ићи лако, јер нећемо да се
склањамо док нам се комада оно што су генерације стицале. Зар можемо и смемо
допустити да то неко преузме и да се тиме коцка? И коначно оно најважније: Да ли може да отуђи имовину Првог
Маја онај ко није испунио све своје обавезе ка Првом Мају, и ко није у саму
фабрику уложио обећаних 11 милиона евра?
Покрет Двери Пирота упућује јавни позив свима који у Пироту и држави могу
нешто да учине, да се имовина „Првог Маја“ заштити, и не дозволи њено предавање
у руке странцима. „Први Мај“ су градили Пироћанци, и нико и ни по којем закону
нема права да оно што су генерације Пироћанаца стварале отме и присвоји за
себе. У овоме ни један закон на свету не постоји који би нас разуверио.
Позивамо пре свих председника општине Пирот Владана Васића да, као потписник
уговора о продаји фабрике изађе пред грађане и јавно објави шта ће град учинити
ради заштите његове имовине и добара. Позивамо раднике „Првог Маја“ да не ћуте
и не склањају се пред израбљивачима, да се организују и одбране своју фабрику и
своје послове. Такође, позивамо и државне органе да се активно укључе у
решавање овог проблема, јер питање 1300 радника „Првог Маја“ више није дневно
политичко, већ егзистенцијално, и тиче се будућности Пирота и Пироћанаца.
Осуђујемо јавни мук који по овом питању влада Пиротом, и сматрамо да је
непримерено пилатовски прати руке од фабрике која пропада, када са њом
пропадају и наши суграђани и цео град. Сви они који су обећавали брда и долине,
сада морају проговорити и спречити оно што се спрема фабрици „Први Мај“, ако ни
због чега другог, онда због тога што по овом питању имају и законску, и моралну
и људску одговорност. Вратимо „Први Мај“ Пироту!
Покрет Двери, Повереништво Пирот
No comments:
Post a Comment