Укинути аутономију Војводине!

Бошко Обрадовић

Укидањем аутономије истовремено се укида сепаратизам, а јачају локалне самоуправе!

17.08.2012
Војводина нема другог смисла постојања изузев као Српска. Војводство Српско је настало као аутономија српског народа у оквиру Аустроугарске са једним јединим циљем: опстанак српског народа и његовог националног идентитета у нама туђинској државној средини и присаједињење Србији. Другог разлога историјског постојања Војводине нема. Онога часа када је остварено придруживање Војводине Србији она је изгубила сваки смисао егзистирања као Војводина и постала један од делова државе Србије. Тек титоистички концепт разбијања Српских земаља на комаде и изградње нових државоликих идентитета на вековним  територијама српског народа изнова актуелизује питање Војводине у једном потпуно другачијем контексту и смислу од оног првог због кога је Војводина и настала. Данашњи однос према Војводини, дакле, настављач је титоистичке политике разбијања српске државе, на радост бројних туђинских геополитичких интереса.

Друго питање које се поставља у вези са овом темом јесте зашто баш Војводина? Зашто не, на пример, Пиротски или Моравички округ, који такође вапију за државном пажњом и потребним изворним приходима и надлежностима? Зашто децентрализацију и пренос бројних државних надлежности на овако радикалан начин започињемо у Војводини и дискриминишемо остатак Србије коме је такође потребна децентрализација? По новом Статуту, обични грађани добијају само „новосадизацију” Војводине, нову централизовану бирократију и администрацију, а никакву децентрализацију унутар Покрајине. То је један од најјачих доказа да овде није у питању никаква регионализација и децентрализација већ стварање новог ентитета, специфичне државе у држави, федерализација Србије и  класичан, већ толико пута виђени пут у сепаратизам.

Црногорски синдром

Зашто смо апсолутно сигурни да је стари сепаратистички сценарио овде у питању, без обзира на уставност или неуставност појединих одредби новог Статута Војводине?

Пре свега зато што је ово непостојеће питање на овај начин управо кандидовано на политичкој сцени! До сада никада и нико (изузев „пророчког” виђења Андреаса Цобела, бившег немачког амбасадора у Србији) није отворено помињао могућност одвајања Војводине од Србије, а данас је тема војвођанске независности постала медијски и политички реална и легитимна, и већ се најављује интернационализација овог питања и стварање „аутономашког фронта” на јесен. Тиме је отворена Пандорина сепаратистичка кутија коју је сада веома тешко зауставити, посебно када нове новосадске елите добију нове привилегије и помисле да је боље да кад су већ добили пола државне моћи у перспективи узму све и потпуно се осамостале.

Ко је тај ко може да тврди да „црногорски синдром” неће прорадити у Војводини кад су новим статутом дати сви услови за то? Шта ће радити Војвођанска академија наука: потврдити српски национални карактер Војводине или бити основа за стварање новог, војвођанског идентитета као претече будуће државности? Зашто би неко коме си дао прилику да почне да размишља о самосталности, отцепљењу и независности стао на том путу на пола? Шта ако се неки војвођански политичар једно јутро пробуди са жељом да постане Мило Ђукановић? После најновијег пописа и појављивања војвођанске националности – остали су још само језик и црква да се заокружи нови идентитет.

Многи су тврдили деценијама да такво нешто у Црној Гори није могуће, а она је данас независна и антисрпска творевина. Ти исти сада кажу да је такво нешто немогуће да се догоди у Војводини.

Једино решење: Укинути аутономију

Завршно питање гласи: шта нам је чинити? Једини здраворазумски одговор гласи: укинути аутономију Војводине као извор сваког сепаратизма. Србији нису потребне ни старе ни нове аутономије и региони, већ јака држава и јаке локалне самоуправе, између којих нам нису потребни посредници. Што се тиче главног – економског аргумента о израбљивању Војводине од стране Београда, довољно је да предложимо да се комплетна финансијска средства која одлазе на покрајински буџет и администрацију једноставно поделе локалним самоуправама у северној Србији на располагање и на тај начин подржи њихова привредна и свака друга друштвена активност. Тако бисмо решили и политички проблем непотребне аутономије и економски проблем локалних средина које су уз Београд сада добиле и нову, новосадску бирократију која једе наше паре.

Једним ударцем две муве: укинути аутономију и сепаратистичке основе, а локалним самоуправа дати подстрек у развоју.



Бошко Обрадовић