Коментар - процес против феминистичког бенда из Москве

СЛУЧАЈ „PUSSY RIOT“

Протеклих пар недеља светски, и домаћи медији, бавили су се случајем једног панк састава из Москве звучног назива „Pussy Riot“. И не само они - по овом питању огласила се и певачица Мадона, Стинг, Пеперси, као и још неки музичари, и неки политичари светског калибра. Афера која је очигледно започела као хир поменуте московске групе панкера, прерасла је у тему која пуни новинске чланке широм света већ пар недеља. 

Наиме, чланице овог састава, праћене својим друговима који су их фотографисали, упале су у фебруару ове године у московску цркву Христа Спаситеља и на том месту извеле свој „перформанс“ усмерен, како су навеле, против власти Владимира Путина. „Перформанс“ се састојао у томе што су, са маскама на глави, скакале пред црквеним олтаром, играле, и извеле своју песму у којој моле Богородицу да смени Владимира Путина с власти. Интервенција присутних верника у цркви и настојања да се помере с тог места није помогла, а бенд је упркос свом више него јадном музичком квалитету, постао светски познат, што се уосталом може и чути са следећег линка:. 

Pussy Riot-Punk Prayer.mp4

Након што је овај снимак доспео у јавност, девојке су ухапшене, и против њих се води судски процес. „Pussy riot“ се суочава са затворском казном од седам година затвора због, како оптужба наводи, „певања антирежимских песама и религијске нетолерантности и вулгарног понашања“. Овај судски процес би свој епилог требао да добије 17-ог августа, када би девојке требале да добију пресуду. Сам Путин је почетком месеца за девојке зпрепоручио „благу казну“. 

Лично не болујем ни од какве „русофилије“, нити било каквог уздизања лика Владимира Путина у небеса. Када се присетим Русије из времена Бориса Јељцина, ипак, а мислим да ће се већина сложити, мислим да је Путиновим доласком на власт Русија пуно више добила него изгубила. Русија полако али сигурно гради своје име у свету, и хтео то неко да призна или не, Русија данашњице је снажна држава у којој се више не чека сатима у реду за хлеб. Тачно је да се Путину могу замерити неке ствари (попут лабаве имиграционе политике), али нико не може порећи да је опште стање у Русији у многоме боље него пре 20-ак година.

О Владимиру Путину, и Русији може се писати данима без да се писање доведе крају. И може, и треба се писати, и свако би имао права на свој став, и да свој став искаже. Међутим, уколико се то исказује у цркви, која јесте свето место многих људи које служи за молитву и обраћање Богу а не за идиотско скакање и грактање које ће се потом назвати музиком, онда се очигледно на овом месту очигледно морамо позабавити елементарном људском пристојношћу. Нимало не замерам девојкама анти-путиновски став, јер мислим да свако треба да има права да о поједином политичару каже своје мишљење. Али о начину исказивања тог става мислим да је крајње глуп, безобразан, и да су тиме показале своју елементарну некултуру и потпуно одсуство осећаја за опредељење и мисли других. И на овом месту потврђује се да управо ти којима су уста препуна људских права, најмање поштују права других, већ себе и своје политичко опредељење постављају на врх, безобразно их пропагирајући не бирајући ни начин ни средства. Док су „Pussy riot“ изводиле своју представу у цркви, наводно борећи се за некаква права, не могу да не запитам – шта је с правом православних верника? Шта је са осећајима људи који су тада стајали у храму и гледали овај идиотлук? Шта је са осећајима других православаца који су видели како је један храм за тренутак претворио у место за огавно хистерисање и дреку? 

Иделошки другови „Pussy riot“-а из Србије не понашају се никако другачије. Идиотска шарања по црквама у Србији уочи прошлогодишње „параде поноса“ показала су сву природу наводне „толеранције и љубави“ о којима су толико говорили. Жалосно је да се православни храмови по Србији скрнаве на начин на којима би починиоцима позавидели и они који скрнаве српске храмове на Космету. При томе, не видим апсолутно никакву разлику измешу геста „Pussy riot“-а, жврљања по црквама у Пироту, цртања лезбијских парола на храму у Јагодини, и шиптарског уништавања српских светиња. Мотиви можда делују различито, али је исход исти. 

Једино што се на овом месту може, јесте да се апелује на здравомислеће Србе да не одговарају ни у ком случају на исти начин. Верски објекти су нечија светиња, и било да је у питању џамија, катедрала или синагога, не смеју се скрнавити. Нека ово буде водиља здравог и домаћинског мишљења нашег народа и нека би Бог дозволио да девојке из „Pussy riot“-а, и остали који подржавају овај гест, схвате своју грешку. Постоји тачка на којој политика престаје да буде битна, и од које почиње да се говори о  достојанству и личном васпитању, а циљ, чак и по цену да је праведан, постаје небитан. Да ли ће уопште неко и поменути ово питање, или ће и даље безобзирно настављати с причом како ето, влада "репресија чим се не да свакоме да се понаша у цркви како се њему хоће", Нека се протагонисти оваквих идеја и апологете оваквих гестова добро замисле шта чине и кога таквим понашањем веселе.

Дејан Алексовски

Повереништво Двери Пирота